КАРАКТЕРИСТИКЕ СРПСКОГ БОГОСЛУЖЕЊА И ПОЈАЊА НА ПОЧЕТКУ XIV ВЕКА ПРЕМА НИКОДИМОВОМ ТИПИКУ

Свети краљ Милутин и његово доба: историја, књижевност, уметност (2023) (стр. 287-305)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Владимир Антић

Е-АДРЕСА / E-MAIL: 

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/6008-065-5.287A

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Никодимов Типик представља значајни извор за разумевање богослужења и појања Српске Архиепископије на почетку 14. века. Појање је одувек престављало један од најзначајнијих елемената богослужења, због чега је његов развој одувек био пажљиво контролисан од стране Цркве. Типици од најранијих времена пажљиво прописују шта ће се појати у оквиру богослужења, али са једнаком прецизношћу и пажњом, указују и како ће се псалми, химне и сл. појати. Типик прецизно одређује и музичке карактеристике самих химни, првенствено одређујући којом мелодијом ће се црквене песма појати. Анализом сведочанстава Никодимовог Типика биће продубљена сазнања о развоју самог црквеног појања у оквиру Српске Цркве овог периода.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

Никодимов Типик, појање, вечерње, јутрење, бденије, панихида агрипније

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Аверинцев 1982: С. С. Аверинцев, Поетика рановизантијске књижевности, Београд: Књижевна мисао.
  • Антић 2017: В. Д. Антић, Функција елемената азматског типика у савременој богослужбеној форми Православне Цркве, докторска дисертација, Београд: Универзитет у Београду, Православни богословски факултет.
  • Антић 2019а: В. Д. Антић, „Културолошке парадигме у развоју српског црквеног појања на размеђу XVIII и XIX века”, у: В. Вукашиновић, Богословље и духовни живот Карловачке митрополије II, Зборник радова са научног скупа Културолошка и образовна преплитања и узајамни односи цркава и политичких ентитета централне и југоисточне Европе од 1690. до 1918. године, Београд – Нови Сад, 17–18. децембар 2018, Београд: Институт за литургику и црквену уметност ПБФ и Монс Хемус 2019, 205–220.
  • Антић 2019б: В. Д. Антић, „Остаци парохијског типика у српском богослужбеном предању 13. и 14. века“, Црквене студије 16/2 (2019) 619–633.
  • Arranz 1969: M. Arranz, Le Typicon du monastère du Saint-Sauveur à Messine: Codex Messinensis gr. 115 (A.D.1131), Roma: PIO.
  • Арранц 1979: М. Арранц, Как молились Богу древние византийцы: cуточный круг богослужения по древним спискам византийского евхология, Ленинград: Ленинградская Духовная Академия.
  • Вуковић 1961: С. Вуковић, Типик Архиепископа Никодима, докторска дисертација, Београд: Универзитет у Београду, Православни богословски факултет.
  • Geanakoplos 1989: D. J. Geanakoplos, Constantinople and the West: Essays on the Late Byzantine (Palaeologan) and Italian Renaissances and the Byzantine and Roman Churches, Madison: The University of Wisconsin Press.
  • Дмитриевский 1895: А. А. Дмитриевский Описаніе литургическихъ рукописей хранящихся въ библіотекахъ православнаго востока 1: Τυπικά, Kіевъ: Типографія Императорскаго Университета Св. Владиміра.
  • Дмитриевский 1917: А. А. Дмитриевский, Описание литургическихъ рукописей, хранящихсйа въ библиотекахъ православнаго востока 3: Τυπικἁ, Kіевъ: Типография Императорскаго Университета Св. Владимира.
  • Дурковић-Јакшић 1984–1985: Љ. Дурковић-Јакшић, „О пропасти Народне библиотеке у Београду 1941. и судбини њених реткости”, Археографски прилози 6–7 (1984–1985) 7–50.
  • Ђурић, Бабић-Ђорђевић 1997: В. Ј. Ђурић, Г. Бабић-Ђорђевић, Српска уметност у средњем веку 2 – XIV–XVI век, Београд: Српска књижевна задруга.
  • Живојиновић 2011: Д. Живојиновић, „Архиепископ Никодим I“, Историјски часопис 60 (2011) 97–112.
  • Зизијулас 2012: „Евхаристија и Царство Божије”, Црква у тајни пројављена: огледи из евхаристијског богословља, Пожаревац: Одбор за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске, 31–98;
  • Јевтић 1980: А. Јевтић, „Литургијски живот – срж парохијског живота“, Теолошки погледи XIII/3 (1980) 89–105.
  • Mandac 1999: M. Mandac (prev.), Egerija, Putopis, Makarska: Služba Božja. Мансветов 1885: И. Мансветов, Церковный устав (Типик): его образование и судьба в Греческой и Русской Церкви, Москва: Типографія Э. Лисснера и Ю. Романа.
  • Mansi 1767: G. D. Mansi, Sacrorum Conciliorum nova et amplissima collection 13, Florentiae: Expensis Antonii Zatta Veneti.
  • Милошевић 2012: Н. Милошевић, Молитвослов, Београд: ИТИ ПБФ.
  • Мирковић 1958: Л. Мирковић, „Типик архиепископа Никодима“, Бого- словље (1958) 68–88.
  • Мирковић 1965: Л. Мирковић, „Уметнички облик и постанак црквеног песништва“, Богословље (1965) 151–164.
  • Мошин, Пурковић 1940: В. Мошин, М. Пурковић, Хиландарски игумани средњег века, Скопље: „Немања“ – задужбинска штампарија Вардарске бановине.
  • Никитин, Старикова 2012: С. И. Никитин, И. В. Старикова, „Кано- нарх”, Православная энциклопедия 30 (2012) 267–269.
  • Peno 2009: V. S. Peno, “The Liturgical Typikon as a Source for Medieval Chanting Practice”, Composition and Chanting in the Orthodox Church, Proceedings of the Second International Conference on Orthodox Music, 4–7 June 2007, eds. I. Moody and M. Takala-Roszczenko, Joensuu: 2009, 203–212.
  • Пено 2019: В. С. Пено, Књига из које се поје: појачки зборници у ви- зантијском и српском рукописном наслеђу, Београд: Музиколошки институ САНУ.
  • Савић 2009: В. Савић, „Грчке речи у Типику архиепископа Никодима из 1318–1319. године“, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор 74 (2009) 145–178.
  • Setton 2014: K. M. Setton, The Byzantine Background to the Italian Renaissance, American Philosophical Society .
  • Симеон Солунски, PG 155.
  • Скабаланович 1910: М. Скабалланович, Толковый Типикон: Объяснительное изложение Типикона с историческим введением 1, Киев: Типография Г. Т. Корчак-Новицкого.
  • Σπυράκου 2008: Е. Σπυράκου, Οι Χοροί Ψαλτών κατά την βυζαντινή παράδοση, Αθήνα: Ίδρυμα. Βυζαντινής Μουσικολογίας.
  • Склирис 2005: С. Склирис, У огледалу и загонетки: зборник радова, Београд: ПБФ.
  • Станковић 2012: В. Станковић, Краљ Милутин (1282-1321), Београд: Фреска.
  • Статис 2001: Г. Статис, „Аниксандарии”, Православная энциклопедия 2 (2001), Москва: Церковно-научный центр „Православная энциклопедия“, 432.
  • Татакис 2002: В. Татакис, Византијска филозофија, Београд: Јасен.
  • Типикон: Типикон, Москва 2002.
  • Трифуновић 2004: Ђ. Трифуновић, „Фотографије Типика Архиепископа Никодима и замисао Лазара Мирковића о снимању старих српских рукописа”, Типик Архиепископа Никодима 2, прир. Ђ. Трифуновић, Београд: Чигоја штампа.
  • Успенски 2000: Л. Успенски, Теологија иконе, Манастир Хиландар.
  • Флоренски 2007: П. Флоренски, Иконостас, Никшић: Јасен.
  • Флоровски 2005: Г. Флоровски, „Елементи Литургије”, Протојереј Ге- оргије Флоровски: Црква је живот – изабране беседе есеји и студије, прир. М. Арсенијевић, Београд: Православна мисионарска школа при храму Светог Александра Невског, 345.
  • Fryde 2000: E. Fryde, The Early Palaeologan Renaissance (1261-c.1360), Boston, Koln: Brill, Leiden.
  • Фундулис 2013: Ј. Фундулис, „Монашки и парохијски типик“, Литургијско богословље, прир. и прев. Г. Гајић, Београд: 2013, 239–253.
  • Hannick 2014: C. Hannick, Das Taktikon des Nikon vom Schwarzen Berge: Griechischer Text und kirchenslavische Übersetyung des 14. Jahrhunderts 1, Freiburg: Weiner.