PLATNOBILANSNA POLITIKA REPUBLIKE SRBIJE U NOVOM MILENIJUMU: IZAZOVI, MOGUĆNOSTI I OGRANIČENJA

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Čakajac Božidar , Janković Nenad

Download Full Pdf   

DOI:  10.46793/6091.173.3.143C

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Za otvorene tržišne privrede, platnobilansna politika predstavlja jedan od najznačajnijih segmenata ekonomske politike i ujedno reprezentativan indikator njene uspešnosti. Stoga, efikasnost platnobilansne politike zavisi od usklađenosti sa širim makroekonomskim ciljevima, kao i od sposobnosti prilagođavanja globalnim ekonomskim trendovima. Suština uspešnog vođenja platnobilansne politike bazira se na uspostavljanju eksterne ravnoteže, pri čemu je ovaj zadatak znatno delikatniji u zemljama sa hroničnim deficitom platnog bilansa, kao što je slučaj sa Republikom Srbijom. Sagalsno navedenom, predmet istraživanja u ovom radu je evaluacija platnobilansne politike Republike Srbije u novom milenijumu. Rezultati istraživanja sugerišu da je izabrani model platnobilansne politike u Republici Srbiji baziran na finansiranju deficita platnog bilansa dugoročno neodrživ, obzirom da njegova primena ne obezbeđuje otklanjanje suštinskih uzroka eksterne neravnoteže. Istovremeno, u radu se ukazuje na to koji su ključni izazovi u vođenju platnobilansne politike u narednom periodu ukoliko dođe do nižeg priliva stranog kapitala i ličnih transfera.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

platni bilans, ravnoteža, finansiranje, strukturno prilagođavanje

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

• Beker Pucar, E., Glavaški, O. (2025). Mechanisms of exchange rate determination in the soft and hard managed floating regime: the case of Serbia. Post-Communist Economies. https://doi.org/10.1080/14631377.2025.2481240
• Bjelić, P. (2012). Položaj Srbije u svetskoj trgovini. U: Bjelić, P., Dimitrijević, D. (2012). Položaj Srbije u savremenim međunarodnim odnosima. Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd.
• Čakajac, B., Janković, N. (2023). Implikacije rusko-ukrajinskog sukoba na privredu Republike Srbije. U: Veselinović, P., Lojanica, N. (ur). Institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja Republike Srbije. Ekonomski fakultet Kragujevac, 57-76.
• Čakajac, B., Janković, N., Jelić, I. (2025). Deficit robne razmene kao ključni generator platnobilansne neravnoteže u Republici Srbiji. Ekonomski izazovi, 27(14), 61-74. https://doi.org/10.5937/EkoIzazov2527061C
• Gajić, M. (2018). Top ten economic misconceptions in Serbia. Libertarian club, Belgrade.
• Golubović, N. (2009). O održivosti deficita tekućeg bilansa Srbije. U: Cerović, B., Kovačević, M. (ur). Tranzicija u Srbiji i globalna ekonomska kriza. Naučno društvo ekonomista i Ekonomski fakultet u Beogradu, 269-286.
• Janković, N. (2025). Sektor usluga kao izvozni potencijal privrede Republike Srbije. U: Stamenković M. et.al. (ur). Izazovi i mogućnosti digitalne transformacije privrede Republike Srbije, Ekonomski fakultet Kragujevac, 289-301.
• Kalinović, M., Todorović, M., Marković, I. (2022). The Significance of ICT Services for the Balance of Payments in the Republic of Serbia. Economic Themes, 60(2), 187-204. https://doi.org/10.2478%2Fethemes-2022-0011
• Kovačević, M. (2012). Uzroci dramatičnog pada i vrlo niskog nivoa konkurentnosti Srbije i njene privrede. U: Bjelić, P., Dimitrijević, D. (2012). Položaj Srbije u savremenim međunarodnim odnosima. Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd.
• Kovačević, M., Stančić, K., Jelić, S. (2021). Značaj sektora industrije i uključenost Srbije u globalne lance vrednosti. Ekonomika preduzeća, 69(5-6), 289-305. https://doi.org/10.5937/EKOPRE2106289K
• Kovačević, R. (2012). Međunarodno tržište kapitala: savremene tendencije. Ekonomski fakultet Beograd.
• Kovačević, R. (2016). Međunarodne finansije. Ekonomski fakultet Beograd.
• Kovačević, R. (2020). Odnos uzročnosti između bilansa tekućeg i finansijskog računa zemalja Zapadnog Balkana – slučaj Srbije. Bankarstvo, 49(4), 9-41. http://dx.doi.org/10.5937/bankarstvo2004009K
• Kovačević, R. (2024). Ekonomski odnosi Srbije sa inostranstvom. Ekonomski fakultet u Beogradu.
• Kovačević, R. (2025). Realni efektivni devizni kurs dinara i priliv stranog kapitala u Srbiju. Ekonomske ideje i praksa, 58, 1-21. https://doi.org/10.54318%2Feip.2025.rk.403
• Milovanović, G., Milovanović, S., Radisavljević, G. (2020). Structural changes in foreign trade as a factor of competitiveness of the Republic of Serbia. Economic themes, 58(2), 149-170. https://doi.org/10.2478/ethemes-2020-0009
• Narodna banka Srbije (2025). Izveštaj o inflaciji, dostupno na: https://www.nbs.rs/sr/drugi-nivo-navigacije/publikacije-i-istrazivanja/IOI/
• Privredna komora Srbije (2025). Srpska privreda: makroekonomski pregled Q₁ 2025, dostupno na: https://api.pks.rs/storage/assets/Macroeconomic%20Overview,%20Q1%202025
• Sekulić, A., Beker Pucar, E., Stojkov, S. (2024). Adjustment of the dinar exchange rate policy to macroeconomic challenges of the national economy. Economy – theory and practice, 17(4), 63-80. http://dx.doi.org/10.5937/etp2404063S
• Sekulić, A., Beker Pucar, E., Glavaški, O. (2024). Veza između SDI, eksterne (ne)ravnoteže i ekonomskog rasta na putu realne konvergencije Republike Srbije. The European Journal of Applied Economics, 21(2), 125-137. https://doi.org/10.5937/EJAE21-52654
• Todorović, M., Đorđević, A. (2024). Platni bilans. Ekonomski fakultet Niš.
• Tubić, T., Stanišić, N., Janković, N. (2018). Spoljnoekonomska neravnoteža u Republici Srbiji i okruženju: stanje i trendovi. U: Leković, V., Veselinović, P. (ur). Institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja Republike Srbije. Ekonomski fakultet Kragujevac, 266-281.