ГОЛИКЛИН – НЕПОЗНАТО МЕСТО БОРАВКА КРАЉА МИЛУТИНА У ЛЕТО 1308. ГОДИНЕ

Свети краљ Милутин и његово доба: историја, књижевност, уметност (2023) (стр. 161-176)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Марина Штетић

Е-АДРЕСА / E-MAIL: 

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/6008-065-5.161S

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Предмет рада је убицирање непознатог топонима Goliqueline (Голиклин), места где је краљ Милутин 25. јула 1308. године, у својим шаторима, ратификовао уговор са Карлом од Валоа, претходно склопљен у опатији Лис код  Мелена, недалеко од  Париза, 27. марта исте године. У контексту извора о српско-византијском ратовању анализиране су досадашње убикације овог места, поред чега је указано на постојање још два топонима сличног назива. Полазећи од претпоставке да Голиклин треба тражити у близини Штипа, који је краљ Милутин освојио од Византије у времену између склапања и ратификације уговора, закључено је да се овај топоним највероватније односи на брдо Голак између села Врбица и Соколарци, западно од Кочана и 25 километара северно од Штипа.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

Goliqueline (Голиклин), брдо Голак, Штип, краљ Милутин, средњи век.

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

Извори
  • Баришић, Ферјанчић 1986: Ф. Баришић, Б. Ферјанчић (ур), Визан- тијски извори за историју народа Југославије 6, Београд: Византолошки институт САНУ.
  • Мак Данијел, Мирковић 1989: Г. Мак Данијел, Л. Мирковић, „Данилови настављачи: Данилов Ученик, други настављачи Даниловог зборника“, Стара српска књижевност у 24 књиге 7, Београд: Просвета, Српска књижевна задруга.
  • IVI 1958: Plačkovica 1: 50.000: Izdanje Vojnogeografskog instituta 1958: Plačkovica 1: 50.000; list 176 – 1
  • IVI 1957: Štip 1: 50.000: Izdanje Vojnogeografskog instituta 1957: Štip 1: 50.000; list 175 – 2
  • IGI 1957: Plačkovica 1: 50.000: Izdanje Geografskog instituta 1957, Plačkovica 1: 50.000; list 176 – 2
  • IGI 1958: Kratovo 1:50.000: Izdanje Geografskog instituta 1958, Kratovo 1: 50.000; list 167 – 3
  • Князевская и др. 2002: О. А. Князевская, Н. А. Кобяк, А. Л. Лифшиц, Н. Б. Тихомиров, А. А. Турилов, Н. Б. Шеламанова (ред.), Сводный каталог славяно-русских рукописных книг хранящихся в России, странах СНГ и Балтии, XIV век, выпуск 1 (Апокалипсис – Летопись Лаврентьевская), Москва: Индрик.
  • Мишић, Суботин-Голубовић 2003: С. Мишић, Т. Суботин-Голубовић Светоарханђеловска хрисовуља, Београд: Историјски институт.
  • Мишић 2014: С. Мишић, „Хрисовуља цара Стефана Душана о оснивању Злетовске епископије“. Стари српски архив 13 (2014), 181–206.
  • Мошин и др. 2011: В. Мошин, С. Ћирковић, Д. Синдик (прир). Зборник средњовековних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубровника I 1186–1321, Београд: Историјски институт.
  • Новаковић 2005: С. Новаковић, Законски споменици српских држава средњега века, Београд: Лирика (фототипско издање из 1912).
  • Павић 1986: М. Павић (прир), „Стари српски записи и натписи“. Стара српска књижевност у 24 књиге 19, Београд: Просвета, Српска књижевна задруга.
  • Соколоски 1980: М. Соколоски (прев, ред. и коментар), Турски документи за историјата на македонскиот народ. Опширни пописни дефтери од XVI век за Ќустендилскиот санџак, 5 – 2, Скопје: Архив на Македонија.
  • Стојановић 1902: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи 1, Београд: Српска краљевска академија.
  • Убичини 1870: А. Убичини, „Уговори о савезу и пријатељству међу Карлом од Валоа и посланицима српског краља Уроша, од 27. марта 1308“, Гласник Српског ученог друштва 10 (1970) 309–341.
  • Штетић 2018: М. Штетић, „Повеља господина Константина Драгаша Манастиру Вазнесења у Штипу, задужбини војводе Дмитра“, Стари српски архив 17 (2018) 109–126.
Литература
  • Антоновић 2010: М. Антоновић, „Врхлаб“, Лексикон градова и тргова средњовековних српских зeмаља, ред. С. Мишић, Београд: Завод за уџбенике, 78–79.
  • Атанасовски 1990–1991: А. Атанасовски, „Кон прашањето околу местоположбата на имотите на Злетовската епархија во Пијанец, според грамотата на цар Душан од 1347. година“, Годишен зборник на Филозофскиот факултет 17–18 (43–44) (1990–1991) 37–48.
  • Атанасовски 1996: А. Атанасовски, Пијанец во XIII и XIV век, Куманово.
  • Благојевић 2001: М. Благојевић, Државна управа у српским средњовековним земљама, Београд: Службени лист СРЈ (друго издање).
  • Живковић, Петровић, Узелац 2013: Т. Живковић, В. Петровић, А. Узелац, Anonymi descriptio Europae orientalis. Анонимов Опис источне Европе, критичко издање текста на латинском језику, превод и филолошка анализа: Д. Кунчер, Београд: Историјски институт.
  • Живојиновић 1980: М. Живојиновић, „Житије архиепископа Данила II као извор за ратовања Каталанске компаније“, Зборник радова Византолошког института 19 (1980) Београд, 251–273.
  • Živojinović 1996: M. Živojinović, „La frontière serbo-byzantine dans les premières décennies du XIVe siècle“, Byzantio kai Σerbia kata ton iδ΄ aiωna (1996) 57–66.
  • Здравковић 1975: И. Здравковић, Средњовековни градови и дворци на Косову, Београд: Туристичка штампа.
  • Иванова 1988: О. Иванова, „Исчезнатите месни имиња во областа по сливот на Брегалница“, Споменици за средновековната и поновата историја на Македонија 5, Прилеп: Институт за истражување на старословенската култура, 235–327.
  • Копривица 2015: М. Копривица, „Држава краљице Јелене“, Јелена: краљица – монахиња – светитељка, Манастир Градац, 13–26.
  • Mavromatis 1974: L. Mavromatis, „La Serbie de Milutin entre Byzance et l’ Occident“, Byzantion 43 (1973), Bruxelles, 120–150.
  • Mavromatis 1978: L. Mavromatis, La fondation de l’ empire serbe: Le kralj Milutin, Thessalonike: Kentpon Byzantinon Epeynon.
  • Мишић 1995: С. Мишић, „Лов у средњовековној Србији“, Историјски гласник 1–2 (1995) 51–66.
  • Мишић 2014: С. Мишић, Историјска географија српских земаља од 6. до половине 16. века, Београд: Магелан Прес.
  • Мишић 2019: С. Мишић, Српско село у средњем веку, Београд: Еволута. Мошин 1977: В. Мошин, „Договорот на крал Урош II Милутин со Карло  од Валоа од 1308 година за поделбата на Византиска Македонија“, Споменици за средновековната и поновата историја на Македонија 2, Скопје: Архив на Македонија, 417–443.
  • Новаковић 1911: С. Новаковић, „Немањићке престонице“, Глас Српске краљевске академије 88, други разред 52 (1911) 1–54.
  • Петровски 1999: Б. Петровски, „Прилог кон прашањето на паѓањето на Штип под српска власт во првата деценија во XIV век“, Годишен зборник на Филозофски факултет на Универзитетот „Свети Кирил и Методиј“ во Скопје, 26 (52) (1999)141–153.
  • Пурковић 2002: М. Пурковић, Авињонске папе и српске земље, Горњи Милановац: ЛИО (прво издање: Пожаревац 1934).
  • Quicherat 1873: J. Quicherat, „Traité d’alliance et d’amitié entre Charles de Valois et les ambasadeurs de roi de Serbie Ouroch (Extrait)“, Bibliothèque de l’Ecole des Chartes 34, 115–118.
  • Станковић 2012: В. Станковић, Краљ Милутин (1282–1321), Београд: Фреска.
  • Томоски 1978: Т. Томоски, „Овче Поле во средниот век“, Годишен зборник на Филозофскиот факултет 4 (30), Скопје 1978, 243–265.
  • Трифуноски 1970: Ј. Трифуноски, Кочанска котлина: сеоска насеља и становништво, Скопље: Универзитетска печатница.
  • Trifunoski 1980: J. Trifunoski, „Krivopalanačka oblast“, Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slovena 48 (1980) 205–350.
  • Ћирковић 1981: С. Ћирковић (ур), Историја српског народа I. Од најстаријих времена до Маричке битке 1371, Београд: Српска књижевна задруга.
  • Ћирковић 1986: С. Ћирковић, „Штип у XIV веку“, Зборник на трудови посветени на академикот Михаило Апостолски: по повод 75-годишнината од животот, ур. М. Д. Петрушевски и др., Скопје 1986, 25–37.
  • Узелац, Радовановић 2013: А. Узелац, Б. Радовановић, „Црквена и световна политика краља Милутина према западним силама почетком XIV века – неколико нових запажања“, Свети цар Константин и хришћанство I, ур. Д. Бојовић, Ниш 2013: Центар за црквене студије, 593–608.
  • Шкриванић 1974: Г. Шкриванић, Путеви у средњовековној Србији, Београд: Туристичка штампа.