Друштвена криза и образовање

Узданица XVIII 2 (2021), (стр. 357-370)

АУТОР(И): Весна С. Трифуновић

Е-АДРЕСА: vesna.trifunovic@pefja.kg.ac.rs

Download Full Pdf 

DOI: 10.46793/Uzdanica18.II.357T

САЖЕТАК: 

У раду се разматра повезаност друштва и образовања и утицај друштвене кризе на функционисање система образовања. Намера је да се, прво, истакне потреба континуираног истраживања повезаности друштва и образовања и, друго, опише начин на који оба система „одговарају” на глобалне изазове, укључујући и пандемију ковида 19. У раду ће бити коришћена дескриптивно-аналитичка метода.

У првом делу рада дају се основна одређења термина важних за разумевање релације друштво‒образовање. У другом делу рада аутор анализира како глобализацијски процеси и слабљење државе у међународним односима утичу на формално образовање. У трећем делу анализира се утицај радикалних промена у друштву и култури изазваних безбедносним претњама, као и утицај нових технологија на „природу” формалног образовања. Закључује са да изазови и ризици које носи „екстремна” садашњост својим комплексним деловањем образовне политике чине глобализованим.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

друштвене промене, друштвена криза, образовање, образовне политике, пандемија.

ЛИТЕРАТУРА:

  • Барлоу, Робертсон (2003): M. Barlou, H. Dž. Robertson, Homogenizacija školstva, u: Dž. Mander, G. Edvard (ur.), Globalizacija: argument protiv, Beograd: Clio, 81‒96.
  • Брандс, Гавин (2020): H. Brands, F. J. Gavin, COVID-19 and World Order, Balti- more: John Hopkins University Press.
  • Делор (1996): Ј. Delors, Learning: The Treasure Within, UNESCO.
  • Де Соза Сантос (2014): B. D. S. Santos, Procesi globalizacije, Reč ‒ časopis za književnost i kulturu i društvena pitanja, 68/14, Beograd: Fabrika knjiga, 5‒64.
  • Деспотовић, Поповић (2014): М. Despotović, К. Popović, Strategije obrazovanja odraslih ‒ želje, potrebe, mogućnosti i rezultati, u: B. Knežić, А. Pejatović, Z. Milošević (ur.), Modeli procenjivanja i strategije unapređivanja kvaliteta obrazovanja odraslih u Srbiji, Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, 47‒68.
  • Димитријевић, Стојановић (1996): V. Dimitrijević, R. Stojanović, Međunarodni odnosi, Beograd: Službeni list SRJ.
  • Фридман (2013): L. Freedman, Strategy A History, Oxford: Oxford University Press. Гадис (2018): J. L. Gaddis, On Grand Strategy, New York: Penguin Press.
  • Гиденс (2007): Е. Gidens, Sociologija, Beograd: Ekonomski fakultet.
  • Хафнер (1997): P. J. Hafner, Društvene promene i društvene krize danas, Теме, 20/3‒4, Ниш: Универзитет у Нишу, 327‒337.
  • Харгривс (2013): Е. Hargrivs, Predgovor, u: P. Sahlberg, Finske lekcije: šta svet može da nauči iz obrazovnih reformi u Finskoj, Beograd: Novoli, 9‒16.
  • Харингтон (2020): K. Harington, Špijuni koji su predvideli COVID-19, pristupljeno decembra 2020, https://www.danas.rs/svet/spijuni-koji-su-predvideli-kovid-19/.
  • Хелер (1983): A. Heler, Vrednosti i potrebe, Beograd: Nolit.
  • Хестер, Форд (2009): M. D. Hester, P. Dž. Ford, Kompjuteri i etika u sajber-dobu, Beograd: Službeni glasnik.
  • Ивановић (2014): V. Ivanović, Pojam krize: konceptualni i metodologijski aspekti, Međunarodne studije, 14/2, Zagreb: Libertas međunarodno sveučilište, 9‒29.
  • Јањев (2003): I. Janjev, Međunarodni odnosi i spoljna politika, Beograd: Institut za političke studije.
  • Кабезудо, Кристидис, Деметриаду-Салтет, Халбартшлагер, Михај (2008): Kabezudo, K. Kristidis, V. Demetriadou-Saltet, F. Halbartšlager, Đ. P. Mihaj, Smernice za globalno obrazovanje, Lisabon: Severno-južni centar Saveta Evrope.
  • Кантона (2009): Dž. Kantona, Ekstremna budućnost, prevod Đorđe Trajković, Beo- grad: Clio.
  • Келнер, Гротуи (2009): M. Kelner, D. Grotui, Gubljenje naše duše u sajberspejsu, u: M. D. Hester, P. Dž. Ford, Kompjuteri i etika u sajber-dobu, Beograd: Službeni glasnik, 540‒544.
  • Ковачевић (2017): M. Kovačević, Međunarodni odnosi u doba teorijskog pluralizma: o stanju discipline i glavnim raspravama početkom 21. veka, Međunarodni problemi, vol. LXIX, br. 2–3, Beograd: Institut za međunarodnu politiku i privredu, 181‒205.
  • Лончар (2005): J. Lončar, Globalizacija pojam, nastanak i trendovi razvoja, Geoa- dria, 10/1, Zadar: Hrvatsko geografsko društvo, 91‒104.
  • Mиладиновић (2013): С. Mиладиновић, Константе културног контекста и тран- зиција, Култура, 140, Београд: Завод за проучавање културног развитка, 333‒353.
  • Нај (2020): Dž. Naj, Kina i SAD pale na testu pandemije, pristupljeno decembra 2020, https://www.danas.rs/svet/kina-i-sad-pale-na-testu-pandemije/.
  • Нај (2006). Dž. Naj, Kako razumevati međunarodne sukobe, uvod u teoriju i istoriju, Beograd: Stubovi kulture.
  • Ogbu (1989): J. G. Ogbu, Pedagoška antropologija, Zagreb: Školske novine.
  • Пак (2011): D. Pack, Predgovor: O odnosu obrazovne politike i europske integra- cije, u: V. Domović i dr. (ed.), Europsko obrazovanje ‒ koncepti i perspektive iz pet zemalja, Zagreb: Školska knjiga, 8‒10.
  • Портној (2016): L. Portnoi, Policy Borrowing and Reform in Education: Globalized Processes and Local Contexts, New York: Palgrave Macmillan.
  • Сапир (1974): E. Sapir, Ogledi iz kulturne antropologije, Beograd: Biblioteka XX vek.
  • Симић (2009): D. Simić, Svetska politika, međudržavni i međunarodni poredak, svetska politika, globalni odnosi, Beograd: Čigoja.
  • Спасеновић (2019): В. Спасеновић, Образовна политика: глобални и локал- ни процеси, Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду.
  • Шћепановић, Кораћ, Лазаревић (2021): D. Šćepanović, I. Korać, B. Lazarević, The readiness of teachers for implementing information and communication technology in Serbian higher education institutions, TEME, XLV/1, Niš: Univerzitet u Nišu, 19‒32.