КРАЉ MИЛУТИН И ЊЕГОВО ДОБА У ИСТОРИЈИ, АРХЕОЛОГИЈИ И НАРОДНОЈ ТРАДИЦИЈИ KРУШЕВАЧКОГ КРАЈА

Свети краљ Милутин и његово доба: историја, књижевност, уметност (2023) (стр. 177-202)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Дејан С. Радисављевић

Е-АДРЕСА / E-MAIL: 

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/6008-065-5.177R

САЖЕТАК / ABSTRACT:

У раду је пажња посвећена раздобљу владавине краља Стефана Уроша II Милутина (1282–1321) у крушевачком крају, како кроз преглед и анализу доступних писаних историјских извора, који говоре о присуству овог владара у датој области, тако и археолошке грађе опредељене у другу половину 13. и прве деценије 14. века. Такође, биће обрађена и два надгробна натписа, откривена у подјастребачком селу Здравињу и Крушевцу, који се хронолошки везују за период Mилутинове владавине. Поред наведеног, пажња ће бити посвећена и народној традицији, односно локалном предању које краља Милутина представља као ктитора цркве Светог Јована Претече у Орашју код Варварина

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

краљ Милутин, Крушевац, Расина, Левач, Загрлата, средњовековни надгробни натписи, народно предање, археологија.

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Başkanlığı Osmanlı Arşivi (BOA), Defterhane-i Amire Tahrir Defteri (TD) 55, 179, 567.
  • Берић 2001: Н. Берић, „Средњовековна некропола на локалитету Конопљара“, Археолошка налазишта Крушевца и околине, ур. Н. Тасић, Е. Радуловић, Крушевац: Народни музеј, Београд: Балканолошки институт, САНУ 2001, 109–116.
  • Благојевић 1972: М. Благојевић, „Манастирски поседи крушевачког краја“, Крушевац кроз векове – Зборник реферата са симпозијума одржаног од 4. до 9. октобра 1971. у Крушевцу, ур. А. Стошић и др., Крушевац: Народни музеј 1972, 25–48.
  • Благојевић 1991: М. Благојевић, „Српско краљевство и „државе“ у делу Данила II“, Архиепископ Данило II и његово доба – Међународни научни скуп поводом 650 година од смрти, децембар 1987, ур. В. Ђурић, Београд: САНУ, БИГЗ 1991, 139–155.
  • Благојевић 1999: М. Благојевић, „Држава“, Лексикон српског средњег века, прир. С. Ћирковић, Р. Михаљчић, Београд: Knowledge 1999, 165–169.
  • Благојевић 2000: М. Благојевић, „О „Земљишту радње Немањине““, Међународни научни скуп: Стефан Немања – Свети Симеон Мироточиви, историја и предање, септембар 1996, ур. Ј. Калић, Научни скупови 94, Одељење историјских наука 26, Београд: САНУ 2000, 65–75.
  • Благојевић 2004: М. Благојевић, Немањићи и Лазаревићи и српска средњовековна државност, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
  • Благојевић 2011: М. Благојевић, Српска државност у средњем веку, Београд: Српска књижевна задруга.
  • Бошковић 1932: Ђ. Бошковић, „Рушевине Св. Николе, у комплексу грађевина Св. Арханђела, код Призрена“, Гласник Скопског научног друштва 24 (1932) 231–233.
  • Бошковић 1980: Ђ. Бошковић, „Место Крушевца у систeму утврђених градова средњовековне Србије“, Старинар 30 (1979) 7–11.
  • Бугар 2003: М. Бугар, „Топонимија у археологији крушевачког краја“, Крушевачки зборник 9/10 (2003) 7–39.
  • Бугарски и др., 2021: И. Бугарски, В. Здравковић, С. Додић, „Касноантичка и рановизантијска утврђења у левачком крају“, Саопштења 53 (2021) 135–162.
  • Бушетић 1903: Т. Бушетић, „Левач“, Насеља српских земаља 2/2, ур. Ј. Цвијић, Београд: Српска краљевска академија 1903, 461–511.
  • Веселиновић 1987: А. Веселиновић, „Североисточна Србија у средњем веку“, Историјски гласник 1–2 (1987) 43–74.
  • Вуич 1828: І. Вуич, Путешествїе по Сербїи, во кратцѣ собственномъ рукомъ нѣговомъ списано у Крагоевцу у Сербїи, Будим: Кралевско Всеучилищѣ Пештанско. Вукашиновић, Милисављевић 2014: В. Вукашиновић, Д. Милисављевић, Доњи Дубич, Београд: Културно-просветна заједница Србије, Трстеник: Народна библиотека „Јефимија“.
  • Вълов 1980: В. Вълов, „Въпроси около двата среднобългарски надписа на Станислава и Станислав от с. Градец, Видински окръг“, Известия на музеите в Северозападна България 4 (1979) 87–111.
  • Габелић 1987: С. Габелић, „Прилог познавања живописа цркве Св. Николе код Станичења“, Зограф 18 (1987) 22–36.
  • Garić–Petrović, Amedoski 2014: G. Garić–Petrović, D. Amedoski, „Zagrlata: from Serbian Župa to Ottoman Nâhiye“, Journal of Oriental and African Studies 23 (2014) 101–126.
  • Даничић 1866: Ђ. Даничић (прир.), Архиепископ Данило и други – Животи краљева и архиепископа српских, прир. Ђ. Даничић, Загреб: Светозара Галца.
  • Динић 1978: М. Динић, Српске земље у средњем веку, историјско-гео графске студије, Београд: Српска књижевна задруга, Култура.
  • Зиројевић, Ерен 1968: О. Зиројевић, И. Ерен, „Попис области Крушевца, Топлице и Дубочице у време прве владавине Мехмеда II (1444-1446)“, Врањски гласник 4 (1968) 377–416.
  • Зиројевић 1984: О. Зиројевић, Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године, Београд: Историјски институт, ИРО „Народна књига“.
  • Иванишевић 2001: В. Иванишевић, Новчарство средњовековне Србије, Београд: Стубови културе.
  • Јанковић 2014: Ђ. Јанковић, „Козник, замак кнеза Лазара – нека запажања“, Гласник Српског археолошког друштва 30 (2014) 133–161.
  • Јиречек 1959: К. Јиречек, „Војна цеста од Београда за Цариград и бал- кански кланци“, Зборник Константина Јиречека 1, ур. М. Динић, Београд: Научно дело 1959, 71–189.
  • Јовановић 2010: И. Јовановић, „Село и манастир Орашје код Варварина“, Историја Поморавља и два века од Варваринске битке, ур. Д. Милошевић, Крушевац: Историјски архив 2010, 201–206.
  • Калић, Поповић 1985: Ј. Калић, M. Поповић, „Црква у Дежеву“, Старинар 36 (1985) 115–149.
  • Катић, Амедоски 2017: Т. Катић, Д. Амедоски, „Караванџије нахије Петруш из Левча 1502. године“, Мешовита грађа (н. с.) 38 (2017) 7–25.
  • Ковачевић 1980: М. Ковачевић, „Профана архитектура средњовековног Крушевца – Резултати досадашњих истраживања“, Старинар (н. с.) 30 (1979) 13–29.
  • Ковачевић–Којић 1999: Д. Ковачевић–Којић, „Трг“, Лексикон српског средњег века, прир. С. Ћирковић, Р. Михаљчић, Београд: Knowledge 1999, 737–739.
  • Коматина 2016: И. Коматина, Црква и држава у српским земљама од 11. до 13. века, Београд: Историјски институт.
  • Коматина 2020: И. Коматина, „Неколико запажања о бици на Морави“, Историјски часопис 69 (2020) 39–60.
  • Кораћ, Петровић 1956: В. Кораћ, Н. Петровић, „Орашје“, Археолошки споменици и налазишта у Србији 2: Централна Србија, ур. Ђ. Бошковић, Београд: САНУ, Археолошки институт 1956, 146–147.
  • Лома 2013: А. Лома, Топонимија Бањске хрисовуље: ка осмишљењу ста- росрпског топономастичког речника и бољем познавању општесловенских именословних образаца, Београд: САНУ.
  • Љубинковић 1984: Р. Љубинковић, „Црква Светог Николе у Стани- чењу“, Зограф 15 (1984) 76–84.
  • Mак Данијел 1988: Г. Mак Данијел, „Данило Други“, Данило Други – Животи краљева и архиепископа српских, Службе, прир. Г. Mак Данијел, Д. Петровић, Београд: Просвета, Српска књижевна задруга 1988, 9–24.
  • Макисмовић 1981: Љ. Макисмовић, „Почеци освајачке политике“, Историја српског народа 1, ур. С. Ћирковић, Београд: Српска књижевна задруга 1981, 437–448.
  • Марић 2014: M. Mарић, Веза касноантичких вила рустика са организацијом рударства и металургије на Централном Балкану, док. дисертација, мен. М. Вујовић, Београд: Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одељење за археологију.
  • Mарковић 1970: Ј. Mарковић, Географске области СФРЈ, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
  • Мијатовић 1905: С. Mијатовић, „Темнић: антропогеографска студија“, Насеља српских земаља 3/3, ур. Ј. Цвијић, Београд: Српска краљевска академија 1905, 247–406.
  • Милићевић 1867: M Милићевић, Манастири у Србији, Београд: Државна штампарија.
  • Милићевић 1876: M. Милићевић, Кнежевина Србија, Београд: Државна штампарија.
  • Милићевић 1897: M. Милићевић, Манастир Каленић, задужбина деспота Стефана Лазаревића (1405–1427), Београд: Српска краљевска академија, Државна штампарија Краљевине Србије.
  • Mинић 2000: Д. Mинић, „Археолошки подаци о манастиру Жичи“, Mанастир Жича – зборник радова, ур. Г. Суботић, Краљево: Народни музеј, Завод за заштиту споменика културе 2000, 223–246.
  • Мирковић 1935: Л. Мирковић (прир.), Архиепископ Данило – Животи краљева и архиепископа српских, превео Л. Mирковић, Београд: Српска књижевна задруга.
  • Митрополитъ Михаилъ 1874: Митрополитъ Михаилъ, Православна србска црква у Княжевству Србіи, Београд: у Државной штампаріи.
  • Мишић 2011: С. Mишић, „Топлица у титули великог кнеза Вукана Не- мањића“, Стефан Немања и Топлица, тематски зборник, ур. Д. Бојовић, Ниш: Центар за црквене студије, Пунта 2011, 19–25.
  • Мишић, Узелац 2018: С. Мишић, А. Узелац, „Путеви и трговина“, Шумадија у XV веку – колективна монографија, ур. С. Мишић, М. Копривица, Београд: Универзитет у Београду – Филозофски факултет, Центар за историјску географију и историјску демографију 2018, 277–286.
  • Пајкић 1997: П. Пајкић, „Св. Јован Претеча у Орашју“, Српска пра- вославна епархија шумадијска 1947–1997: шематизам, Крагујевац: Епархијски управни одбор Српске православне епархије шумадијске, ШИП Никола Николић 1997, 237–239.
  • Петковић 1950: В. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Београд: САНУ.
  • Питулић 2017: В. Питулић, „Легенде о светитељима и јунацима у приповедачкој прози са Косова и Mетохије“, Есеји, есејисти и есејизација у српској књижевности – Форме приповедања у српској књижевности 2, Бео- град: Mеђународни славистички центар, Чигоја штампа 2017, 345–354.
  • Popović 2012: M. Popović, Maglički zamak, Beograd: Arheološki institut.
  • Путник 1921: С. Путник, Манастир Љубостиња, Чачак: Штампарија Стевана Матића.
  • Радисављевић 2019: Д. Радисављевић, „Средњовековни надгробни натписи из слива Рибарске реке код Крушевца“, Натписи и записи 5 (2019) 9–24.
  • Радисављевић 2019а: Д. Радисављевић, „Археолошки локалитет Градиште у Доњем Дубичу код Трстеника“, Баштина 49 (2019) 341–368.
  • Радисављевић 2020: Д. Радисављевић, „Украшени средњовековни надгробник покрај цркве Св. Јована у Орашју код Варварина“, Музеји 7 (2020) 49–61.
  • Рашковић 1998: Д. Рашковић, „Појединачни налази римског и византијског новца Народног музеја Крушевац“, Нумизматичар 21 (1998) 63–116.
  • Рашковић 2002: Д. Рашковић, „Рановизантијски археолошки локалитети и комуникације у ширем крушевачком окружју“, Трећа југословенска конференција византолога, Крушевац, 10–13. мај 2000, ур. Љ. Максимовић и др., Београд: Византолошки институт САНУ, Крушевац: Народни музеј 2002, 29–73.
  • Рашковић 2002а: Д. Рашковић, „Митови и легенде о археолошким налазиштима и споменицима у крушевачком окружју“, Митолошки зборник 5 (2002) 207–228.
  • Рашковић, Берић 2002: Д. Рашковић, Н. Берић, „Резултати рекогносцирања античких и средњовековних налазишта трстеничке општине и суседних области“, Гласник Српског археолошког друштва 18 (2002) 137–156.
  • Рашковић 2003: Д. Рашковић, „Историјска географија античког периода у крушевачком крају“, Расински анали 1 (2003) 5–45.
  • Рашковић 2009: Д. Рашковић, „Археолошки споменици и налазишта на подручју општине Варварин“ Крушевачки зборник 13 (2009) 9–52.
  • Рашковић 2017: Д. Рашковић, „Крушевачки крај у светлу нумизматичких налаза од антике до средњег века“, Капија Поморавља у духовној историји српског народа, ур. С. Рајић и др., Својново – Крушевац: Историјски архив Крушевац 2017, 93–102.
  • Ристић 2015: А. Ристић, Средњовековна жупа Левач у светлу археолошких истраживања, мастер рад, ментор доц. др Д. Радичевић, Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду, Одељење за археологију.
  • Ристић 2017: А. Ристић, „Путеви у средњовековној жупи Левач“, Љубостињска приношења 2–3 (2017) 135–146.
  • Ристић 1996: В. Ристић, Моравска архитектура, Крушевац: Народни музеј Крушевац.
  • Sophoulis 2015: P. Sophoulis, „The Mongol Invasion of Croatia and Serbia in 1242“, Fragmenta Hellenoslavica 2 (2015) 251–278.
  • Станковић 2012: В. Станковић, Краљ Милутин (1282–1321), Београд: Фреска.
  • Стојановић 1925: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи 5, Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија.
  • Тарановски 2002: Ф. Тарановски, Историја српског права у Немањићкој држави, Београд: Лирика.
  • Томовић 1974: Г. Томовић, Mорфологија ћириличких натписа на Балкану, Београд: Историјски институт.
  • Томовић 1985: Г. Томовић, „Надгробни натпис Јефрема Ђурђа (Прилог познавању средњовековног Ваљева“, Истраживања 2 (1985) 75–80.
  • Томовић 2012: Г. Томовић, „Жичко властелинство“, Наша прошлост 13 (2012) 9–52.
  • Узелац 2008: А. Узелац, „Ко је спалио Жичу?“, Браничевски гласник 6 (2008) 1–13.
  • Узелац 2009: А. Узелац, „Кумани у средњовековној Србији“, Гласник историјског архива Ваљево 43 (2009) 5–17.
  • Узелац 2015: А. Узелац, Под сенком пса – Татари и јужнословенске земље у другој половини XIII века, Београд: Утопија, АТЦ.
  • Узелац 2018: А. Узелац, Крсташи и Срби (11–12. век), Београд: Утопија.
  • Цветковић 2005: Б. Цветковић, „Ктиторски портрети“, Црква Светог Николе у Станичењу, аут. М. Поповић и др., Београд: Археолошки институт 2005, 79–111.
  • Чанак–Mедић и др. 2014: M. Чанак–Mедић, Д. Поповић, Д. Војводић, Mанастир Жича, Београд: Републички завод за заштити споменика културе.
  • Шкриванић 1974: Г. Шкриванић, Путеви у средњовековној Србији, Београд: Туристичка штампа, Култура.