ДЕМОГРАФСКА ОДРЖИВОСТ СРБИЈЕ

Одрживи развој : вектор Србије ка будућности (2024), str. 281-298

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Маријана Пантић

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/82154-04-4.281P

САЖЕТАК /ABSTRACT:

Демографска одрживост се односи на способност популације да одржава своју величину и структуру током времена без исцрпљивања ресурса или изазивања друштвених и економских напoрa. Тренутни глобални демографски трендови, укључујући старење популације, пад стопе наталитета и пораст популације, представљају значајне изазове за демографску одрживост. Ови трендови угрожавају економску стабилност, оптерећују системе социјалне заштите и повећавају притиске на животну средину. Старење популације, нарочито у развијеним земљама, доводи до смањења радне снаге и повећања трошкова здравствене заштите и пензија. Ова неравнотежа ставља велики терет на млађе генерације и може успорити економски раст. С друге стране, многе земље у развоју суочавају се са високим стопама наталитета и брзим растом популације, што резултира исцрпљивањем ресурса, неадекватном инфраструктуром и ограниченим приступом образовању и здравственој заштити. Србија је негде између – демографски сличнија развијеним, а економски земљама у развоју. Рад представља глобалне, регионалне и демографске трендове у Србији, заједно са њиховим импликацијама на социјални, економски и еколошки развој, као и потенцијалним мерама. Овај преглед наглашава потребу за мерама прилагођавања и ублажавања у демографској транзицији, слично стратегијама за климатске промене. Ефективна решења захтевају интегрисане политике које обухватају демографске, социјалне и економске аспекте. Међутим, обећавајућа политичка реторика често није у вези са значајним финансирањем. Србија би требало да усвоји демографску стратегију са мерама које су већ потврђене у развијеним земљама, али и јединственим мерама, посебно у вези са емиграцијом. Развој политика заснованих на истраживањима мотивације младих је од суштинског значаја за постизање значајног утицаја.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS: 

демографске промене, пројекције становништва, старење становништва, миграције, Србија

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Ainsaar, M., Rootalu, K. (2016). European Demographic Change and Welfare Challenges. In: Schubert, K., de Villota, P., Kuhlmann, J. (eds.) Challenges to European Welfare Systems. Springer, Cham.
  • Арандеренко, М. (2022). Поглавље 4 – Миграције, квалификације и тржите рада. У Национални извештај о људксом развоју – Србија 2022. УНФПА и УНДП: Београд, Србија.
  • Arnott, R.D. & Chaves, D.B. (2012). Demographic Changes, Financial Markets, and the Economy. Financial Analysts Journal, 68(1), 23–46.
  • Batini, N., Callen, T. & McKibbin, W. (2006). The Global Impact of Demographic Change (January 2006). IMF Working Paper No. 06/9. Available at SSRN: https://ssrn.com/abstract=888154
  • Bish, J. (2024). Overpopulation: Cause and Effect. https://www.populationmedia.org/the-latest/overpopulation-cause-and-effect (преузето 27.06.2024).
  • Bloom, D., D. Canning, and B. Graham. 2003. „Longevity and Life-Cycle Savings.“ Scandinavian Journal of Economics 105: 319–38.
  • Bloom, D., D. Canning (2004). Global Demographic Change: Dimensions and Economic Significance. NBER Working Paper Series, Working Paper 10817. National Bureau of Economic Research: Cambridge, UK.
  • Bregman, R. (2021). Čovečanstvo. Laguna: Beograd, Srbija.
  • Briker i Ibidson (2019). Prazna planeta: šok globalnog opadanja stanovništva. Službeni glasnik: Beogad, Srbija.
  • Bubnjević, S. (2022). Demografija-Srbija među ljudima. List Vreme, članak objavljen 27.07.2022). https://vreme.com/vreme/srbija-medju-ljudima/ (pristupljeno 27.06.2024)
  • Bullinger, A.C., Rass, M., Adamczyk, S. (2011). Using innovation contests to master challenges of demographic change – Insights from research and practice. In: Boppel, M., Boehm, S., Kunisch, S. (eds) From Grey to Silver. Springer, Berlin, Heidelberg.
  • Gong, Y., Yao, Y. (2022). Demographic changes and the housing market. Рegional Science and Urban Economics, 95, 103734.
  • Dajmond, Dž. (2022). Mikrobi, puške i čelik. Laguna: Beograd, Srbija.
  • Eurostat (2023). Statistics Explained—Population Projections in the EU. Eurostat 2023 (приступљено 17.06.2024).
  • org (2023). https://earth.org/overpopulation-sustainability/ (преступљено 27.06.2024).
  • Закон о територијалној организацији Републике Србије (2020). „Службени гласник РС“, бр. 29/2007, 18/2016, 47/2018 i 9/2020 – др. закон.
  • Janiszewska A. (2015). Social Policy in the European Countries as a Response to the Demographic Changes. Scientific works of the Wroclaw University of Economics, 406, 197–209.
  • Kacprowska, K. (2023). Social policy towards demographic changes in European countries – examples of solutions and an assessment of their effectiveness. Civitas Et Lex, 38(2), 63–74.
  • Cleland, J. (2013). World Population Growth; Past, Present and Future. Environ Resource Econ 55, pp. 543–554.
  • Long, S.O. & Scott Littleton, C. (2003). Demographic and Family Change: Problems and Solutions. In J.W. Traphagan & J. Knight (eds.) Demographic Change and the Family in Japan’s Aging Society, pp. 229-236. State University of New York Press: Albany, New York, USA.
  • Maddison, A. (2007). Contours of the world’s economy. 1–2006 AD. UK: Oxford University Press, Oxford.
  • Мамфорд, Л. (2005). Град у историји. Book-Marso: Београд, Србија.
  • PRB (2022). How Many People Have Ever Lived on Earth? https://www.prb.org/articles/how-many-people-have-ever-lived-on-earth/ (Приступњено 01.07.2024).
  • Pantić, M., Živanović Miljković, J., Gajić, A. (2019): Demographic Change as Opportunity or Constraint for Technological Development and Economic Growth in Cities of Serbia. Conference Proceedings at the “E-Future of Cities” international conference, 24-25 October 2019, Belgrade, Serbia, pp. 391-404.
  • Peek – World Population Prospects 2022, United Nations Population Division, 2023. https://www.scientificamerican.com/article/global-population-growth-is-slowing-down-heres-one-reason-why/ (приступљено 22.06.2024).
  • Републички завод за статистику Србије (2014). Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011. Подаци по насељима. РЗС: Београд, Србија. https://publikacije.stat.gov.rs/G2014/Pdf/G20144008.pdf (приступљено 17.06.2024).
  • Републички завод за статистику Србије (2023). Миграције – Подаци по општинама и градовима. РЗС: Београд, Србија.
  • Републички завод за статистику Србије (2023). Старост и пол – Подаци по насељима. РЗС: Београд, Србија.
  • Републички завод за статистику Србије (2023). Фертилитет – Подаци по општинама и градовима. РЗС: Београд, Србија.
  • Републички завод за статистику Србије (2024). Број становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, 2011. и 2022. године. https://data.stat.gov.rs/Home/Result/31010101?languageCode=sr-Latn (приступљено 17.06.2024).
  • Richerson, P.J., Boyd, R. & Bettinger, R.L. (2009). Cultural Innovations and Demographic Change. Human Biology, 81(3), 211-235.
  • Pantić, M., Živanović Miljković, J. (2010): Regional Differences between Rural Areas of Serbia in Population Aging and Agricultural Activities: Case Studies of the Inđija and Knjaževac Municipalities. Spatium 22, pp. 29-37.
  • Pantić, M. (2019): A Spatial Perspective on Demographic Change in Serbian Cities and Towns. Spatium 41, pp. 23-31.
  • Peek, K. (2022). Global Population Growth Is Slowing Down. Here’s One Reason Why. https://www.scientificamerican.com/article/global-population-growth-is-slowing-down-heres-one-reason-why/ (приступљено 17.06.2024).
  • Population Forecasting (2017). https://www.youtube.com/watch?v=fTqH3m7vWi0 (приступљено 17.06.2024).
  • Sarbapriya, R., Ishita, A.R. (2011). Impact of Population Growth on EnvironmentalDegradation: Case of India. Journal of Economics and Sustainable Development, 2(8), 72-78.
  • Fingerman, K., Huo, M., Birditt, K. (2002). A Decade of Research on Intergenerational Ties: Technological, Economic, Political, and Demographic Changes. Journal of Marriage and Family, 82(1), 383-403.
  • Fendrich, K., van den Berg, N., Siewert, U. et al. (2010). Demografischer Wandel. Anforderungen an das Versorgungssystem und Lösungsansätze am Beispiel Mecklenburg-Vorpommern. , 53, 479–485.
  • Weber, H. & Sciubba, J.D. (2018). The Effect of Population Growth on the Environment: Evidence from European Regions. Eur J Popul., 9, 35(2), 379-402.