О ТИТУЛАТУРАМА КРАЉА МИЛУТИНА

Свети краљ Милутин и његово доба: историја, књижевност, уметност (2023) (стр. 67-102)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Дејан Јечменица

Е-АДРЕСА / E-MAIL: 

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/6008-065-5.067J

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Најкраћа титулатура се састојала од владаревог имена и титуле. Опширније су садржале и територијалне одреднице, односно земље којима влада, затим владарске епитете, девоцију и друге елементе. Титулатуре се срећу неизоставно у писаним документима (повеље и писма) издатим у владаревој канцеларији, али и у страним документима различите провенијенције који се односе на владара. Осим тога, има их на владаревим печатима, новцу, ктиторским натписима, и натписима поред владарских портрета на фрескама, на предметима-даровима црквама или манастирима, записима на књигама, и у наративним изворима (домаћим и страним). Кроз све наведене и побројане категорије посматране су титулатуре краља Милутина.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

титулатура, краљ Милутин, име, титула, земља, повељa, манастир.

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Аврамовић 1847: Д. Аврамовићь, Описанɩе древностɩй србски у Светой (Атонской) Гори, Београд: Печатано у Кньигопечатньи Княжества Србскогъ.
  • Anonym 2013: Anonymi Descriptio Europae Orientalis, прир. Т. Живковић, В. Петровић, А. Узелац, Београд: Историјски институт.
  • Архиепископ Данило 1866: Архиепископ Данило и други, Животи краљева и архиепископа српских, изд. Ђ. Даничић, Загреб: Државна штампарија у Београду.
  • Архиепископ Данило 1935: Архиепископ Данило, Животи краљева и архиепископа српских, прев. Л. Мирковић, Београд: Српска књижевна задруга.
  • Бабић 1987: Г. Бабић, Краљева црква у Студеници, Београд: Просвета.
  • Beatillo 1620: A. Beatillo, Historia della vita, miracoli, traslatione, e gloria dell’illvstrissimo confessore di Christo S. Nicolo Аrciuescouo di Mira e patrono della Città di Bari, Napoli: Nella Stamperia de gli Heredi di Tarquinio Longo.
  • Богдановић 1978: Д. Богдановић, Каталог ћирилских рукописа Манастира Хиландара, Београд: Српска академија наука и уметности.
  • Божанић 2007: С. Божанић, „Повеља краља Милутина барској породици Жаретића“, Стари српски архив 6 (2007) 11–17.
  • Бубало 2006: Ђ. Бубало, „Средњовековни архив манастира Врањине (прилог реконструкцији)“, Стари српски архив 5 (2006) 243–276.
  • Бубало 2019: Ђ. Бубало, „Територијална компонента краљевске титуле Немањића“, Краљевство и архиепископија у српским и поморским земљама Немањића. Тематски зборник, ур. Љ. Максимовић, С. Пириватрић, Београд 2019, 245–290.
  • Valentini 1967: J. Valentini, Acta Albaniae Veneta, saeculorum XIV et XV, pars I, tomus I, Palermo–Napoli–Roma–Venezia: Centro internazionale di studi Albanesi etc.
  • Веселиновић 2010: А. Веселиновић, „Оснивачка повеља краља Милутина за хиландарски пирг на мору са Храмом Спасовим“, Стари српски архив 9 (2010) 19–24.
  • ВИИНЈ VI 1986: Византијски извори за историју народа Југославије, обр. Љ. Максимовић, И. Ђурић, Сима Ћирковић, Б. Ферјанчић, Н. Радошевић, Београд: Византолошки институт САНУ.
  • Динић 1955: М. Динић, „Однос између краља Милутина и Драгутина“, Зборник радова Византолошког института 3 (1955) 49–82.
  • Ђорђевић 2002: И. Ђорђевић, „О портретима у Ариљу“, Свети Ахилије у Ариљу. Историја, уметност, зборник радова са научног скупа 25–28. 05.1996, ур. М. Омчикус, Београд 2002, 139–146.
  • Djurić 1989: V. J. Djurić, „Les portraits de souverains dans le narthex de Chilandar“, Хиландарски зборник 7 (1989) 105–132.
  • Erdeljan 2017: Ј. Erdeljan, „Two Inscriptions from the Church of Sts Sergius and Bacchus Near Shkodër and the Question of Text  and Image as Markers   of Identity in Medieval Serbia“, Текстове–Надписи–Образи. Art readings 1 (2016) 129–143.
  • Живковић 1992: Б. Живковић, Грачаничка повеља, Београд: Св. Архијерејски синод Српске православне цркве.
  • Живојиновић 2006: Д. Живојиновић, „Интерполисана хрисовуља краља Милутина за Карејску келију Светог Саве Јерусалимског“, Стари српски архив 5 (2006) 11–41.
  • Иванишевић 2001: В. Иванишевић, Новчарство средњовековне Србије, Београд: Стубови културе.
  • Ковачевић 1884: Љ. Ковачевић, „Белешке и натписи“, Гласник Српског ученог друштва 56 (1884) 327–360.
  • Ковачевић 1890: Љ. Ковачевић, „Светостефанска хрисовуља“, Споменик Српске краљевске академије 4 (1890) 1–11.
  • Korablev 1915: В. Korablev, „Actes de Chilandar II, actes slaves“, Византιйскιй временникъ, Приложенιе къ XIX тому, С. Петербург 1915.
  • Кораћ 1961: В. Кораћ, „Св. Сергије (Срђ) и Вакх на Бојани“, Старинар 12 (1961) 35–44.
  • Lučić 1988: J. Lučić, Spisi dubrovačke kancelarije. Knjiga III, Zagreb: Academia scientiarum et artium Slavorum Meridionalium.
  • Ljubić 1868: S. Ljubić, Listine o odnošajih izmedju Južnoga Slavenstva i Mletačke republike, knjiga I, Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti.
  • Марјановић-Душанић 2002: С. Марјановић-Душанић, „Повеља краља Милутина опатији Свете Марије Ратачке“, Стари српски архив 1 (2002) 13–29.
  • Марковић, Хостетер 1998: М. Марковић, В. Т. Хостетер, „Прилог хронологији градње и осликавања хиландарског католикона“, Хиландарски зборник 10 (1998) 201–220.
  • Миљковић 2007: Б. Миљковић, „Немањићи и Свети Никола у Барију“, Зборник радова Византолошког института 44/1 (2007) 275–293.
  • Мирковић 1940: Л. Мирковић, Црквени уметнички вез, Београд: Музеј Српске православне цркве.
  • Mon. Rag. I: Monumenta Ragusina. Libri reformationum. Tomus I, Zagrabiae 1879: Academiae scientiarum et artium Slavorum Meridionalium.
  • Mon. Rag. II: Monumenta Ragusina. Libri reformationum. Tomus II, Zagrabiae 1882: Academiae scientiarum et artium Slavorum Meridionalium.
  • Мошин 1940: В. Мошин, „Повеља краља Владислава Богородичином манастиру у Бистрици и златне буле краља Уроша“, Гласник Скопског научног друштва 21 (1940) 21–32.
  • Мошин 1971: В. Мошин, „Повеље краља Милутина – дипломатичка анализа“, Историјски часопис 18 (1971) 53–85.
  • Мошин и др. 2011: Зборник средњовековних ћириличних повеља и писама Србије, Босне и Дубровника, прир. В. Мошин, С. Ћирковић, Д. Синдик, Београд: Историјски институт.
  • Ненадовић 1963: С. Ненадовић, Богородица Љевишка, њен постанак и њено место у архитектури Милутиновог времена, Београд: Народна књига.
  • Орбин 1968: Мавро Орбин, Краљевство Словена, Београд: Српска књижевна задруга.
  • Orbini 1601: Mavro Orbini, Il regno degli Slavi, Pesaro: Appresso Girolamo Concordia.
  • Панић, Бабић 2007: Д. Панић, Г. Бабић, Богородица Љевишка, Приштина–Београд: Панорама, Српска књижевна задруга.
  • Петковић 1923: В. Петковић, Старине. Записи, натписи, листине, Београд: Напредак.
  • Петровић 1981: Р. Петровић, „Монограми краља Стефана Уроша II Милутина у Грачаници“, Саопштења 13 (1981) 105–114.
  • Порчић 2016: Н. Порчић, „„Царске шаре црвене“: о заступљености и обрасцима употребе црвеног мастила у документима Немањића“, Зборник радова Византолошког института 53 (2016) 255–273.
  • Порчић 2017: Н. Порчић, Документи српских средњовековних владара у дубровачким збиркама. Доба Немањића. Београд: Балканолошки институт САНУ.
  • Порчић, Исаиловић 2019: Н. Порчић, Н. Исаиловић Документа владара средњовековне Србије и Босне у венецијанским збиркама, Београд: Архив Србије.
  • Радић 2007: Р. Радић, „Краљ Милутин у венецијанском документу из 1313. године“, Манастир Бањска и доба краља Милутина – зборник са научног скупа, ур. Д. Бојовић, Ниш–Косовска Митровица 2007, 91–96.
  • Радојчић 1934: С. Радојчић, Портрети српских владара у средњем веку, Скопље: Музеј јужне Србије.
  • Синдик 1998: Д. Синдик, „Српска средњовековна акта у Манастиру Хиландару“, Хиландарски зборник 10 (1998) 9–134.
  • Синдик 2000: Д. Синдик, „Српски средњовековни печати у Хиландару“, Осам векова Хиландара. Историја, духовни живот, књижевност, уметност и архитектура, међународни научни скуп октобар 1998, ур. В. Кораћ, Београд 2000, 229–237.
  • Smičiklas 1909: T. Smičiklas, Codex Diplomaticus regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae, vol VII, Zagrabiae: Academiae scientiarum et artium Slavorum Meridionalium.
  • Smičiklas 1910: T. Smičiklas, Codex Diplomaticus VIII: Codex Diplomaticus regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae, vol VIII, coll. T. Smičiklas, Zagrabiae: Academiae scientiarum et artium Slavorum Meridionalium.
  • Стојановић 1902: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи I, Београд: Српска краљевска академија.
  • Стојановић 1905: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи III, Београд: Српска краљевска академија.
  • Стојановић 1923: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи IV, Београд: Српска краљевска академија.
  • Стојановић 1929: Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма I-1, Бе- оград: Српска краљевска академија.
  • Стојановић 1959: Д. Стојановић, Уметнички вез у Србији од XIV до XIX века, Београд: Музеј примењене уметности.
  • Тодић 1988: Б. Тодић, Грачаница – сликарство, Београд–Приштина: Просвета, Јединство.
  • Тодић 1993: Б. Тодић, Старо Нагоричино, Београд: Републички завод за заштиту споменика културе.
  • Тодић 1998: Б. Тодић, Српско сликарство у доба краља Милутина, Београд: Драганић.
  • Тодић 2000: Б. Тодић, „Топографија жичких фресака“, Манастир Жича, зборник радова са научног скупа одржаног у Манастиру Жичи и Народном музеју у Краљеву 1995, прир. Г. Суботић, ур. Д. Драшковић, С. Ђорђевић, Краљево 2000, 109–122.
  • Тодић 2017: Б. Тодић, „Време изградње католикона и ексонартекса Манастира Хиландара“, Хиландарски зборник 14 (2017) 147–171.
  • Томовић 1974: Г. Томовић, Морфологија ћириличних натписа на Балкану, Београд: Историјски институт.
  • Тријић 2005: В. Тријић, „Повеља краља Стефана Уроша II манастиру Светих апостола на Лиму“, Стари српски архив 4 (2005) 3–22.
  • Трифуновић 2004: Ђ. Трифуновић, „Ктиторски натпис краља Милутина у саборној цркви манастира Хиландара. Естетичко разматрање“, Са светогорских извора, Београд: Службени лист.
  • Трифуновић 2011: Повеља краља Милутина Манастиру Бањска, књ. 2, прир. Ђ. Трифуновић, Београд: Службени гласник.
  • Theiner 1863: A. Theiner, Vetera monumenta Slavorum Meridionalium historiam illustrantia, Tomus I, Romae: Typis Vaticanis.
  • Убичини 1870: А. Убичини, „Уговор о савезу и пријатељству, међу Карлом од Валоа и посланицима српског краља Уроша“, Гласник Српског ученог друштва 10 (1870) 310–341.
  • Фостиков 2014: А. Фостиков, „Збирна повеља краљева Милутина и Стефана Душана Хиландару“, Стари српски архив 13 (2014) 79–142.
  • Цурк 2007: Ф. Цурк, „Плаштаница српског краља Стефана Уроша II Милутина“, Ниш и Византија 5 (2007) 465–484.
  • Чремошник 1932: Г. Чремошник, Канцеларијски и нотарски списи 1278–1301, Београд: Српска караљевска академија.