Self-Understandings and Identifications of Orthodox Christians in the Early Modern Serbian Marginal Notes 1450–1750

ACKNOWLEDGEMENT / ПРОЈЕКАТ:

(Trans-)Formation of Identities: Orthodox Christians in Ottoman Balkans (c.1450–c.1750) -FORMIDOX

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРA:

Sources

• Архиепископ Данило, Животи краљева и архиепископа српских. Београд: СКЗ, 1935.
• Списи Димитрија Кантакузина и Владислава Граматика, ур. Јасмина Грковић-Мејџор. Београд: Просвета; СКЗ, 1993.
• Костић, П. “Документи о буни Смедеревског епископа Павла против потчињавања Пећ-ке патријаршије архијепископији Охридској”. Споменик СКА 56 (48) (1922), 32–39.
• Законски споменици српских држава средњега века [књ.] 5, ур. Стојан Новаковић. Бео-град: Српска краљевска академија, 1912.
• Sveto pismo. Novi srpski prevod. prev. Miroslav Živković, Žarko Đorđević, Aleksandar Birviš. Beograd: Ikonos, 2024.
• Стари српски записи и натписи [књ.] I–VI, ур. Љубомир Стојановић. Београд: Српска краљевска академија, 1902–1926.

Literature

• De Hamel, C. Making Medieval Manuscripts. Oxford: Bodleian Library, 2018.
• Đurđev, B. “Odnos između Ohridske arhiepiskopije i Srpske crkve od pada Smedereva (1459) do obnavljanja Pećke patrijaršije (1557)”. Radovi ANUBiH 38 (1970), 185–209.
• Đurđev, B. Uloga crkve u starijoj istoriji srpskog naroda. Sarajevo: Svjetlost, 1964.
• Kjirikj, N. The Church of Ohrid in the Context of the 18^th Century Ottoman Institutional Developments [PhD thesis]. Istanbul: Istanbul Medeniyet University, Department of International Ottoman Studies, 2025.
• Mošin, V., Traljić, S. M. “Ćirilski spomenici u Bosni i Hercegovini”. Naše starine VI (1959), 63–104.
• Nikolova–Houston, T. N. Margins and Marginality: Marginalia and Colophons in South Slavic Manuscripts during the Ottoman period 1393–1878 [PhD thesis]. The University of Texas, Austin, 2008.
• Petrovszky, K. “Marginal Notes in South Slavic Written Culture. Between Practising Memory and Accounting for the Self”. Cahiers du Monde russe 58/3 (2017), 483–502.
• Radić, R. Strah u poznoj Vizantiji 1180–1453. Beograd: Evoluta, 2014.
• Stavridis, Т. The Sultan of Vezirs.The Life and Times of the Ottoman Grand Vezir Mahmud Pasha Angelović (1453–1474). Leiden: Brill, 2001.
• Točanac-Radović, I. “The Great Migration of Serbs and the Question of the Serbian Ethnic and Religious Community in the Habsburg Monarchy”, in: Migrations in the Slavic Cultural Space. From the Middle Ages to the Present Day, eds. Zofia A. Brzozowska, Piotr Kręzel, Izabela Lis-Wielgosz. Łódź: Łódź University Press, 2022, 15–27.
• Благојевић, М. “Држава”, у: Лексикон српског средњег века, ур. Сима Ћирковић, Раде Михаљчић. Београд: Knowledge, 1999, 165–169.
• Богдановић, Д. “Инвентар рукописа манастира Савине”, у: Манастир Савина, ур. Дејан Медаковић. Београд: Филозофски факултет, 1978, 89–104.
• Богдановић, Д. и др. Опис ћирилских рукописних књига манастира Високи Дечани [књ.] 1. Београд: Народна библиотека Србије, 2011.
• Богдановић, Д. Инвентар ћирилских рукописа у Југославији (XI–XVIII века). Београд: САНУ, 1982.
• Богдановић, Д. Историја српске књижевности [књ.] 1: Стара српска књижевност. Бео-град: Научна књига, 1991.
• Богдановић, Д. Каталог ћирилских рукописа манастира Хиландара. Београд: САНУ; На-родна библиотека Србије, 1982.
• Бубало, Ђ. “Никола Косијер (Поповић)”, у: Српски биографски речник [књ.] 7: Мл–Пан, ур. Бранко Бешлин. Нови Сад: Матица српска, 2018, 362.
• Васин, Г., Нинковић, Н. Историја Карловачке митрополије. Нови Сад: Прометеј, 2002.
• Веселиновић, Р. “Стање Српске цркве од пада српских држава под турску управу до обновљења под патријархом Макаријем”. Богословље 3/4 (1937), 266–293.
• Вуковић, С., Гавриловић, С. “Арсеније III Црнојевић”, у: Српски биографски речник [књ.] 1: А–Б, ур. Младен Лесковац, Александар Форишковић, Чедомир Попов. Нови Сад: Ма-тица српска, 2004, 271–272.
• Вуковић, С., Гавриловић, С. “Арсеније IV Јовановић Шакабента”, у: Српски биографски речник [књ.] 1: А–Б. ур. Младен Лесковац, Александар Форишковић, Чедомир Попов. Нови Сад: Матица српска, 2004, 273–274.
• Гавриловић, В. “Велика сеоба Срба као миграциони талас у време Великог Бечког рата”. Истраживања 24 (2013), 167–177.
• Грујић, Р. “Охридска архиепископија”, у: Народна енциклопедија СХС [том] III: Н–Р, ур. Станоје Станојевић. Сремски Карловци: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2010, 371–379.
• Грујић, Р. “Пећска патријаршија”, у: Народна енциклопедија СХС [том] III: Н–Р, ур. Ста-ноје Станојевић. Сремски Карловци: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2010, 371–379.
• Гуревич, А. Категорије средњовековне културе. Нови Сад: Матица српска, 1994.
• Дабић, В. С. “Макарије Соколовић”, у: Српски биографски речник [књ.] 5: Кв–Мао, ур. Чедомир Попов. Нови Сад: Матица српска, 2011, 757–759.
• Зиројевић, О. Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године. Бео-град: Историјски институт; Народна књига, 1984.
• Иванова, К. В началото бе книгата. Разказ за старобългарската книга и нейната съдба. София: Ариадна, 2002.
• Јанковић, М. “Архиепископ”, у: Лексикон српског средњег века. ур. Сима Ћирковић, Раде Михаљчић, Београд: Knowledge, 1999, 17–20.
• Јанковић, М. “Архијереј”, у: Лексикон српског средњег века, ур. Сима Ћирковић, Раде Ми-хаљчић. Београд: Knowledge, 1999, 21–22.
• Јанковић, М. “Митрополија”, у: Лексикон српског средњег века, ур. Сима Ћирковић, Раде Михаљчић. Београд: Knowledge, 1999, 412.
• Јанковић, М. “Митрополит”, у: Лексикон српског средњег века, ур. Сима Ћирковић, Раде Михаљчић. Београд: Knowledge, 1999, 412–413.
• Јеремић, Д. Велика сеоба Срба под Арсенијем III Чернојевићем 1690. Граховљани: Српска православна црквена општина, 1990.
• Јовановић, Т. “Извори о спаљивању моштију Светога Саве до XVII века”, у: Спаљивање моштију Светога Саве 1594–1994, ур. епископ шумадијски Сава Вуковић и др. Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве, 1997, 11–20.
• Јовановић, Т. “Грађа за библиографију о спаљивању моштију Светога Саве”, у: Спаљи-вање моштију Светога Саве 1594–1994, ур. епископ шумадијски Сава Вуковић и др. Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве, 1997, 369–372.
• Југовић, M. “Титуле и потписи архиепископа и патријараха српских”. Богословље 3 (1934), 253–272.
• Калеши, Х., Ерен, М. “Четрнаест турских фермана манастира Дечана”. Гласник Музеја Косова Х (1970), 305–344.
• Киселков, В. С. Владислав Граматик и неговата рилска повест. София: Синодална пе-чатницa, 1947.
• Ковић, М. “Устаничко наслеђе српске цркве (1594–1941). Прилог истраживању односа између цркве и државе”, у: Осам векова аутокефалије Српске православне цркве [књ.] 1, ур. Владислав Пузовић, Владан Таталовић. Београд: Православни богословски факултет, 2020, 273–287.
• Коматина, П. “Промене на српском престолу 1370–1371. године. Покушај реинтерпре-тације”. Историјски часопис LXVI (2017), 149–171.
• Костић, Д. “Тајно писање у јужнословенским ћириловским споменицима”. Глас СКА 92 (1913), 1–62.
• Крстић, А. “Време турске власти у Срему”, у: Срем кроз векове. Слојеви култура Фрушке горе и Срема, ур. Миодраг Матицки. Београд: Вукова задужбина, 2007, 75–101.
• Левшина, Ж. Рукописи сербского правописания Российской национальной библиотеки. Санкт Петербург: Российская национальная библиотека, 2021.
• Марјановић, С. Владарска идеологија Немањића. Дипломатичка студија. Београд: СКЗ, 1997.
• Мартиновић, М. Рукописне књиге манастира Рођења Пресвете Богородице на Цетињу. Цетиње: Митрополија црногорско-приморска, 2023.
• Михаљчић, Р. “Кмет”, у: Лексикон српског средњег века, ур. Сима Ћирковић, Раде Михаљ-чић. Београд: Knowledge, 1999, 298–299.
• Михаљчић, Р. Крај Српског царства. Београд: СКЗ, 1975.
• Михаљчић, Р. “Маричка битка”, у: Историја српског народа [књ.] 1: Од најстаријих вре-мена до Маричке битке (1371), ур. Сима Ћирковић. Београд: СКЗ, 1981, 583–592.
• Михаљчић, Р. Владарске титуле обласних господара. Прилог владарској идеологији у старијој српској прошлости. Београд: Српска школска књига; Knowledge, 2001.
• Мишић, С. “Соколари”, у: Лексикон српског средњег века, ур. Сима Ћирковић, Раде Ми-хаљчић. Београд: Knowledge, 1999, 682.
• Младеновић, А., Штављанин-Ђорђевић, Љ. “Дијак Симон – писар српских богослужбе-них књига у другој половини XVI века”. Археографски прилози 4 (1982), 101–146.
• Мошин, В. “Ћирилски рукописи манастира Св. Тројице код Пљеваља”. Историски за-писи 1–2 (1958), 235–260.
• Мошин, В. Ћирилски рукописи у Повијесном музеју Хрватске. Копитарева збирка сло-венских рукописа и Цојсов ћирилски одломак у Љубљани. Београд: Народна библиотека Србије; СКЗ, 1971.
• Мргић, Ј. “Живети у средњем веку – нека разматрања о стрепњама и страховима од глади, болести и смрти”, у: Пошасти на тлу средњовековних српских земаља (епидемије – непогоде – глад), ур. Синиша Мишић, Катарина Митровић. Београд: Филозофски факултет, 2021, 57–70.
• Николова, Б. “Приписката в българската ръкописна книга от Х–ХІV в. (Проблеми на извороведското им изследване)”. Помощни исторически дисциплини 5 (1991), 98–112.
• Нилевић, Б. Српска православна црква у БиХ до обнове Пећке патријаршије. Сарајево: Веселин Маслеша, 1990.
• Поповић, Д., Тодић Б, Војводић, Д. Дечанска пустиња. Скитови и келије манастира Дечана. Београд: Балканолошки институт САНУ, 2011.
• Поповић, Д. Ј. Велика сеоба Срба 1690. Срби сељаци и племићи. Београд: СКЗ, 1954.
• Пузовић, П. “Српска црква од Светога Саве до укидања Пећке патријаршије 1766. го-дине”, у: 2000 година хришћанства, ур. Димитрије Калезић, Слободан Ристановић. Бео-град: Вукан’с, 2000, 128–149.
• Пурковић, М. А. Српски патријарси средњега века. Дизелдорф: Српска православна епар-хија западноевропска, 1976.
• Радојчић, Н. “Велика сеоба Срба 1690 године”. Гласник Историског друштва 1–2 (1941), 1–10.
• Радонић, Ј. Римска курија и јужнословенске земље од ХVI до XIX века. Београд: САН, 1950.
• Радосављевић, Н. “Пећка патријаршија, од обнове аутокефалности до укидања (1557–1766). Поводом 450 година од обнове Пећке патријаршије”. Братство 11 (2007), 11–34.
• Радославова, Д. “Състав на българските книжовници преписвачи от XVII век според за-пазените приписки”, у: Факти и мистификации в старите текстове, ур. Боряна Хрис-това, Елена Узунова. София: Националната библиотека “Св. Кирил и Методий”, 2011, 102–138.
• Русева, И. “Приписки и бележки по нашите писмени паметници”. Известия на Семина-ра по славянска филология при Университета в София 4 (1921), 1–48.
• Савић, А. З. “‘Незнабошци дођоше у достојање твоје’ (Пс. 78,1): Идентитет и другост у српском политичком дискурсу епохе османских освајања”, у: Марјановић-Душанић, С. и др., Политички оквири колективних идентитета: Сведочанства српског средњовеко-вља. Београд: Филозофски факултет, 2024, 77–114.
• Слијепчевић, Ђ. “Пајсије, архиепскоп пећки и патријарх српски као јерарх и књижевни радник”. Богословље 1–2 (1933), 123–144; 3 (1934), 241–283.
• Слијепчевић, Ђ. Историја српске православне цркве [књ.] 1. Од покрштавања Срба до краја XVIII века. Београд: ЈРЈ, 2002.
• Слијепчевић, Ђ. “Укидање Пећке патријаршије 1766”. Богословље 3–4 (1938), 250–307.
• Снегаров, И. История на охридската архиепископия-патриаршия: отъ падането и подъ турците до нейното унищожение. София: Македонски наученъ институтъ, 1932.
• Спремић, М. “Српски деспоти у Срему”, у: Срем кроз векове. Слојеви култура Фрушке горе и Срема, ур. Миодраг Матицки. Београд: Вукова задужбина, 2007, 45–73.
• Станојевић, С. “Студије о српској дипломатици. Дијак, Граматик, Нотар, Канцелар, Но-мик, Логотет”. Глас СКА CVI. Други разред 61 (1923), 1–96.
• Стојановић, Љ. “Српска црква у међувремену од патријарха Арсенија II до Макарија (око 1459–63. до 1567. г.)”. Глас СКА CVI, Други разред 61 (1923), 113–131.
• Стојановић, Љ. Каталог рукописа и старих штампаних књига. Збирка Српске краљевске академије. Београд: Српска краљевска академија, 1902.
• Суботин-Голубовић, T. “Граматик”, у: Лексикон српског средњег века, ур. Сима Ћирковић, Раде Михаљчић. Београд: Knowledge, 1999, 127–128.
• Суботин-Голубовић, T. Српско рукописно наслеђе од 1557. године до средине ХVII века. Београд: САНУ, 1999.
• Суботић, Г. “Пећки патријарх и охридски архиепикоп Никодим”. Зборник радова Визан-толошког института XXI (1982), 213–234.
• Точанац, И. Српски народно-црквени сабори. Београд: Историјски институт, 2008.
• Точанац-Радовић, И. “Етничка и верска заједница у привилегијама хабзбуршких вла-дара (1690–1743). Срби – Расцијани – Илири”, у: Бешлин, Б. и др., Државно-правни оквири и осећање припадности. Српски колективни идентитети у новом веку. Београд: Филозофски факултет, 2024, 43–80.
• Трифуновић, Ђ. Азбучник српских средњовековних књижевних појмова. Београд: Нолит, 1990.
• Тричковић, Р. “Српска црква средином XVII века”. Глас САНУ 320, Одељење историјских наука 2 (1980), 61–164.
• Ћирковић, С. “Аспра”, у: Лексикон српског средњег века, ур. Сима Ћирковић, Раде Михаљ-чић. Београд: Knowledge, 1999, 25.
• Ћирковић, С. “Устанак банатских Срба”. Рад Музеја Војводине 37/38 (1995/1996), 239–245.
• Ћирковић, С. “Сеобе српског народа у Краљевину Угарску у XIV и XV веку”, у: Сеобе српског народа од XIV до XX века. Зборник радова посвећен тристагодишњици Велике сеобе Срба, ур. Драгутин Ранковић. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1990, 37–46.
• Ћоровић, Ћ. “Утјецај и одношај између старих грчких и српских записа и натписа”. Глас СКА LXXXIV, Други разред 50 (1910), 1–60.
• Убипарип, М., Тријић, В. “Зборници параклиса у српскословенској традицији”. Архео-графски прилози 37 (2015), 69–105.
• Узунова, E. Бележките на българските книжовници от ХV–ХVІІ век и тяхното значение за българската историческа лексикология [докторска дисетрация]. София: Софийски университет “Св. Климент Охридски”, 1997.
• Ферјанчић, Б. “Самодржац”, у: Лексикон српског средњег века, ур. Сима Ћирковић, Раде Михаљчић. Београд: Knowledge, 1999, 642–643.
• Фотић, А. Света Гора и Хиландар у Османском царству (XV–XVII век). Београд: Балка-нолошки институт САНУ; Манастир Хиландар; Свети архијерејски синод Српске пра-вославне цркве, 2000.
• Христова, Б. Опис на ръкописите на Владислав Граматик. Велико Търново: ПИК, 1996.
• Чанак–Медић, M., Поповић, Д., Војводић, Д. Манастир Жича. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе, 2014.
• Чанак–Медић, М., Тодић, Б. Манастир Дечани. Нови Сад: Платонеум; Манастир Дечани, 2018.
• Шакота, М. Дечанска ризница. Београд: Просвета; Републички завод за заштиту споме-ника културе, 1984.
• Шпадијер, И. “Живот са књигом”, у: Приватни живот у српском средњем веку, ур. Сми-ља Марјановић-Душанић, Даница Поповић. Београд: Clio, 2004, 447–470.
• Шуица, М. “Османлијски јахачи апокалипсе”, у: Пошасти на тлу средњовековних срп-ских земаља (епидемије – непогоде – глад), ур. Синиша Мишић, Катарина Митровић. Београд: Филозофски факултет, 2021, 43–56.
• Шулетић, Н. “Југоисточна граница Српске патријаршије у доба османске владавине”, у: Јужни српски крајеви у XIX и XX веку: друштвено-економски и политички аспект, ур. Дејан Антић, Иван Бецић. Врање: Народни музеј Врање, 2018, 47–57.
• Шулетић, Н. “Пореске обавезе ‘Пећке патријаршије’ у време патријарха Калиника I (1691–1710)”. Зборник Матице српске за историју 88 (2013), 9–23.
• Шулетић, Н. “Српска црква после 1459. године: О интеграцији српског клера у турски фискални систем”, у: Пад Српске деспотовине 1459. године: зборник радова са научног скупа, одржаног 12–14. новембра 2009. године, ур. Момчило Спремић. Београд: САНУ, 2011, 331–349.
• Шулетић, Н. “Улога цркве у утемељивању српског националног идентитета (XVI–XVIII век)”, у: Концепти национализма и патриотизма у српском политичком дискурсу: Средњи век, нови век, савремено доба [књ.] 1, ур. Смиља Марјановић-Душанић, Алек-сандар З. Савић. Београд: Филозофски факултет, 2025, 231–244.
• Шулетић, Н. “Устанак у Банату 1594”, у: Енциклопедија српског народа, ур. Радош Љу-шић. Београд: Завод за уџбенике, 2008, 1185.