Poetika praznine: Muzej „21. oktobar“ i ideja „kontra-spomenika“ u memorijalizaciji žrtava Drugog svetskog rata

SKULPTURA : medij, metod, društvena praksa: zbornik radova. 3, 2025. (str. 33-55)

 

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Katarina Mitrović

Download Full Pdf   

DOI: https://doi.org/10.46793/SMMDP3.33M

САЖЕТАК / ABSTRACT:

U radu se koristi pojam kontra-spomenika, koji u diskurs o spomenicima uvodi E. Jang kao alternativnu formu ratnog memorijala. Njegovi elementi se prepoznaju u spomeničkoj praksi socijalističke Jugoslavije znatno ranije nego što je realizovan prvi takav spomenik ‒ Vijetnamski memorijal Maje Lin. Na primeru nekoliko neizvedenih projekata u Spomen-parku „Kragujevački oktobar“, a posebno kroz analizu izvornog idejnog projekta Muzeja „21. oktobar“ Ivana Antića i Ivanke Raspopović, analizira se pokušaj promene paradigme zvaničnog sećanja na žrtve rata, kao i fluidni status spomenika unutar postojećih umetničkih kategorija arhitekture i skulpture, ali i oblikovnih elemenata specifičnih za modernističke spomenike NOB-a: objekta, prostora, praznine i svetlosti.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

Spomen-park, spomenik, spomen-muzej, arhitektura, skulptura, kontra-spomenik, modernizam, NOB

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Alfirović, Đ. Ekspresionizam u srpskoj arhitekturi. Beograd: Orion art, 2016.
  • Antić, I., i I. Raspopović. „Muzej u Kragujevcu.“ Arhitektura i urbanizam, časopis za arhitekturu, urbanizam, primenjenu umetnost i industrijsko oblikovanje 33–34 (1965): 39.
  • Blagojević, Lj. Novi Beograd: osporeni modernizam. Beograd: Zavod za udžbenike; Arhitektonski fakultet; Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, 2007.
  • Bogdanović, B. Glib i krv. Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, 2001.
  • Bogdanović, A., i Suzana Vuksanović. „Prostori i razumevanja skulpture. Crtice o istoriji i savremenosti skulptorskog medija.“ U Skulptura: Medij, metod i društvena praksa. Zbornik radova, ured. S. Vuksanović i A. Bogdanović, 7–22. Novi Sad: Muzej savremene umetnosti Vojvodine, 2016.
  • Brkić, S. Ime i broj: Kragujevačka tragedija 1941. Kragujevac, 2007.
  • Давидовић, J. Циклус слика „Крагујевац 1941“ Петра Лубарде, Крагујевац 2015., без пагинације
  • Denegri, J. „Evropska afirmacija Olge Jevrić.“ U Pedesete: teme srpske umetnosti, 144151. Novi Sad, 1993.
  • Denegri, J. „Oblici i prostori nove skulpture.“ Umetnost 22 (1970): 147–152.
  • Денегри, Ј. „Језик, статус и контекст скулптуре Олге Јеврић.“ Олга Јеврић – Композиција и структура, каталог изложбе САНУ, Београд 2022, 13–22.
  • Hirsch, M. The Generation of Post/memory.Writing and Visual Culture After the Holocaust. New York: Columbia University Press 2012.
  • Horvatinčić, S. „Povijest nemogućeg spomenika: Podizanje spomenika žrtvama fašizma u Jajincima.“ ANALI GAA XXXII-XXXV 32–33 (2012–2015): 261–282.
  • Ignjatović, A., i O. Manojlović-Pintar. „Catalysts of Intricate Identities: Three Belgrade Museums in Socialist Yugoslavia.“ Tokovi istorije No. 2 (2013): 247–264.
  • Karge, H. Sećanje u kamenu – okamenjeno sećanje? Beograd: Biblioteka XX vek, 2014.
  • Kolarić, M. Dvadeset godina beogradske skulpture 1944–1964. (Beograd: Galerija Kulturnog centra, 1964).
  • Kulić, V., M. Maroje, and W. Thaler. Modernism In-Between: The Mediatory Architectures of Socialist Yugoslavia. Berlin: Jovis, 2012.
  • Kurtović-Folić, N. „In Memoriam Ivan Antić (1923–2005).“ Nasleđe br. VIII (2007): 273–276.
  • Martinović, M. Memorijalni muzej 21. oktobar: minimalni dokumentacioni dosije 2003. Beograd: Docomomo, 2003, nepaginirano
  • Martinović, M. „Exhibition Space of Remembrance: Rhythm-analysis of Memorial park Kragujevacki oktobar.“ Serbian Architectural Journal / SAJ, no. 5 (2013): 306–329.
  • Милашиновић Марић, Д. „Елементи регионалне архитектуре у делу архитекте Ивана Антића.“ Arhitektura i urbanizam 44 (2017): 21–30, 27.
  • Milašinović Marić, D. „Disciplina arhitekture i sloboda duha-arhitekta Ivan Antić.“ Arhitektura i urbanizam, časopis za prostorno planiranje, urbanizam i arhitekturu br. 16–17 (2005): 7–13, 10.
  • Milašinović Marić, D., i I. Marić. Arhitektonično: arhitekta Ivan Antić, povodom 100 godina od rođenja. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti, 2023.
  • Минић. O. „Модерна галерија у Београду.“ Архитектура урбанизам бр. 16 (1962): 36.
  • Mitrović, V. „Tamo gde postoji fenomen prirode teško je napraviti fenomen arhitekture. Intervju sa Ivanom Antićem.“ DANАS, dan april 2009, 5–8.
  • Митровић, К. Спомен-парк ‹Крагујевачки октобар› и меморијална уметност у Србији после Другог светског рата, rukopis doktorske disertacije. Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2023.
  • Mitrović, K. „Skulptura slobodnog oblika – novi spomenik za novo vreme: Spomenik streljanim đacima i profesorima Miodraga Živkovića.“ Zbornik Seminara za studije moderne umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, br. 17 (2021): 101–127.
  • Popadić, М. „Arhitektura Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.“ Nasleđe br.10 (2009): 159–178.
  • Preciozi, D. „Zbirke/muzeji.“ U Kritički termini istorije umetnosti, ured. Robert S. Nelson i Ričard Šif, 486–498. Novi Sad: Svetovi, 2004.
  • Protić, M. B. Oblik i vreme. Beograd: Nolit, 1979.
  • Putnik Prica, V. „More than a Museum? The Role of Memorial Museums in the Culture of Remembrance of World War II in Yugoslavia.“ In Monuments for World War II: Memory and Oblivion in the Balkans and Central-East Europe, eds. Areti Adamopoulou and Anna Maria Droumpouki, 58–74. Ioannina: University of Ioannina, Hellenic Foundation for Research and Innovation, 2024.
  • Trifunović, L. „Problemi savremenog vajarstva.“ U Nedogled Ikarije, Antologija metodološke građe, ured. M. Nedeljković, 487-498. Kragujevac 2000.
  • Trifunović, L. „Putevi i raskršća srpske skulpture.“ Umetnost br. 22 (1970).
  • Young, J. E. „The Counter-Monument: Memory against Itself in Germany Today.“ Critical Inquiry Vol. 18, No. 2 (1992): 267–296.
  • Young, J. E. ,,The Contemporary Arts of Memory in the Works of Esther Shalev-Gertz, Miroslaw Batka, Tobi Kahn, and Komar and Melamid.“ U The Stages of Memory, Reflections on Memorial Art, Loss, and the Spaces Between, 155–164. Amherst/Boston: University of Massachusetts Press, 2016.
  • Young, J. E. The Texture of Memory, Holocaust Memorials and Meaning. New Haven, CT: Yale University Press, 1998.
  • Young, J. E. „Introduction: The Memorial’s Vernacular Arc between Berlin’s Denkmal and New York City’s 9/11 Memorial.“ U The Stages od Memory, Reflections on Memorial Art, Loss, and the Spaces Between, 1–17. Amherst/Boston: University of Massachusetts Press, 2016.
  • Vasić, P. „Sto godina skulpture u Srbiji.“ U Doba umetnosti, studije i članci. Valjevo: Zavičajni muzej Valjevo, 1990.