ПРОСТОР У РОМАНУ „ВЛАДИМИР ИЗ ЧУДНЕ ПРИЧЕ“ ГОРДАНЕ ТИМОТИЈЕВИЋ

Детињство 1 (2025)  (стр. 33-48)

AUTHOR(S) / АУТОР(И): Мирјана М. СТАКИЋ

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/Childhood25.1.033S

ABSTRACT / САЖЕТАК:

У раду се испитује простор у роману Владимир из чудне приче Гордане Тимотијевић. Резултати анализе показују да се наративна структура романа гради тако што се дуплирају светови фикције, уметањем прича у причу. Долази и до преплитања прича и прелажења граница из једног простора фикције у други, и до укрштања различитих временских перспектива и мењања улога приповедача и главног јунака, што за исход има укрштање простора фикције. Такође, приче имају своје просторе (природни и урбани, градски и сеоски, европски и национални), и, поред тога, кореспондирају са контекстом што упућује на њихово сагледавање у културолошком контексту и уводи нове просторе. У закључцима се указује да игра простором и његова вишедимензионалност у роману Гордане Тимотијевић омогућавају различите нивое рецепције и могу покренути бројна питања са становишта његовог даљег проблематизовања у процесу тумачења овог књижевног дела.

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

роман, простор у књижевном делу за децу, фикција, стваралачки поступак, рецепција

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА:

  • Аксентијевић, Христина. Фикционални светови „Чудних прича” и њихови виртуелни аспекти у романима за децу Гордане Тимотијевић. Philologia Mediana, 16 (2024): 997–1010.
  • Алексић, Слађана. Хронотоп у теорији приповести и приповедања. Зборник радова Филозофског факултета, XLIX(2) (2019): 43–58.
  • Велш, Волфганг. Наша постмодерна модерна. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2000.
  • Ерић, Миломир. Лавиринт времена – оглед о бергсонизму. Ужице: Педагошки факултет у Ужицу, 2019.
  • Живковић, Душан. Појам интертекстуалности. Наслеђе, 16 (2010): 267–287.
  • Карановић, Мирјана. „Све је нестварно док не уђе у причу, после је стварно” (Метафикција у књижевности за децу као испитивање граница реалности). Детињство, XLV, 2 (2019): 16–31.
  • Лазић, Небојша. Развој представа о простору и времену у науци о књижевности. Зборник радова Филозофског факултета, XLII(2) (2012): 163–183.
  • Марковић, Ана. Технике и стратегије прозне самосвести у причама Дејана Алексића и Весне Видојевић- Гајовић. Виолета Јовановић и Бранко Илић (ур.), Књижевност за децу у науци и настави. Пос. изд., књ. 21. Јагодина: Факултет педагошких наука Универзитета у Крагујевцу, 2018, 285–297.
  • Мацура, Сања. Наративизација простора у романима Анђелка Анушића. Vesna Lopičić i Biljana Mišić Ilić (ur.), Jezik, književnost, prostor. Niš: Filozofski fakultet, 2018, 243–253.
  • Миланковић, Милутин. Кроз васиону и векове: једна астрономија за свакога. Београд: Издавачко и прометно А. Д. „Југоисток”, 1944.
  • Опачић, Зорана. Елементи ауторске бајке у делима српских писаца 21. века (М. Зупанц, Бајка из буџака, Г. Тимотијевић, Седмо краљевство и П. Теофиловић, Техно вилајет). Детињство, XXXVI, 4 (2010): 15–23.
  • Оташевић, Ђорђе. Фразеолошки речник српског језика. Нови Сад: Прометеј, 2012.
  • Оцић, Сања. Интертекстуалност као игра популарног и узвишеног. Култура 145 (2015): 144–158.
  • Петковић, Новица. Елементи књижевне семиотике. Београд: Народна књига, 1995.
  • Пешикан-Љуштановић, Љиљана. Културна прожимања као књижевна авантура: Владимир из чудне приче   среће браћу Грим. Детињство, XXXV, 4 (2009): 50–55.
  • РМС: Речник српскога језика, измењено и поправљено издање. Нови Сад: Матица српска, 2011.
  • Стакић, Мирјана. Методички приступ уметничкој приповеци у настави српског језика и књижевности. Лепосавић: Учитељски факултет, 2015.
  • Стојановић, Буба. Чудесно-реални простори у бајкама Гроздане Олујић. Vesna Lopičić i Biljana Mišić Ilić (ur.), Jezik, književnost, prostor. Niš: Filozofski fakultet, 2018, 277–287.
  • Ћаловић, Батрић. Славенизми у поезији Лукијана Мушицког. Прилози проучавању језика, 44 (2013): 1–26.
  • Aćimović, Mirko. Apsolutni princip teorije relativiteta (Ajnštajn i Njutn). Arhe, časopis za filozofiju, II(4) (2005):      133–150.
  • Bahtin, Mihail. O romanu. Beograd: Nolit, 1989.
  • Bergson, Henri. Ogled o neposrednim činjenicama svesti. Beograd: Mladost, 1978.
  • Damjanov, Savа. Srpska postmoderna proza na kraju XX veka. Polja, XLII(421) (2002): 73–77.
  • Einstein, Albert. Moja teorija. Zagreb: Grafički zavod Hrvatske, 1992.
  • Florenski, Pavel. Prostor i vreme u umetničkim delima. Beograd: Službeni glasnik, 2013.
  • Foucault, Michel. Different Spaces. James D. Faubion (Ed.), Aesthetics, Method, and Epistemology, Vol. 2. New York: The New Press, 1998, 175–185.
  • Hačion, Linda. Poetika postmodernizma: istorija, teorija i fikcija. Novi Sad: Svetovi, 1996.
  • Kaku, Mičio. Hiperprostor. Smederevo: Heliks, 2023.
  • Kant, Immanuel. Kritika čistog uma. Beograd: Kultura, 1970.
  • Kvas, Kornelije. Heterotopija u romanu Stoner Džona Vilijamsa. Vesna Lopičić i Biljana Mišić Ilić (ur.), Jezik, književnost, prostor. Niš: Filozofski fakultet, 2018, 389–398.
  • Lotman, Jurij. Struktura umetničkog teksta. Beograd: Nolit, 1976.
  • Lyotard, Jean-François. Postmoderna protumačena djeci. Zagreb: „August Cesarec”, 1990.
  • Milosavljević, Petar. Teorija beletristike. Niš: Prosveta, 1993.
  • Velek, Rene, Ostin Voren. Teorija književnosti. Beograd: Nolit, 1965.