Боје у речнику „Турцизми у српскохрватском језику“ Абдулаха Шкаљића

Узданица XVIII 1 (2021), (стр. 181-196)

АУТОР(И): Снежана Т. Милић

Е-АДРЕСА: s_tatalovic@yahoo.co.uk

Download Full Pdf 

DOI: 10.46793/Uzdanica18.1.181M

САЖЕТАК:

Српски језик још увек обилује турцизмима, али су зато боје – прави „показатељ пролазности”. Будући да велики број лексема излази из језика и да су разлози њиховог нестанка различите природе, у овом раду покушаћемо да одговоримо на питање зашто управо боје припадају поменутим (нестајућим) лексемама и о каквим је то нијансама боја реч. Предмет нашег интересовања је попис и опис назива за боје у речнику Турцизми у српскохрватском језику Абдулаха Шкаљића. Анализи смо приступали са лексичко-семантичке и етимолошке стране, уз помоћ компаративне методе. Циљ нам је био да прикажемо како је читав један спектар боја нестао из употребе у савременом српском језику и како су многи турцизми замењени речима из других језика. Ова тема требало би да остане отворена и за многа наредна истраживања.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

боје, нијансе, турцизми, позајмљенице, лексеме

ЛИТЕРАТУРА:

ИЗВОР

Шкаљић (1989): A. Škaljić, Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, Sarajevo: Svjetlost.

ЛИТЕРАТУРА

Ивић (1993): М. Ивић, О разликовању људи по боји, Јужнословенски филолог, XLIX, Београд: Институт за српски језик САНУ, 1–21.

Ивић (1995а): М. Ивић, О зеленом коњу, нови лингвистички огледи, Библиотека XX век, Београд: Словограф.

Ивић (1996): М. Ивић, О изразима „плав” и „модар”: нова сазнања, Јужно- словенски филолог, LII, Београд: Српска академија наука и уметности и Институт за српски језик САНУ, 11–17.

Ивић (1999): М. Ивић, „Бело” као лингвистички и културолошки проблем, Ју- жнословенски филолог, LV, Београд: Српска академија наука и уметности и Институт за српски језик САНУ, 1–19.

Петровић (2001): С. Петровић, Отворено и затворено као ознака за светлу и тамну нијансу боја, Кодови словенских култура, 6, Боје, 32–41.

Поповић (1991а): Љ. Поповић, О семантици назива за боје у руском, укра- јинском и српском фолклору, Зборник Матице српске за славистику, 41, Нови Сад: Матица српска, 149–154.

Поповић (1991б): Љ. Поповић, Семантички потенцијал назива за боје у ру- ском, украјинском и српскохрватском језику (на материјалу фолклора XIX века), магистарски рад, Београд.

Поповић (2001): Љ. Поповић, О прототипском и стереотипском начину кон- цептуализације боја у језику (на примеру словенског фолклора), Кодови словенских култура, 6, 14–31.

Раденковић (2008): Љ. Раденковић, Боја као обележје митолошких бића – сло- венске паралеле, Јужнословенски филолог, LXIV, Београд: Српска академија наука и уметности и Институт за српски језик САНУ, 337–346.

РМС (1990): Речник српскохрватскога књиженог језика, друго фототипско из- дање, Нови Сад: Матица српска.

РСЈ (2007): Речник српскога језика, Нови Сад: Матица српска.

Симеон (1969): R. Simeon, Enciklopedijski rječnik lingvističkih naziva I–II, Zagreb: Matica hrvatska.