ЗАНАТСТВО У ДОБА КРАЉА МИЛУТИНА

Свети краљ Милутин и његово доба: историја, књижевност, уметност (2023) (стр. 149-160)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Александра Фостиков

Е-АДРЕСА / E-MAIL: 

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/6008-065-5.149F

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Циљ рада представља проучавање занатства у средњовековним српским земљама под круном Стефана Уроша II Милутина. На основу извора и применом историјске методологије, указано је на развој и промене занатства у Милутиново доба, као и на византијски утицај у случају те привредне гране. Како од Милутина потиче и први сачувани акт који баштини податке о организацији занатства – Бањска хрисовуља, скренута је пажња и на њен значај, али и на податке из других повеља из истог доба. Према досадашњим сазнањима може се закључити да и занатство у Србији Милутиновог времена доживљава преображај и успон, као и привреда уопште, те да долази и до његове даље кодификације.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

Краљ Милутин, Србија, привреда, занатство, византијски утицаји, средњи век.

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Бабић-Ђорђевић 1981: Г. Бабић-Ђорђевић, „Класицизам доба Палеолога у српској уметности”, Историја српског народа 1, ур. Сима Ћирковић, Београд: Српска књижевна задруга 1981, 476–495.
  • Бикић 2016: В. Бикић, “Византијска инспирација у керамици средњовековне Србије”, Византијско наслеђе и српска уметност 1, ур. В. Бикић, Београд: Српски комитет за византологију: Службени гласник: Византолошки институт САНУ 2016, 167–174.
  • Благојевић 1973: М. Благојевић, Земљорадња у средњовековној Србији, Београд: Историјски институт.
  • Благојевић 1989: М. Благојевић, Србија у доба Немањића: Од кнежевине до царства 1168-1371, Београд: Трајна радна заједница књижевника и књижевних преводилаца „Вајат“: „Београд“.
  • Благојевић 2004: М. Благојевић, „Закон светога Симеона и светога Саве“, Немањићи и Лазаревићи и српска средњовековна државност, ур. М. Благојевић, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства 2004, 191–246.
  • Благојевић 2009: М. Благојевић, „О једнаким обавезама становништва у хрисовуљама манастира Св. Георгија код Скопља“, Зборник радова Византолошког института 46 (2009) 149–163.
  • Близнюк 2018: С. В. Близнюк, „Ремесло и ремесленники на Кипре в XIII–XVвв“, Античная древность и средние века 46 (2018) 206–224.
  • Вулета 2021: Т. Вулета, „Изван вашара таштине: византијски дворски лапацас и његова употреба на двору српског краља Стефана Дечанског“, Патримониум. МК: Списание за културното наследство-споменици, реставрација, музеи 19 (2021) 243–262.
  • Данило Други 1988: Данило Други, Животи краљева и архиепископа српских. Службе, Београд: Просвета: Српска књижевна задруга.
  • Ђурић 1986: И. Ђурић, „Теодор Метохит“, Византијски извори за историју народа Југославије 6, ур. Ф. Баришић и Б. Ферјанчић, Београд: Византолошки институт Српске академије наука и уметности 1986, 63–142.
  • Зечевић, Гајић 2016: Е. Зечевић, М. Гајић, „Византијски предлошци и стил готике-интернационалност српског занатског израза“, Византијско наслеђе и српска уметност 1, ур. В. Бикић, Београд: Српски комитет за византологију: Службени гласник: Византолошки институт САНУ 2016, 175–184.
  • Иванишевић 2001: В. Иванишевић, Новчарство средњовековне Србије, Београд: Стубови културе.
  • Lefort 2002: J. Lefort, “The rural economy, seventh-twelfth centuries”, The Economic History of Byzantium. From the Seventh through the Fifteenth Century 1, еd. A. E. Laiou, Washington DC: Dumbarton Oaks 2002, 231–310.
  • Мандић 1928: К. Мандић, „Из долине Кашка-Дарје у Самарканд“, Нови бехар 24 (1928) 400–404.
  • Максимовић 1981: Љ. Максимовић, „Почеци освајачке политике”, Историја српског народа 1, ур. Сима Ћирковић, Београд: Српска књижевна задруга 1981, 437–448.
  • Максимовић 2007: Љ. Максимовић, „Краљ Милутин и царица Ирина: праскозорје идеје о Царству код Срба“, Манастир Бањска у доба краља Милутина, ур. Д. Бојовић, Ниш: Центар за црквене студије; Косовска Митровица: Филозофски факултет; [Бањска]: Манастир Бањска 2007, 13–18.
  • Morrisson, Cheynet 2002: C. Morrisson, J-C. Cheynet, “Prices and wages in the Byzantine world“, The Economic History of Byzantium. From the Seventh through the Fifteenth Century 2, еd. A. E. Laiou, Washington DC: Dumbarton Oaks 2002, 799–878.
  • Панић, Бабић 2007: Д. Панић, Г. Бабић, Богородица Љевишка, Приштина: Панорама; Београд: Српска књижевна задруга.
  • Papagianni 2002: E. Papagianni, “Byzantine Legislation on Economic Activity Relative to Social Class“, The Economic History of Byzantium. From the Seventh through the Fifteenth Century 3, еd. A. E. Laiou, Washington DC: Dumbarton Oaks 2002, 1083–1093.
  • Петровић 2007: Р. Петровић, „Скулптура манастира Бањске из XIV века могућности реконструкције и ревитализације“, Манастир Бањска у доба краља Милутина, ур. Д. Бојовић, Ниш: Центар за црквене студије; Косовска Митровица: Филозофски факултет; [Бањска]: Манастир Бањска 2007, 105–138.
  • Петровски 1999: Б. Петровски, „Прилог кон прашањето на паѓањето на Штип под српска власт во првата деценија во XIV век“, Годишен зборник на Филозофски факултет на Универзитетот „Свети Кирил и Методиј“ во Скопје 26 (52) (1999) 141–153.
  • Пириватрић 2016: С. Пириватрић, “Динамика византијско-српских политичких односа”, Византијско наслеђе и српска уметност I, ур. В. Бикић, Београд: Српски комитет за византологију: Службени гласник: Византолошки институт САНУ 2016, 17–35.
  • Поповић 2016: „’Средњовековна српска екумена’ – фикција или стварност?“, Византијско наслеђе и српска уметност I, ур. В. Бикић, Београд: Српски комитет за византологију: Службени гласник: Византолошки институт САНУ 2016, 37–43.
  • Радић 2010: Р. Радић, „Скопље“, Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља – према писаним изворима, ур. С. Мишић, Београд: Завод за уџбенике 2010, 258–263.
  • Радојковић 1969: Б. Радојковић, Накит код Срба, Београд.
  • Стевовић 2016: И. Стевовић, „Византијске и романо-готичке концепције у српској архитектури и скулптури XIV столећа (до 1371. године)“, Византијско наслеђе и српска уметност 2, ур. Д. Поповић, Д. Војводић, Београд: Српски комитет за византологију: Службени гласник: Византолошки институт САНУ 2016, 317–329.
  • Тодић 2007: Б. Тодић, „Бањско злато – последњи остаци фресака у цркви Светог Стефана у Бањској“, Манастир Бањска у доба краља Милутина, ур. Д. Бојовић, Ниш: Центар за црквене студије; Косовска Митровица: Филозофски факултет; [Бањска]: Манастир Бањска 2007, 163–174.
  • Ćirić 2015: J. S. Ćiric, “Brick by brick: Textuality and Texturality in the Architecture during the Age of King Milutin”, Cyril and Methodius: Byzantium and the world of the Slavs, ed. Α. Δεληκάρη, Thessaloniki 2015, 206–214.
  • Ćirić 2021: J. S. Ćiric, „Materijalnost i opeka: ornament na fasadama carigradskih crkava bizantske obitelji Paleolog”, Materijalnost umjetničkog djela: Zbornik radova znanstvenog skupa „Dani Cvita Fiskovića, 26. – 29. rujna 2018., Grad Rab“, ur. Predrag Marković, Zagreb: Sveučilište u Zagrebu: Filozofski fakultet: Odsjek za povijest umjetnosti: FF press 2021, 95–102.
  • Ћирковић 1986: С. Ћирковић, „Штип у XIV веку“, Зборник на трудови посветени на академикот Михаило Апостолски по повод 75-годишнината од животот, ур. М. Д. Петрушевски, Скопје: Македонска академија на науките и уметностите 1986, 25–37.
  • Ћук 2002: Р. Ћук, „Долазак Саса и успон Брскова“, Старо српско рударство, ур. С. Ћирковић, Београд: Вукова задужбина; Нови Сад: Прометеј 2002, 21–32.
  • Узелац 2011: А. Узелац, „Најамничке војске краља Стефана Уроша II Милутина“, Војноисторијски гласник 2 (2011) 9–27.
  • Фостиков 2013: А. Фостиков, „Занатство средњовековне Србије у свет- лу три повеље из 14. века“, Београдски историјски гласник 4 (2013) 51–69.
  • Фостиков 2019: А. Фостиков, Занатство средњовековне Србије, Бео-
  • град: Историјски институт.
  • Фостиков 2020: А. Фостиков, „Место занатске радње – типологија занатских насеља у средњовековној Србији“, Београдски историјски гласник 11 (2020) 39–48.
  • Фостиков 2020б: А. Фостиков, „Мобилност занатлија на територији средњовековне Србијe”, Историјски часопис 69 (2020) 81–97.
  • Fostikov 2021: A. Fostikov, „Strani uticaji na zanatstvo srednjovekovne Srbije“, Značaj institucionalnih promena u ekonomiji Srbije kroz istoriju, ur. J. Minović, M. Kočović De Santo, A. Matković, Beograd: Institut ekonomskih nauka 2021, 201–211.
  • Фостиков 2021: А. Фостиков, „Дворски и манастирски комплекси као центри занатства у средњовековној Србији“, Етноантрополошки проблеми 16-4 (2021) 1189–1206.
  • Фостиков 2021б: А. Фостиков, „Организација занатства у урбаним центрима средњовековне Србије“, Историјски часопис 70 (2021), у штампи.
  • Шебек 2016: Ђ. Шебек, Ктиторска делатност архиепископа Данила II, докторска дисертација, Универзитет у Београду, Филозофски факултет.