HOLY KING MILUTIN – PROTECTOR OF “ALL SERBIAN AND BULGARIAN LAND”

Свети краљ Милутин и његово доба: историја, књижевност, уметност (2023) (стр. 351-366)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Marija Vasiljević

Е-АДРЕСА / E-MAIL: 

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/6008-065-5.351V

САЖЕТАК / ABSTRACT:

This paper analyses the evolution of the veneration of the Serbian King Stefan Uroš II Milutin (1282–1321) with regards to the translation of his relics to Sofia (before 1469). Besides providing an analysis of the specific manifestations of his cult in Sofia, the aim of the paper is to demonstrate the polyphony of the memories of saints as an important characteristic of their veneration. As in this case, this dynamic of the saint’s veneration is often caused by wider social and political changes, thus signalling its “social logic.”

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

King Stefan Uroš II Milutin, Sofia, cult of a saint, translation of a saint’s relics, polyphony, memories of saints, “social logic”

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

Sources

  • Богдановић 1976: Д. Богдановић, “Житије Георгија Кратовца”, Зборник историје књижевности 10. Стара српска књижевност, ed. В. Ђурић, Београд: Српска академија наука и уметности 1976, 203–267.
  • Герлах 1976: С. Герлах, Дневник на едно пътуване до Османската порта в Цариград, София: Отечествен фронт.
  • Граматик 1976: В. Граматик, “О обнови Рилског манастира и о преносу моштију светог Јована Рилског”, Примери из старе српске књижевности. Од Григорија Дијака до Гаврила Стефановића Венцловића, ed. Ђ. Трифуновић, Београд: Слово љубве 1976, 126–136.
  • Животи краљева и архиепископа српских 1866: Животи краљева и архиепископа српских. Написао архиепископ Данило и други, на свијет издао Ђ. Даничић, Загреб: Светозара Галца.
  • Иванова 1986: К. Иванова, Стара българска литература 4. Житиеписни творби, София: Български писател.
  • Јовановић 2016: Т. Јовановић, “Синаксарско житије светог краља Милутина патријарха Данила Бањског”, Манастир Студеница: 700 година Краљеве цркве, eds. Љ. Максимовић, В. Вукашиновић, Београд: Српска академија наука и уметности 2016, 215–236.
  • Јовановић 2015: Т. Јовановић, „Служба светом краљу Милутину Данила Бањског“, Косовско-метохијски зборник 6 (2015) 97–134
  • Мошин 1977: В. Мошин, “Крал Милутин според неговата биографија од Данило II, неговото „житије по свиток“ и неговата автобиографија”, Споменици за средновековната и поновата историја на Македонија II, ed. В. Мошин, Скопје: Архив на Македонија 1977, 339–354.
  • Новаковић 1867: С. Новаковић, „Нешто о кнезу Лазару. По рукопису XVII. вијека“, Гласник Српског ученог друштва 21 (1867) 157–164.
  • Плаовић 2016: И. Плаовић, “Слово о Светом кнезу Лазару непознатог Раваничанина у српскословенској рукописној традицији”, Археографски прилози 38 (2016) 39–59.
  • Радојичић 1955: Ђ. Сп. Радојичић, „Похвала кнезу Лазару (један досад непознати спис с краја XIV века)“, Историјски часопис 5 (1955) 241–253.
  • Убипарип 2005: М. Убипарип, „Зборник са Кратким житијем краља Милутина“, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор 71 (2005) 53–72.
Literature
  • Богдановић 1980: Д. Богдановић, Историја старе српске књижевности, Београд: Српска књижевна задруга.
  • Бојовић 2007: Д. Бојовић, “Два Данила и бањски краљ Милутин”, Манастир Бањска и доба краља Милутин: зборник са  научног скупа одржаног од 22. до 24. септембра 2005. године у Косовској Митровици, ed. Д. Бојовић, Ниш, Косовска Митровица, Манастир Бањска: Центар за црквене студије, Филозофски факултет Косовска Митровица 2007, 211–217.
  • Васиљевић 2013: М. Васиљевић, „Помени предака у повељама Немањића и легитимизација власти“, Иницијал. Часопис за средњовековне студије 1 (2013) 77–96.
  • Васиљевић 2015: М. Васиљевић, „Настанак српских родослова и летописа као последица политичких и друштвених промена“, Иницијал. Часопис за средњовековне студије 3 (2015) 95–117.
  • Васиљевић 2021a: М. Васиљевић, Култови светих на централном Балкану у време османских освајања, Београд: Балканолошки институт САНУ.
  • Vasiljević 2021b: M. Vasiljević, “Translation of Saints’ Relics in the Late Medieval Central Balkans”, Balcanica 51 (2021) 23–43.
  • Гергова 2007: И. Гергова, “Кулът към св. крал Милутин „Софийски” в България”, Манастир Бањска и доба краља Милутина: зборник са научног скупа одржаног од 22. до 24. септембра 2005. године у Косовској Митровици, ed. Д. Бојовић, Ниш, Косовска Митровица, Манастир Бањска: Центар за црквене студије, Филозофски факултет Косовска Митровица 2007, 249–273.
  • Мак Данилел 1991: Г. Мак Даниел, „Генезис и састављање Даниловог зборника”, Архиепископ Данило II и његово доба: међународни научни скуп поводом 650 година од смрти, децембар 1987, ed. В. Ј. Ђурић, Београд: Српска академија наука и уметности 1991, 217–224.
  • Марјановић-Душанић 2004: С. Марјановић-Душанић, „Молитве светих Симеона и Саве у владарском програму краља Милутина“, ЗРВИ 41 (2004) 235–250.
  • Марјановић-Душанић 2017a: С. Марјановић-Душанић, Свето и пропадљиво: тело у српској хагиографској књижевности, Београд: Балканолошки институт САНУ, Clio.
  • Marjanović-Dušanić 2011: S. Marjanović-Dušanić, “La réécriture hagiog- raphique: usages et fonctions dans la Serbie médiévale”, Remanier, métaphraser. Fonctions et techniques de la réécriture dans le monde byzantin, ed. S. Marjanović-Dušanić, B. Flusin, Belgrade: Faculté de Philosophie 2011, 163–180.
  • Marjanović-Dušanić 2012: S. Marjanović-Dušanić, “La sainteté féminine et les cultes dynastiques en Serbie médiévale: la sainte reine Helene d’Anjoy”, Les réseaux familiaux: Antiquité tardive et Moyen Âge. In memoriam A. Laiou et É. Patlagean, ed. B. Caseau, Paris: Assoc. des Amis du Centre d’Histoire et Civili- sation de Byzance 2012, 125–133.
  • Marjanović-Dušanić 2017b: S. Marjanović-Dušanić, L’écriture et la sain- teté dans la Serbie médiévale. Étude d’hagiographie, Tunrhout: Brepols.
  • Марјановић-Душанић 2007: С. Марјановић-Душанић, Свети краљ. Култ Стефана Дечанског, Београд: Балканолошки институт САНУ, Clio.
  • Марјановић-Душанић 2016: С. Марјановић-Душанић, “Свод српских светих у време краља Милутина: династички култови”, Манастир Студеница: 700 година Краљеве цркве, eds. Љ. Максимовић, Б. Вукашиновић, Београд: Српска академија наука и уметности 2016, 35–59.
  • Марјановић-Душанић 2013: С. Марјановић-Душанић, „Тело у српској хагиографији и настанак концепта непобедивог јунака“, Зборник радова византолошког института 50 (2013) 693–704.
  • Милтенова 2008: А. Милтенова, „Култовете към новомъчениците“, История на българската средновековна литература, ed. А. Милтенова, Со- фия: Изток-Запад 2008, 705–707.
  • Младеновић 2007: А. Младеновић, Повеље и писма деспота Стефана: текст. коментари, снимци, Београд: Чигоја.
  • Мошин 1976: В. Мошин, „Житије краља Милутина према архиепископу Данилу II и Милутиновој повељи-аутобиографији“, Зборник историје књижевности 10. Стара српска књижевност, ed. В. Ђурић, Београд: Српска академија наука и уметности 1976, 109–136.
  • Новаковић 1892: С. Новаковић, “Манастир Бањска, задужбина краља Милутина”, Глас српске краљевске академије 32 (1892) 3–55.
  • Поповић 2022: Д. Поповић, „Светачко прослављање краља Милутина”, Свети краљ Милутин. Владар на раскршћима светова, eds. С. Пириватрић, С. Марјановић-Душанић, Д. Поповић, Београд 2022, 529–555.
  • Поповић 2006: Д. Поповић, “Свети краљ Стефан Дечански”, Под ок- риљем светости. Култ светих владара и реликвија у средњовековној Србији, Београд: Балканолошки институт САНУ, 143–183.
  • Поповић 2016: Д. Поповић, “Свод српских светих у време краља Милутина: црквени поглавари и пустињаци”, Манастир Студеница: 700 година Краљеве цркве, eds. Љ. Максимовић, В. Вукашиновић, Београд: Српска академија наука и уметности 2016, 81–97.
  • Popović 1997: D. Popović, “The Cult of St Petar of Koriša – Stages of Development and Patterns“, Balcanica 28 (1997) 181–212.
  • Пурковић 1975: М. Пурковић, Српски патријарси средњега века, Дизелдорф: Српска православна епархија западноевропска.
  • Рашковић 2020: А. Рашковић, “Свeти краљ Милутин и Свети мученик кнез Лазар у руским богослужбеним рукописима XVI–XIX века”, Богословље и духовни живот Карловачке митрополије година 3. Богословље и духовни живот Карловачке митрополије у оквиру 800 година аутокефалије Српске православне цркве. Зборник радова са научног скупа, Београд – Нови Сад, 16-17 децембар 2019, eds. В. Вукашиновић, П. Перић, Београд: Центар за литургичке студије МОНС ХЕМУС, Институт за литургику и црквену уметност Православног богословског факултета Универзитета у Београду 2020, 262–275.
  • Стојановић 1903: Љ. Стојановић, Каталог Народне библиотеке у Београду IV. Рукописи и старе штампане књиге, Београд: Краљ.-српска државна штампарија.
  • Тодић 2018: Б. Тодић, „Култ градачке ктиторке краљице и монахиње Јелене“, Саопштења 50 (2018) 33–50.
  • Трифуновић 1970: Ђ. Трифуновић, “Белешке о делима у Србљаку”, О србљаку. Студије, ed. Ђ. Трифуновић, Београд: Српска књижевна задруга 1970, 271–368.
  • Ћирковић 1991: С. Ћирковић, “Биографија краља Милутина у Улијарској повељи”, Архиепископ Данило II и његово доба: међународни научни скуп поводом 650 година од смрти, децембар 1987, ed. В. Ј. Ђурић, Београд: Српска академија наука и уметности 1991, 53–67.
  • Ћирковић 1981: С. Ћирковић, “Унутрашње борбе почетком XIV века”, Историја српског народа 1. Од најстаријих времена до Маричке битке (1371), ed. Сима Ћирковић, Београд: Српска књижевна задруга 1981, 449– 475.
  • Ћоровић 1929: В. Ћоровић, “Силуан и Данило II. Српски писци XIV– XV века”, Глас Српске краљевске академије 86 (1929) 13–103.
  • Фотић 2000: А. Фотић, Света Гора и Хиландар у Османском царству (XV–XVII век), Београд: Балканолошки институт САНУ, Манастир Хиландар, Свети архијерејски синод Српске православне Цркве.
  • Цоневъ 1910: Б. Цоневъ, Описъ на рѫкописитѣ и старопечатнитѣ книги на Народната библиотека въ София, София: Издание на библиотеката.
  • Шпадијер 2014: И. Шпадијер, Свети Петар Коришки у старој српској књижевности, Београд: Чигоја штампа.