АУТОР(И): Марина В. Кебара
Е-АДРЕСА: m.kebara@filum.kg.ac.rs
DOI: 10.46793/Uzdanica18.1.131K
САЖЕТАК:
У овом раду бавимо се лингвостилистичком и концептуалном анализом битних својстава језика интернет друштвених мрежа у функцији поетског поступка руског постмодернисте Виктора Пељевина у роману Шлем ужаса. Циљ истраживања и анализе је издвајање и опис језичко-стилских и концептуално-семантичких средстава у подлози језичке и семиотичке игре Пељевиновог наративног поступка, заснованог на одликама чет-комуникације. Издвојили смо и описали следећа својства: 1) еративе (намерне језичке грешке и одступања од стандарда); 2) хетерониме властитих имена; 3) интернет жаргонизме.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
Виктор Пељевин, Шлем ужаса, еративи, хетероними властитих имена, интернет жаргонизми.
ЛИТЕРАТУРА:
ИЗВОР
Пељевин (2006): Viktor Peljevin, Šlem užasa (kreativ o Tezeju i Minotauru), Beo- grad: Geopoetika.
ЛИТЕРАТУРА
Гусејнов, Г. (2005): Введение в эрратическую семантику // Говорим по-рус- ски, Г. Берлога веблога, март 2005, преузето 20. 10. 2020. са http://www.speakrus.ru/gg/ microprosa_erratica-1.htm.
Кебара (2014): М. Кебара, Језичка игра у дечјем дискурсу као прецедент по- етске употребе речи, у: В. Јовановић. Т. Росић (ур.), Књижевност за децу у науци и настави, Јагодина: Факултет педагошких наука Универзитета у Крагујевцу, 109‒125. Кебара (2017): М. Кебара, Семантизација спонтаних деривата (дечјих неоло- гизама) у функцији прецедентности језичке игре, Српски језик XXII, Београд: Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, 315–331.
Кебара (2018): М. Кебара, Композициони симетризам у језичко-семантичкој анализи интертекстуалног аспекта песме „Пророк” А. С. Пушкина, Наука без граница 4: Време и простор (међународни тематски зборник), Косовска Митровица: Фило- зофски факултет Универзитета у Приштини, 195‒212.
Кебара (2019): М. Кебара, Језичка слика света и концептосфера у роману Шлем ужаса Виктора Пељевина, Наука без граница II (међународни тематски збор- ник): 4, Пејзажи ума, Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини, 201‒218.
Ковачевић (2000): М. Ковачевић, Стилистика и граматика стилских фигура, Крагујевац: Кантакузин.
Перлић (2015): N. Perlić, Englesko-srpski rečnik sa izgovorom, Beograd, преузето 3. 10. 2020. са: https://kupdf.net/download/englesko-srpski-recnik-sa-izgovorom_58e43194 dc0d60720ada981d_pdf.
Редли (2018): J. Redli, Inovacije u jeziku mladih na društvenim mrežama, Језици и културе у времену и простору VII/2, Тематски зборник, Нови Сад: Филозофски факултет универзитета у Новом Саду, 173‒184.
РКТ (1992): D. Živković (gl. urednik), Rečnik književnih termina (drugo dopunjeno izdanje), Beograd: NOLIT.
Смиштикова (2007): K. Smištíková, Русский язык в Интернете. Тенденции раз- вития, Masarykova univerzita, Filozofická fakulta, Ústav slavistiky, Ruský jazyk a litera- tura, Bakalářská diplomová práce, Vedoucí práce: PhDr. Jiří Gazda, CSc.
Соловјова (2013): Н. И. Соловьёва, Oлбанский язык (компьютерный сленг Падонкаф), Eslavística Complutense, 13, Universidad de Valencia, 131‒148, преузето 20. 10. 2020. са https://revistasculturales.ucm.es/index.php/ESLC/article/view/41484.