KLIMATSKI FINTECH: INTEGRACIJA FINANSIJA I DIGITALNIH TEHNOLOGIJA U BORBI PROTIV KLIMATSKIH PROMENA

 Peti naučni skup „Računovodstvena znanja kao činilac ekonomskog i društvenog napretka“ (2025) [25-37 str.]   

AUTHOR(S) / АУТОР(И): Ksenija Denčić-Mihajlov , Jovana Stojanović 

Download Full Pdf  

DOI: 10.46793/RZ25.025DM

ABSTRACT / САЖЕТАК:

Klimatske promene predstavljaju globalni izazov sa ozbiljnim ekološkim, ekonomskim i društvenim posledicama. Klimatski fintech, koji kombinuje finansijske usluge i digitalne inovacije, igra ključnu ulogu u mobilizaciji kapitala u borbi protiv klimatskih promena. Ovaj sektor obuhvata održive investicione platforme, tržišta ugljenika, zelene digitalne banke, osiguranje klimatskih rizika i blokčejn rešenja za transparentnost ESG podataka. Digitalne platforme omogućavaju pristup održivim investicijama, olakšavaju trgovinu zelenim obveznicama i optimizuju finansiranje obnovljivih izvora energije. Analitika klimatskih rizika postaje sve značajnija, jer fintech alati koriste veštačku inteligenciju i velike podatke za procenu fizičkih i tranzicionih rizika klimatskih promena. Cilj rada je analiza značaja i potencijala primene klimatskih fintech rešenja u tranziciji kompanija i ekonomija ka održivom razvoju i borbi protiv klimatskih promena, s jedne strane, i izazova i rizika koje ova rešenja nose za tržišne učesnike, s druge strane. Značaj istraživanja ogleda se u zaključku da efikasnost primene klimatskih fintech rešenja treba biti kritički analizirana imajući u vidu mnogobrojna pitanja, kao na primer, njihov stvarni uticaj na klimu, sigurnost korisničkih podataka ili ispunjenost sve strožih regulatornih zahteva

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

klimatske promene, klimatski fintech, održive finansije, digitalizacija, klimatski rizici

ACKNOWLEDGEMENT / ПРОЈЕКАТ:

Rad je rezultat istraživanja po osnovu obaveza po Ugovoru o prenosu sredstava za finansiranje NIR u 2025. godini (evidencioni broj 451-03-137/2025-03), zaključenog između Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije i Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Nišu.

Ovaj istraživački rad finansijski je podržalo Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije (Ugovor broj 451-03-136/2025-03/200371).

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА:

  • Adigun O. A., Falola, B. O., Esebre, S. D., Wada, I., Adewuyi, A. T., Olajide, T. D., & Oladokun, P. (2024). Enhancing carbon markets with fintech innovations: The role of artificial intelligence and blockchain. World Journal of Advanced Research and Reviews, 23(02), 579-586.
  • Analytics Insight (2024). Top 50 Climate Fintech Companies. Preuzeto sa: https://www.analyticsinsight.net/fintech/top-50-climate-fintech-companies (6.3.2025.).
  • Beckmann, J., & Rogmann, J. (2024). Determinants and effects of country ESG controversy. Energy Economics, 131, 107326.
  • BloombergNEF (2024). Energy Transition Investment Trends 2024 Report. Preuzeto sa: https://about.bnef.com/blog/1h-2022-sustainable-finance-market-outlook/ https://about.bnef.com/energy-transition-investment/ (26. 10. 2024.)
  • Carney, M. (2015). Breaking the Tragedy of the Horizon – Climate Change and Financial Stability. Speech given at Lloyd’s of London. Preuzeto sa: http://www.bankofengland.co.uk/publications/Documents/speeches/2015/speech844.pdf (10.3.2025.).
  • Denčić-Mihajlov, K., i Milenković-Kerković, T. (2019). Digitalne tehnologije u funkciji održivih korporativnih finansija. U: Radenković, D. i Đukić, T. (red.), Digitalna transformacija u funkciji privrednog razvoja Republike Srbije (str. 407-422). Niš: Ekonomski fakultet Univerziteta u Nišu.
  • Denčić-Mihajlov, К., Pavlović, M., i Spasić, D. (2023). Praksa obelodanjivanja ekoloških indikatora srpskih “blue-chip” kompanija. U: Dimitrijević, D., Lalević-Filipović, А. i Spasić, D. (red.), Računovodtsvena znanja kao činilac ekonomskog i društvenog napretka (str. 403-417). Kragujevac: Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu.
  • Denčić-Mihajlov, K., i Pavlović M. (2024). Ispitivanje eko-manipulacija: Slučaj zelenih obveznica i obveznica vezanih za održivost poslovanja. U: Malinić, D. i Vučković Milutinović, S. (red.), Perspektive razvoja forenzičko–računovodstvenih kapaciteta: Izazovi za javni i korporativni sektor (str. 161-174). Beograd: Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu.
  • Denčić-Mihajlov, K. (2025). ESG and mitigation of ESG risks in underwriting and investing. In Solvency II: Mastering the Challenges Ahead (Edt. VanHulle, K., Gruendl, H., Kraft, M.). Oxford University Press.
  • IEA (2023). World Energy Investment 2023. Preuzeto sa: https://www.iea.org/reports/world-energy-investment-2023 (17.2.2025.).
  • IPCC (2018). Global Warming of 1,5 ºC. Preuzeto sa: https://www.ipcc.ch/sr15/ (20.2.2025.).
  • Jovović, J., & Vuković, S. (2024). The Role of Platforms in Fostering Sustainable Finance: A Comprehensive Approach. Platforms, 2(3), 138-149.
  • Kshetri, N., Loukoianova, E., & Voas, J. (2024). Fintech Applications for Climate Finance and Sustainable Development. IEEE Computer, 57, 160–65.
  • Loukoianova, E., Natalucci, F., Wang, D., & Kanada, S. (2024). Fintech Applications for Boosting Climate Finance. IMF Staff Climate Note 2024/008, International Monetary Fund, Washington, DC.
  • McCreary, A., Zhao, Y., & Chang., A. (2021). Climate Fintech: Mapping an Emerging Ecosystem of Climate Capital Catalysts. New Energy Nexus Report. Preuzeto sa: https://www.newenergynexus.com/wp content/uploads/2021/01/New-Energy-Nexus-Climate-Fintech-Report.pdf (2.2.2025.).
  • NGFS (2022). Final Report on Bridging Data Gaps. Preuzeto sa: https://www.ngfs.net/sites/default/files/medias/documents/final_report_on_bridging_data_gaps.pdf (17.2.2025.).
  • Pino, G., Garcia, M. N., Peluso, A. M., Viglia, G., & Filieri, R. (2023). Understanding how virtuous lenders encourage support for peer-to-peer platforms’ prosocial initiatives. Journal of Business Research, 168, 114251.
  • PwC (2022). What does ESG mean for Underwriting and Insurance? Preuzeto sa: https://www.casact.org/sites/default/files/2022-06/CS-32 What_Does_ESG_Mean.pdf (2.2.2025.).
  • S&P Gobal (2024). Sustainable Bond Issuance To Approach $1 Trillion In 2024. Preuzeto sa: https://www.spglobal.com/_assets/documents/ratings/research/101593071.pdf      (2.2.2025.).
  • Shamsudin, S. M., Rahman, L. A., & Maslinawati, M. (2023). Climate Fintech: A New Frontier in Sustainable Investing. International Conference Technology, Humanities and Management, „Building a sustainable future: Fostering synergy between technology, business and humanity” (ICTHM 2023), (str. 980-089). Istanbul: Accounting Research Institute, University of Technology MARA Malaysia & Istanbul Medipol University, Turkey.
  • Sipthorpe, A., Brink, S., Leeuwen T. V., & Staffell., I. (2022). Blockchain solutions for carbon markets are nearing maturity. One Earth, 5(7), 779-791.
  • Swiss Re Institute (2021). The economics of climate change: no action not an option. Preuzeto sa: https://www.swissre.com/institute/research/topics-and-risk-dialogues/climate-and-natural-catastrophe-risk/expertise-publication-economics-of-climate-change.html (12.3.2025.).
  • Wang, C., Wang, L., Zhao, S., Yang, C., & Albitar, K. (2024). The impact of Fintech on corporate carbon emissions: Towards green and sustainable development. Business strategy and the Environment, 33(6), 5776-5796.
  • WEF (2024). Global risk report 2024. Preuzeto sa: https://www3.weforum.org/docs/WEF_The_Global_Risks_Report_2024.pdf (6.3.2025.).
  • Zavgorodniy, A. (2024). Tokenization of carbon credits. Preuzeto sa: https://unicsoft.com/blog/tokenization-of-carbon-credits-what-it-is-and-how-to-make-it-work (6.2.2025.)