KING MILUTIN NEMANJIĆ AND HIS WIFE ELIZABETH ÁRPÁD, THE CONNECTION BETWEEN EAST AND WEST IN THE TIME OF THE PALAEOLOGOS

Свети краљ Милутин и његово доба: историја, књижевност, уметност (2023) (стр. 121-136)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Melina Rokai

Е-АДРЕСА / E-MAIL: 

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/6008-065-5.121R

САЖЕТАК / ABSTRACT:

The paper aims to explore and present lives and relationship between Serbian King Stephen Uroš II Milutin and his wife Hungarian princess Elizabeth Árpád as the link between the East and West during the important reign of Paleologos dynasty in Byzantium. This will be done by looking at marital policies of Hungary, Serbia and Byzantium, the relationship between Milutin and Elizabeth in the context of their respective previous ones, their later life and sainthood. The new possibility regarding the meaning of their daughter’s name was offered and new conclusion concerning Elizabeth’s place of burial is reached.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

Elizabeth Árpád, King Milutin, beatification, sainthood, Hungary, Serbia.

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Banfi 2005: F. Banfi, Magyar emlékek Itáliában, Studii e documenti italo-ungheresi, Szeged: Tudományegyetem Olasz Tanszék.
  • Bretscher-Gisiger 1998: Ch.Bretscher-Gisiger, “Stammtafel Nemanjiden 2”, Lexikon des Mittelalters 9,ed. N. Angermann 1998, München: Lexma, број страница.
  • Динић 1964: М. Динић, „Кћери краља Драгутина”, Прилози за језик, књижевност, историју и фолклор 30, свеска 1–2 (1964) 235–246.
  • Engel 1813: J. C. Engel, Geschichte des ungrischen Reiches1, Wien: In der Camesinaschen Buchhandlung. Ферјанчић 1974: Б. Ферјанчић, „Михајло IX Палеолог”, Зборник rадова Византолошког Института 12–1 (1974) 333–355.
  • Ferrari 1637: S. Ferrari, De rebus Hungaricae provinciae ordinis praedicatorum, Viennae: Matthaeus Formica.
  • Fraknói 1906: V.Fraknói, Mária,V. István leánya, nápolyi királyné (1271–1323).Olvastatott a Kisfaludy-Társaság 1906 február 11-ikén tartott közülésén, Budapest: Franklin Társulat.
  • Gál 2013: J. Gál, “IV. Béla és I. Uros szerb uralkodó kapcsolata”, Századok 2 (2013) 490–507.
  • Gombos 1937: A.F. Gombos, Catalogus fontium historiae Hungaricae aevo ducum et regum ex stirpe Arpad descendentium, ab anno Christi DCCC usque ad annum MCCCI, (Szent Margit), 1–4, Budapest: МТА
  • Górka 1916: O. Górka, Anonymi Descriptio Europae Orientalis, Cracoviae: SumptibusAcademiaeLitterarum.
  • Hevenesi 1737: G. Hevenesi, Ungaricae sanctitatis indicia, Tyrnaviae: Typis Academicis per Leopoldum Berger.
  • Ивић 1919: А.Ивић, Родословне таблице српских династија и властеле, Загреб: Земаљскатискара.
  • Ивић 1923: А.Ивић, Родословне таблице српских династија и властеле, 2. знатно попуњено изд., Београд: С. Б. Цвијановић.
  • Ивић 1928: А.Ивић, Родословне таблице српских династија и властеле, 3. знатно попуњено изд., Нови Сад: Матица српска.
  • Јиречек 1952: К. Јиречек, Историја Срба: прва књига до 1537. године, превео Јован Радонић, друго допуњено издање, Београд: Научна књига.
  • Калић 1970: Ј. Калић, „Рашки велики жупан Урош II“, Зборник радова Византолошког института у Београду 12 (1970) 2139.
  • Кanyó 2019: F. Кanyó, “Az apáca, a szerető, a királyné és a boldog. Egy éle- trajz az utolsó Árpádok idejéből (Опатица, љубавница, краљица и блажена)”, Történelmi töredékek. Válogatás a napi történelmi forrás szerzőinek írásaiból III,edd. M. Balogh-Ebner, S. György, T. Hajnáczky, Budapest 2019, 1133.
  • Karácsonyi 1910: J. Karácsonyi, “A mérges vipera és az antimonialis: Korkép Kún László idejéből”, Századok 44 (1910), 110.
  • Klaniczay 2000: G.Klaniczay, Az uralkodó szentsége a középkorban, Magyar dinasztikus szentkultuszok és európai modellek, Budapest:Balassi Kiadó.
  • Коматина 2020: П. Коматина, „О првом браку краља Милутина”, Зборник радова Византолошког института 57 (2020) 4559.
  • Kristó 1994: G. Kristó, Anjouori oklevéltár. Documenta res hungaricas tempore regum Andegavensium illustrantia,3, 1311-1314, Budapest-Szeged: Nemzeti Kulturális Alap.
  • Kristó, Makk 1988: G.Kristó, F. Makk, Károly Róbert emlékezete, A szöveganyagot válogatta, szekesztette és a jegyzeteket írta… , A képanyagot Marosi Ernő válogatta, Hungarian translation C. Almási Tibor, Blazovich László, Borzákné Nacsa Mária, Sz. Galántai Erzsébet, Géczi Lajos, Kristó Gyula, Makk Fernc, Petrovics István, Szegfű László és G. Tóth Ilona, A kötetet szakmailag Érszegi Géza nézte át, Névmutató, Összállította: M. Kiss Julianna, Bibliotheca Historica, Történelmi és Művelődéstörténelmi sorozat, Budapest: Európa Könyvkiadó.
  • Kristó, Makk1998: G.Kristó, F. Makk, “Arpaden II“, Lexikon des Mittelalters 9, Werla bis Zypresse, Anhang, Stammtafeln, Herrscher-und Papstlisten, ed. N. Angermann 1998, München: Lexma, број страница.
  • Максимовић 1986: Љ. Максимовић, „Георгије Пахимер“, Византијски извори за историју народа Југославије 6, ур. Ф. Баришић, Б. Ферјанчић, Београд 1986, 163.
  • Malamut 2000: E. Malamut, “Les reines de Milutin”, Byzantinische Zeitschrift 93 (2000) 490507.
  • Maritch 1933: D. Maritch, Papstbriefe für serbische Fürsten, Sremski Karlovci: SerbischeKlosterBuchdrukerei.
  • Мишић 2009: С. Мишић, „Српско-бугарски односи на крају 13. века“, Зборник радова Византолошког института 46(2009) 333340.
  • G.Moravcsik, Szent László lánya és a bizánci Pantokrator-monostor, 154, prevod naslova, Moravcsik Julius, Die Tochter Ladislaus des Heiligen und das Pantokrator-Kloster in Konstantinopel, Auszug aus der ungarischen Abhand- lung, A Konstantinápolyi Magyar Tudományos Intézet Közleményei, 7-8. füzet, Mitteilungen des Ungarischen Wissenschaftlichen Institute in Konstantinopel, Heft 7-8, Buzdapest-Konstantinápoly.
  • Мошин 1977: В.Мошин, „2. Балканска дипломатија и династичките бракови на кралот Милутин“;„4. Договорот на крал Урош Милутин со Карло Валоа од 1308 година, за поделбата на Византијска Македонија: Увод: В. Мошин; текст со превод и коментар: Л. Славева“,Споменици за средновековната и поновата историја на Македонија, ур. В. Мошин, Скопје 1977, 89213; 415428.
  • Mouraville 1890: H. Mouraville, “Le projets de Charles de Valois sur l`Empire de Constantinople”, Bibliotheque de l`École des chartes 51 (1890) 7.
  • Nagy 1876: I. Nagy, Az utolsó Árpádházi király trónra lépte, Értekezések a történelmi tudományok köréből, 6. 2, Budapest: Magyar Tudományos Akadémia.
  • Недељковић 1965: Љ. Недељковић, „Новац са натписом „Karvlvs“, Зборник Матице српске за друштвене науке 40 (1965) 125.
  • Palacky 1839: F. Palacky, Geschichte Böhmens, 2 tom I R. 355–360, Prag.
  • Petit 1900: J. Petit, Charles de Valois, Paris: Picard.
  • Пурковић 1934: М. Пурковић, Авињонске папе и српске земље, Пожаревац: [б. и.].
  • Пурковић 1996: М. Пурковић, Принцезе из куће Немањића: историјска студија, Београд: Пешић и синови.
  • Радојчић 1934: С. Радојчић, Портрети српских владара у средњем веку, књига 1 посебна издања, Скопље: Музеј јужне Србије у Скопљу.
  • Рокаи, Ђере, Пал, Касаш 2002: П. Рокаи, З. Ђере, Т. Пал, А.Касаш, Историја Мађара, Београд: CLIO.
  • Seppelt 1956: F. X. Seppelt, Geschichte der Päpste 3, München: Kösel Verlag.
  • Спасић, Мрђеновић, Палавестра 1987: Д. Спасић, Д. Мрђеновић, А. Палавестра, Родослови и грбови српских владара, Београд: Нова књига.
  • Szabó 1886: K. Szabó, Kun László, 1272-1290, Budapest: Méhner Vilmos Kiadása.Szentpétery 1912 (reprint1974): I. Szentpétery,Oklevéltani naptár, Bu- dapest: Akadémiai kiadó. Šusta 1895: Ј. Šusta, “Zaviš z Falkensteina”, Česky časopis historicky 1 (1895) 247.
  • Ћирковић 1981: С.Ћирковић, Историја српског народаI, Београд: Српска књижевна задруга.
  • Ћирковић 2009: С. Ћирковић, „Јелисавета”, Српски биографски речник 4: И-Ка, ур. Ч. Попов, Нови Сад 2009, број страница. Ћирковић, Ферјанчић 1986: С. Ћирковић, Б. Ферјанчић, „Нићифор Григора“,Византијски извори за историју народа Југославије 6, ур. Ф. Баришић, Б. Ферјанчић, Београд 1986, 145297.
  • Theiner 1859: A. Theiner, Monumenta historica Hungariam sacram illustrantia 1, Roma: Typis Vaticanis.
  • Тодић 1988: Б. Тодић, Грачаница: сликарство, Београд: Просвета; Приштина: Јединство.
  • Убичини 1870: А. Убичини, „Уговори о савезу и пријатељству међу Карлом од Валоа и посланицима српског краља Уроша од 27. Марта 1308“, Гласник Српског ученог друштва 27(1870) 309341.
  • Узелац 2014: А. Узелац, „О српској принцези и бугарској царици Ани“, Историјски часопис 63(2014) 2946.
  • Веселиновић, Љушић 2008: А.Веселиновић, Р. Љушић, Српске династије, Београд: Службени гласник.
  • Wenzel 1874: G. Wenzel: Magyar diplomácziai emlékek az Anjoukorból (Acta extera)1, Budapest: Akadémia könyvkiadó hivatalában.
  • Wertner 1892: М.Wertner, Az Árpádok családi története, Népés Földrajzi könyvtára 51, Nagybecskerek, Szabó Ferenc Történeti.Живковић, Петровић, Узелац 2013: Т. Живковић, В. Петровић, А. Узелац, Anonymi Descriptio Europae Orientalis – Aнонимов Опис источне Европе, Београд: Историјски институт Београд.