SITUACIONI DETERMINIZAM U UNIVERZUMU BIOTERORIZMA I MERE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

Međunarodna naučna konferencija Društveno – ekonomski razvoj i obrazovanje sa akcentom na Republiku Srbiju i Raški okrug, Knj. 3 (pp. 133-157)

AUTOR(I) / AUTHOR(S): Dejan Milikić , Marijana Milikić , Radomir Biočanin

Download Full Pdf   

DOI: https://doi.org/10.46793/87143.27.2.133M

SAŽETAK / ABSTRACT:

Terorizam je okrutna aktivnost i veliki problem za čovečanstvo na putu ka održivom razvoju. Očigledno je da je svest o ovom planetarnom fenomenu prisutna svuda, jer zapravo, gotovo da ne prođe mesec, a da se ne čuje za neku terorističku akciju. Stoga se sve više pažnje posvećuje rešavanju problema zaštite od terorizma, ne samo na nacionalnom, već i na regionalnom i globalnom nivou. Većina zemalja sveta slaže se da je terorizam opšte zlo protiv kojeg se treba boriti. Rad je strukturiran na takav način da, pored uvodnih razmatranja i zaključka, sadrži nekoliko celina koje se odnose na teorijsko određenje političkog puča, kao i ulogu terorističkih aktivnosti u političkom puču. Danas se termin terorizam snažno demonizuje sa ciljem da se što više ljudi distancira i da se ovaj oblik delovanja što strože osudi. Ta uloga zapravo predstavlja fokus ovog rada, gde je fokus istraživačkih aktivnosti prvenstveno bio usmeren u pravcu teorijskog opisa položaja i značaja terorističke aktivnosti u političkom puču, sa akcentom na NHB terorizam, tj. bioterorizam. Glavna ideja ovog koautorskog rada jeste da se dođe do zaključaka o novim mogućim oblicima ispoljavanja i zloupotrebe bioloških agenasa u terorističkim aktima kroz analizu aktuelnih pitanja, kao i dosadašnjih iskustava pojedinih zemalja u oblasti suzbijanja bioterorizma. Pored toga, predstavljena su ključna novostečena iskustva i lekcije naučene iz pandemije kovida 19 u domenu javnog zdravlja, efikasnosti zdravstvenih sistema i globalne bezbednosti. Istovremeno, profilisani su potencijalni budući korisnici biološkog oružja, kao i mogući načini primene ili mete delovanja. Po svemu sudeći, na pomolu je novo trovanje-štrajk glađu, koji može pogoditi brojne zemlje u regionu, Evropi i svetu. Da li je moguće namerno otrovati se bioagensom tipa „ricin“, ali nakon brze i pravilne indikacije prve pomoći i bolničkog lečenja. Na kraju, istaknuta je odgovornost stručne i akademske zajednice, koja se bavi proučavanjem bioterorizma na osnovu trenutne tendencije društava da potcene bezbednosni značaj bioterorizma i njegove moguće posledice. Cilj ovog rada je da se sagledaju moguće opasnosti od NHB terorizma, način prenošenja zagađenja sa posla u životnu sredinu i da se predlože optimalne mere ekološke bezbednosti.

KLJUČNE REČI / KEYWORDS:

vanredno stanje, rizici, NHB terorizam, bioterorizam, ricin, posledice, eko-bezbednost

LITERATURA / REFERENCES:

  • Andrejev, A. (2008, September 5). Konačno Istina O Ubistvima Kišobranom: DW: 05.09.2008. DW.COM. Retrieved December 21, 2022,
  • Biočanin, R., Amidžiü, B., Risk prediction during the transport of dangerous substances in environment protection „-RaDMI 2004”, 31.08.- 04. 09. 2004. Zlatibor, SSG.
  • Biočanin, R., Procena rizika i mere zaštite od akcidenata, “BEZBEDNOST” br.5, RMUP Srbije, Beograd, 1991.
  • Biočanin R., Kozomara R. Kvantifikovanje uticaja na životnu sredinu pri sudskomedicinskom veštaþenju kvaliteta života, “SYM-OP-IS 2007”, 16-18.09. 2007. Zlatibor.
  • Biočanin R., Upravljanje hemijskim rizikom i osiguranje pri transportu opasnih materija, Preventivno inženjerstvo br. 1/2002. PREVING A.D. Beograd, 2002.
  • Biočanin R., Ivanković D. Višekriterijumska optimizacija eko-bezbednosti pri transportu opasnog tereta i otpada, Nauþno-struþni skup „TRANSPORT OPASNOG TERETA-RID, ADR, ADN“, 28-29. maj 2008. Novi Sad.
  • Bjelajac Ž, Zirojević Fatić Terorizam kao globalna pretnja, CENTAR ZA BEZBEDNOSNE STUDIJE, Beograd, 2012.
  • B. Čejović, Krivično pravo – opšti i posebni deo, DOSIJE, Beograd, 2006.
  • Damjanović D., Mikašinović N. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica, PALGO Centar, Beograd, 2011.
  • Dragojlović N., Miščević T.: Životna sredina, Vodič kroz politike Evropske unije, Beograd, 2010.
  • Čobeljić M., Kuljić-Kapulica N., Mirović V., Lako B., Bulajić N., Ristanović E., Šuljagić V., Jovanović D., Lazić S. : (2003) Biološko oružje. Beograd: Vojnoizdavački zavod
  • Franz, D. R., & Jaax, N. K. (1997). Ricin toxin. Medical aspects of chemical and biological warfare, 3.
  • Krstić, „Pravo na zdravu životnu sredinu u korpusu ljudskih prava“, Pravni život, br. 9/05.
  • Jovašević D. „Ekološki kriminalitet u Srbiji – teorija, zakonodavstvo, praksa“, Zbornik radova: Ekologija i pravo, Niš, 2011.
  • Krstić I.: „Pravo na zdravu životnu sredinu u korpusu ljudskih prava“, Pravni život, br. 9/05.
  • Mayer G., Tomiü D. Transport opasne robe u praksi, ŽID, Novi Sad, 2008.
  • Lilić S., Drenovak Ivanović M. Ekološko pravo, Pravni fakultet, Beograd, 2014.
  • Pekić I., Biološko   oružje   kao   savremena   bezbjednosna  prijetnja, KNOWLADGE-International Journal, 27.03.2022.
  • Polito, L., Bortolotti, M., Battelli, M. G., Calafato, G., & Bolognesi, A. (2019). Ricin: An Ancient Story for a Timeless Plant Toxin. Toxins, 11(6), 324.
  • Ristanović E., Biološko oružje, VMA Beograd. 2004.
  • Schweitzer G, Sharber C, Countering Urban Terrorism in Russia and the United States: U.S.-Russian Workshop Proceedings. Washington: The National Academies Press; 2006.
  • Vukadinović R. Uvod u institucije i pravo Evropske unije, Udruženje za evropsko pravo, Kragujevac, 2012.