БОГООДАБРАНОСТ КРАЉА МИЛУТИНА У ЖИТИЈУ ДАНИЛА ДРУГОГ

Свети краљ Милутин и његово доба: историја, књижевност, уметност (2023) (стр. 243-256)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Снежана Ј. Милојевић

Е-АДРЕСА / E-MAIL: 

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/6008-065-5.243M

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Истраживачки фокус у овоме раду јесте разоткривање наративних стратегија архиепископа Данила који, сходно захтевима жанра, говорећи о увек истом – о светости човека по вољи Божијој – видљивим чини ауторски печат, не прелазећи границе строго утврђене структуре. Уз јасну свест о корелацији хришћанског учења и писаног израза епохе, указано је на извесне паралеле између наратива о светом краљу и Светог писма, као и то да се у појединим сегментима Данило II служи реконтекстуализацијом интертекста, што представља виши ниво међутекстовне комуникације. Богоугодност светог краља приказана је на више нивоа – кроз опис доброчинитељства и ктиторске подвиге; превазилажење искушења потенцијално опасних по његов духовни склад, али и ратничке успехе. Особен квалитет приповедачког поступка Данила II представља начин аутентизације исправности одлука и поступака богоодабраног, што чини кроз опис чуда Божијих. Помоћ која светом краљу долази из метафизичких простора, превасходно се описује у оквиру навода о ратним походима. Без обзира да ли је иницијатор сукоба сам краљ Милутин, или је напад на српске земље долази извана, они који су краљу супротстављени бивају кажњени страшном смрћу, осујећени у подухвату или на дипломатски начин одвраћени од првобитног плана.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

краљ Милутин, архиепископ Данило, Свето писмо, житије, богоодабраност.

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Анђелковић 2020: М. Анђелковић, „Интертекстуалне везе Савиног Житија Св. Симеона и I и II Хиландарске повеље“, Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве (1219-2019). Историјско, богословско и културно наслеђе, Београд: Православни богословски факултет (2020) 229–238.
  • Булгаков 2011: С. Булгаков, О јеванђелским чудима, Београд: Логос.
  • Вентурини Скоморохова 2000: Л. Вентурини Скоморохова, „Чудо у композицији руских житија“, Чудо у словенским житијима, Београд: Научно друштво за словенске уметности и културу (2019), 179–190.
  • Иларион Алфејев 2007: „Концепт достојанства и слободе у хришћанству и секуларном хуманизму“, Доступно на: https://teologija.net/koncept- dostojanstva-i-slobode-licnosti-u-hriscanstvu-i-sekularnom-humanizmu/, (9. 7.2021).
  • Јован Лествичник 2016: Лествица. Доступно на: https://svetosavlje.org/ lestvica/, (29. 6. 2021).
  • Јоковић 1997: М. Јоковић, „Митски модел наше заједничке несреће“, Српска књижевност и Свето писмо. Научни састанак слависта у Вукове дане 26 (1997), 513–523.
  • Јухас Георгиевска 2018 А: Љ. Јухас Георгиевска, „Чудо као конститутивни елемент српских житија XIV и прве половине XV века“, Средњи  век у српској науци, историји, књижевности и уметности. Деспотовац/Београд (2017) 93–110.
  • Јухас Георгиевска 2018 Б: Љ. Јухас Георгиевска, „Житијна књижевност у првој половини XIV века“, Семинар српског језика књижевности и културе, Предавања 7, Београд; Филолошки факултет, 21–33.
  • Маринковић 1992: Р. Маринковић, „Како проучавати Данилов Збор- ник“, Архиепископ Данило Други и његово доба, Београд (1991) 225‒231.
  • Маринковић 1997: Р. Маринковић: Улога Светог писма у организовању српског средњовековног текста. Српска књижевност и Свето писмо. Научни састанак слависта у Вукове дане 26 (1997) 5–12.
  • Маринковић 1992: Р. Маринковић, Типологија чуда у српској књижевности средњег века, Светородна господа српска. Београд: Друштво за српски језик и књижевност, 183–190.
  • Милојевић 2017: С. Милојевић, „Уздање у Бога као начин превазилажења невоље од стране доброг владара у Животу Светог Симеона Стефана Првовенчаног“, Јеванђелске вредности и будућност православног света: православље и наука, Београд (2016) 235–239.
  • Милојевић 2018 А: С. Милојевић, „Чудо исцељења у житијима српске средњовековне књижевности“, Октоих VIII/9 (2018) 109–122.
  • Милојевић 2018 Б: С. Милојевић, „Чудо непропадивости тела и мироточења светих у српској житијној књижевности“, Philologia Mediana 10 (2018) 65–78.
  • Милојевић 2019 А: С. Милојевић, „Чудо господарења над природом у српској житијној књижевности“, Наслеђе 42 (2019) 157–170.
  • Милојевић 2019 Б: С. Милојевић, „Чудо које зауставља зло на примерима из старе српске књижевности“. Византијско-словенска чтенија II, Ниш (2018) 283–293.
  • Милојевић 2020 А: С. Милојевић, „Изградња сакралнних објеката као пут ка есхатону на примерима српске житијне књижевности“. Зборник радова Филозофског факултета L (2). (2020) 83–100.
  • Милојевић 2020 Б: С. Милојевић, Од премудрих чула – студије о старој српској књижевности, Ниш: Нишки културни центар.
  • Свето писмо 2008: Нови завет, Ваљево: Глас цркве.
  • Свето писмо 2013: Свето писмо Старога и Новога завјета, Београд: Библијско друштво Србије.
  • Станојевић, Глумац 1932: С. Станојевић, Д. Глумац, Свето писмо у нашим старим споменицима, Београд: Српска краљевска академија.
  • Тодић 2016: Б. Тодић, „Задужбине краља Милутина у делу архиепископа Данила II“, 700 година краљеве цркве. Манастир Студеница, Београд (2014) 133–155.
  • Трифуновић 1974: Ђ. Трифуновић, Азбучник српских средњовековних књижевних појмова, Београд: Вук Караџић.