Pravo osiguranja i korporativno upravljanje, 2025 (стр. 233-241)
AUTHOR(S) / АУТОР(И): Danijela Glušac
DOI: 10.46793/AIDA26.Sav.14G
ABSTRACT / САЖЕТАК:
Korišćenje genetskih testova u osiguranju postavlja značajna etička i pravna pitanja u kontekstu obaveze prijave bitnih okolnosti značajnih za ocenu rizika od strane osiguranika. Zakonski okviri raznih država različito regulišu upotrebu genetskih podataka, pri čemu se teži zaštiti privatnosti osiguranika i sprečavanju genetske diskriminacije. Nemački Zakon o genetskoj dijagnostici predstavlja jedan od modela za balansiranje između zaštite ljudskih prava i interesa osiguravača. Posebna pažnja posvećuje se razlikovanju prediktivnih i dijagnostičkih genetskih testova u osiguranju. Dok neke države zabranjuju korišćenje genetskih testova u proceni rizika, druge dozvoljavaju njihovu ograničenu upotrebu. Regulacija ovog pitanja i dalje je predmet debata, sa ciljem pronalaženja pravednog rešenja koje štiti i osiguranike i osiguravače.
KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:
osiguranje, genetski testovi, zaštita podataka, zabrana diskriminacije
REFERENCES / ЛИТЕРАТУРA:
- Armbruster, C. (2011). „Zakon o genetskoj dijagnostici u praksi osiguranja”, Revija za evropsko pravo osiguranja, X(2), 72–73.
- Belanić, L. (2018). „Podaci iz genskih testova i obveza prijave značajnih okolnosti u osiguranju osoba u poredbenom pravu”, Jovanović, S., Pierpaolo, M. (urednici) u: Pravo i praksa osiguranja – tekuća pitanja i budući izazovi (254–280). Beograd: Udruženje za pravo osiguranja Srbije.
- Bodiroga-Vukobrat, N., Horak, H. (2016). “Challenges of Personalized Medicine: Socio-Legal Disputes and Possible Solutions”, Bodiroga-Vukobrat, N., Rukavina, D., Pavelić, K., Sander, G. (eds) in: Personalized Medicine. Europeanization and Globalization (31–51). Cham: Springer.
- Bodiroga-Vukobrat, N., Belanić, L. (2020). „Osigurani rizik u zdravstvenom osiguranju u svjetlu novih otkrića genetike”, Zbornik Pravnog Fakulteta Sveučilišta u Rijeci, 39(1), 353–374. https://doi.org/10.30925/zpfsr.39.1.12
- Bukovac Puvača, M., Belanić, L. (2021). „Izazovi pravnog uređenja upotrebe osobnih podataka iz genskih testova u svrhu osiguranja”, Pravni vjesnik, 37(3-4), 149–170.
- Ćesić, Z. i dr. (2005). Komentar Zakona o obveznim odnoima. Zagreb: RRIF-plus.
- Ćurković, M. (2009). Ugovor o osiguranju osoba-život, nezgoda, zdravstveno. Zagreb: Inženjerski biro.
- Damm, R. (2009). Prädiktive Gesundheitsinformationen, Persönlichkeitsrechte und Drittinteressen: Prinzipiendiskussion und Rechtspolitik. Ciacchi C. et al (eds) in: Haftungsrecht im dritten Millenium – Liber Amicorum Gert Brüggemeier (303–330). Baden-Baden: Nomos.
- Glintić, M. (2023). „Korišćenje genetskih podataka u pravu osiguranja”, Rajić Ćalić. J. (urednik) u: Uporedno-pravni izazovi u savremenom pravu – In memoriam dr Stefan Andonović (553–569). Beograd: Institut za uporedno pravo; Kragujevac: Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu.
- Glušac, D. (2024). „Posledice neprijavljivanja bitnih okolnosti kod ugovora o osiguranju života”, Evropska revija za pravo osiguranja, XXIII(2), 51–56.
- Jovanović, S. (2013). „Uticaj povećanja osiguranog rizika na prava i obaveze iz ugovora o osiguranju u nemačkom, francuskom, češkom i srpskom pravu”, Strani pravni život, 57(3), 211–223.
- Kalokairinou, L., Howard, H. C., Slokenberga, S. et al. (2018). „Legislation of direct- to-consumer genetic testing in Europe: a fragmented regulatory landscape”, Journal of community genetics, 9(2), 117–132. https://doi.org/10.1007/s12687-017-0344-2
- Stojković Zlatanović, S. (2015). „Genetska diskriminacija i genetsko testiranje u oblasti rada i zapošljavanja – osnovna pravna pitanja”, Strani pravni život, 59(2), 157–168.
- Varga, O. and others (2012). “Definitions of Genetic Testing in European Legal Documents”, Journal of Community Genetics, 3, 125–141.