ПРОСТОРНА ОДРЖИВОСТ КРОЗ ПРОЦЕС АРХИТЕКТОНСКОГ ОБЛИКОВАЊА

Одрживи развој : вектор Србије ка будућности (2024), str. 261-280

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Бранислав Митровић, Павле Стаменовић  

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/82154-04-4.261M

САЖЕТАК /ABSTRACT:

У односу на савремени професионални контекст, питања одрживости се намећу као кључни аспект у процесу архитектонског обликовања. Овај рад истражује потенцијале и капацитете органске логике пројектовања и грађења, примарно у смислу просторних одлука, а условно, потом и техника грађења и коришћених материјала, а све ка успостављању интегралне пројектантске улоге у заштити драгоцених природних и грађених окружења, а све кроз савремено дисциплинарно и практично деловање. Конкретније и утемељено у низу практичних пројектантских истраживања, рад се бави питањима и изазовима архитектонског деловања у односу на затечене природно-створене амбијенте, те питањем релационог капацитета савремене архитектонске праксе у односу на сложене условљености контекста. Приказане студије случаја истичу принципе добре праксе, као и научене лекције, показујући опипљиве предности интеграције принципа одрживости у процес архитектонског обликовања. Такође, студија отвара питања о могућим корекцијама и правцима будућег развоја – о моделима професионалног понашања и условима заштите који омогућавају адекватни урбани развој, а истовремено квалитетно надграђују затечене квалитете простора. Са тиме у вези, рад отвара дискусију о иновативном односу према контексту у оквиру архитектонских просторних пракси, а у односу на континуирану растућу потребу унапређења еколошких својстава грађених простора.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS: 

екологија грађења, просторна одрживост, одрживост у архитектури, пројектантски модели, архитектонско обликовање

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Basiago, A. D. (1999). Economic, social, and environmental sustainability in development theory and urban planning practice: The environmentalist. Boston: Kluwer Academic Publishers.
  • Beasy, K., Corbett, M. (2021). What counts as sustainability?: a sociospatial analysis. Environmental Sociology, 7(4), 327–337.
  • Borovnica, N., Milosavljević, B., Petovar, K., Pucar, M., Šobot, R. (1994). Urbanistički modeli gradskog stanovanja u niskim grupacijama- iskustva i preporuke za planiranje, projektovanje i gradjenje, Beograd: Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije.
  • Edwards, B., Hyett, P. (2001). Rough Guide to Sustainable Design, UK, RIBA Publications.
  • Feria, M., Amado, M. (2019). Architectural Design: Sustainability in the Decision-Making Process. Buildings.; 9(5):135.
  • Gatari, F. (2021). Tri ekologije. S francuskog prevela Olja Petronić. Fakultet za medije i komunikaciju Univerzitet Singidunum.
  • Grierson, D., Moultrie, C. M. (2011). Architectural design principles and processes for sustainability: Towards a typology of sustainable building design. Design Principles and Practices, 623–
  • Järvelä, M. (2023). Dimensions of cultural sustainability—Local adaptation, adaptive capacity and social resilience. Frontiers in Political Science (5).
  • Mensah, J., Ricart Casadevall, S. (2019). Sustainable development: Meaning, history, principles, pillars, and implications for human action: Literature review. Cogent Social Sciences, 5(1).
  • Митровић, Б., Стаменовић, П. (2023).Екологија грађених простора и питање енергетске одрживости у архитектури, Енергија као један од највећих изазова човечанства у 21. веку, Радмиловић, В. (ур.) Српска академија наука и уметности (САНУ).
  • Mitrović, B., Stamenović, P. (2019). Tipološka geneza nasleđenih prostornih obrazaca u savremenim okolnostima građenja u Crnoj Gori, Zbornik radova Paradigme crnogorske kulture, Podgorica: Crnogorska akademija nauka i umjetnosti (CANU).
  • Mitrović, B., Mitrović, J. (2017). Objekti arhitekture u nastajanju u savremenim okolnostima građenja na Crnogorskom primorju. Vlastimir Radonjanin, Radomir Folić (eds.) Међународна конференција. Савремена грађевинска пракса, 2017, Андревље. / Conference Contemporary Civil Engineering Practice 2017, Andrevlje, 25. и 2. мај 2017. Fakultet tehničkih nauka, Departman za građevinarstvo i geodeziju (i) Društvo građevinskih inženjera Novog Sada. Novi Sad: Fakultet tehničkih nauka, Departman za građevinarstvo i geodeziju. Novi Sad: FTN.
  • Myerson, G. (1997). Ecology and the End of Postmodernism. London: Totem Books.
  • Стаменовић, П. (2019). Ликовно-пластички аспект архитектуре: Улога морфологије у архитектури становања. ОМНИБУС: кратке приче на стамбене теме, 48–86.
  • Stamenović, P., Bulajić, Đ. (2022). Narrative spatial analytics (NSA) in urban landscape research and design. Urban Design International 27, 307–321.
  • Stojanović, D., Stamenović, P. (2015). Non-Linear Model in Architectural Design for Sustainable Social Housing: Case Study Ovča Housing Project Belgrade.Open House International, 40(4):30–36.
  • Sozer, H. (2010). Improving energy efficiency through the design of the building envelope, Building and Environment, 45(12):2581–
  • Sodagar, B., Fieldson, R., Gilroy-Scott, B. (2008). Design for Sustainable Architecture and Environments. The International Journal of Environmental, Cultural, Economic, and Social Sustainability: Annual Review,4(4):73–84.
Примарни извори коришћени у току израде и анализе представљених пројеката:
  • Текстуално образложење конкурсног пројекта у оквиру отвореног, једностепеног, анонимног урбанистичко-архитектонског конкурса за подручјe „Парка пријатељства“ – Ушће, градске општине Нови Београд и Земун, и идејно решење Природњачког музеја у Београду. (2024) https://prirodnjackimuzej.konkurs.rs/rs/ Расписивач /Наручилац/ конкурса:Природњачки музеј у Београду, https://nhmbeo.rs/ Спроводилац конкурса: Друштво архитеката Београда, www.dab.rs.
  • Текстуално образложење конкурсног пројекта у оквиру Јавног отвореног једностепеног архитектонског конкурса за идејно решење павиљона Музеја савремене уметности у Београду, са проширењем магацинских капацитета музеја. (2021) https://msu.konkurs.rs/web-izlozba Расписивач / Наручилац конкурса: Музеј савремене уметности у Београду, Ушће 10, блок 15, Београд. Спроводилац конкурса: Удружење архитеката Србије, Кнеза Милоша 7а/III, Београд.
  • Текстуално образложење конкурсног пројекта у оквиру јавног отвореног једностепеног архитектонског конкурса за идејно решење за изградњу – проширење постојећег депоа Народне библиотеке Србије, Скерлићева 1, Београд, Србија. (2021) Народна Библиотека Србије, у сарадњи са Друштвом архитеката Београда.
  • Текстуално образложење конкурсног пројекта за идејно архитектонско-урбанистичко решење комплекса Бетон хала испод Калемегдана у Београду (2011).
  • Образложење конкурсног решења за пословни објекат у блоку А/126, између улица: Боре Станковића, Мачванске и Мутапове, наспрам Храма Цветог Саве на Врачару (2007).
  • Текстуално образложење конкурсног пројекта за идејно архитектонско – урбанистичко решење пословног објекта ИМ „Матијевић“ и јавне гараже у Новом Саду (2011).
  • Правилник о енергетској ефикасности зграда („Сл. гласник РС“, бр. 61/2011).