ЈЕЗИЧКО-СТИЛСКЕ ОСОБЕНОСТИ ДРАМСКЕ БАЈКЕ „ПЕПЕЉУГАˮ АЛЕКСАНДРА ПОПОВИЋА

Узданица XX 1 (2023), (стр. 149-169)

АУТОР(И): Слободанка М. Опарница

Е-АДРЕСА: boba.oparnica@gmail.com

Download Full Pdf 

DOI: 10.46793/Uzdanica20.1.149O

САЖЕТАК:

Новине које у драмску књижевност за децу уноси оригинална и модер- на позоришна бајка „Пепељугаˮ Александра Поповића уочљиве су већ у допуни наслова којим се она одређује као бајка за приказивање у три дела, затим и у необичним подна- словима којима започињу сцене, у дидаскалијама, а нарочито у говору ликова и сонго- вима које они рецитују или певају. Говор Поповићевих ликова је поларизован у мери у којој су поларизовани и њихови карактери: мрачне намере негативних драмских јунака обликоване су приземним језиком који је прожет лексиком ниског регистра, бесмислица- ма и ироничним тоном, док је језик Поповићевих романтичних јунака узвишен и веома поетичан. Одликују га дуге реченице у којима су епитети, персонификације, метафоре и поређења најчешће стилске фигуре. Због тога је први део анализе у раду усмерен на језичка и стилска средства којима је направљен искорак ка такозваној ироничној бајци, а други део рада посвећен је специфичној употреби језичко-стилских средстава којима је аутор уобличио романтичну суштину своје драмске бајке о Пепељуги.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

Александар Поповић, драмски текст за децу, драмска бајка, језич- ко-стилске одлике.

ЛИТЕРАТУРА:

  • Дотлић, Каменов (1996): Љ. Дотлић, Е. Каменов, Књижевност у дечјем врти- ћу, Нови Сад: Змајеве дечје игре.
  • Зорић (2018): М. Зорић, Језичка карактеризација ликова у „Снежани и седам патуљакаˮ Александра Поповића, Детињство, XLIV/1, 42–54.
  • Јакшић Провчи (2003): Б. Јакшић Провчи, Естетска стварност у драмама за децу Александра Поповића, Детињство, 3–4, 42–46.
  • Крављанац (2001): Б. Крављанац, Антологија српске драме за децу, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
  • Кристал (1987): Д. Кристал, Кембричка енциклопедија језика, Београд: Нолит. Мијић (2014): И. Мијић, Фантастика у драмама за децу Александра Поповића, Детињство, XL/3 13–24.
  • Миловановић (2002): А. Миловановић, Српска бајка у драми за децу, Београд: Задужбина Андрејевић.
  • Миочиновић (1969): М. Миочиновић, Сценска игра Александра Поповића,
    Књижевна историја – часопис за науку о књижевности, 5, 165–186.
  • Миочиновић (1973): М. Миочиновић, Предговор, у: Изабране драме, Београд: Нолит.
  • Млађеновић (2002): М. Млађеновић, Иновацијска својства бајки за прикази- вање Александра Поповића, Детињство, 3–4, 28–36.
  • Млађеновић (2005): М. Млађеновић, Сценске бајке Александра Поповића, Нови Сад: Позоришни музеј Војводине.
  • Млађеновић (2009): М. Млађеновић, Одлике драмске бајке: преобликовање модела бајке у српској драмској књижевности за децу, Нови Сад: Позоришни музеј Војводине.
  • Пешић-Хамовић (2003): В. Пешић-Хамовић, Иронија и бајка у драмама за децу Александра Поповића, Детињство, 3–4, 47–50.
  • Селенић (1977): С. Селенић, Предговор, у: Антологија савремене српске драме, Београд: Српска књижевна задруга.
  • Топић (2021): К. Топић, Пољуљана царевина или о иновативним стваралач- ким поступцима Александра Поповића у драмској књижевности за дјецу, Липар, XXII/76, 53–67