Медијско образовање и информисање о пандемији корона вируса

Узданица XVIII 2 (2021), (стр. 205-222)

АУТОР(И): Татјана Д. Ђукић Живадиновић, Ивана С. Стаменковић

Е-АДРЕСА: tatjana.aiki@gmail.com

Download Full Pdf 

DOI: 10.46793/Uzdanica18.II.205DJ

САЖЕТАК:

Пандемија корона вируса (ковид 19) на глобалном нивоу покренула је и инфодемију, а тиме и интензивирала потребу за медијском писменошћу. Ауторке у раду испитују утицај медијског образовања на информисање о корона вирусу, односно компарирају степен и начин информисања, као и вредновања информација, грађана који су похађали формалне или неформалне програме медијске писмености, са онима који то нису. Циљ истраживања је испитати да ли медијско образовање утиче на информисање и свеукупно комуникационо понашање у контексту пандемије вируса корона. Као метод прикупљања података у раду је коришћена анкета. Најзначајнији резултати истраживања су следећи: изложеност медијском образовању може позитивно утицати на способност идентификације лажних вести, лажних фотографија и видео-садржаја о пандемији коро- на вируса; испитаници који нису имали никакву врсту медијског образовања у значајно мањој мери могу да идентификују увредљиве садржаје у погледу расе, нације или уверења појединца, у контексту пандемије корона вируса; испитаници који нису изложени медијском образовању у значајно мањој мери размишљају о веродостојности информација о корона вирусу. Ауторке закључују да медијско образовање позитивно утиче на информисање о пандемији корона вируса, те да представља једну од кључних противмера растућој инфодемији.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

медијско образовање, медијска писменост, корона вирус, ковид 19, пандемија, инфодемија, лажне вести, дезинформације.

ЛИТЕРАТУРА:

  • Афасино (2014): K. Afassinou, Analysis of the impact of education rate on the rumor spreading mechanism, Physica A: Statistical Mechanics and its Applications, 414, 43‒52.
  • Венер (2016): R. M. Wenner, Media literacy definitions: Ambiguity and problems in media pedagogy, Old Dominion University.
  • Гво, Ву, Мекомбс (2012): L. Guo, H. T. Vu, M. McCombs, An expanded per- spective on agenda-setting effects: Exploring the third level of agenda setting, Revista de comunicación, 11, 51‒68.
  • Ђукић, Алексић (2018): Т. Ђукић, Д. Алексић, Медијско образовање и перцепција родних стереотипа у медијима, Годишњак за педагогију, 3(1), 77–88.
  • Ђао, Ченг, Ју, Шу (2020): Y. Zhao, S. Cheng, X. Yu, H. Xu, Chinese public’s atten- tion to the COVID-19 epidemic on social media: observational descriptive study, Journal of medical Internet research, 22(5), e18825.
  • Миливојевић, Нинковић Славнић, Бајчета (2020): С. Миливојевић, Д. Нинковић Славнић, С. Бајчета, Информисање у дигиталном окружењу у Србији, Центар за медијска истраживања, Факултет политичких наука у Београду, доступно на: htt- ps://safejournalists.net/resources1/informisanje-u-digitalnom-okruzenju-u-srbiji/?lang=sr, приступљено 12. 3. 2021.
  • Мекомбс (2002): M. Е. McCombs, The Agenda-Setting Role of the Mass Media in the Shaping of Public Opinion, доступно на: http://www.infoamerica.org/documentos_pdf/ mccombs01.pdf, приступљено 12. 9. 2021.
  • Милутиновић (2020): И. Милутиновић, Информациона политика у време пан- демије вируса „Ковид 19” у Србији, Политичка ревија, бр.02/2020, година (XXX) XX, vol.64.
  • Нилсен, Флечер, Њуман, Бренен, Хауард (2020): R. K. Nielsen, R. Fletcher, Newman, J. S. Brennen, P. N. Howard, Navigating the ’infodemic’: How people in six countries access and rate news and information about coronavirus, Reuters Institute.
  • Орловић (2020): С. Орловић, Пад демократије и редукција људских права и слобода у време пандемије: случај Србија, Политички живот, 18, 81‒99.
  • Перков, Kовачевић (2020): Б. Перков, А. Kовачевић, Пандемија и дигитална права, Југоистоична Европа, Фондација SHARE, доступно на: https://www.sharefoun- dation.info/wp-content/uploads/SEE-digitalna-prava-i-Covid-19-WP-srpski-1.pdf, при- ступљено 9. 9. 2021.
  • Потер (2004): W. J. Potter, Argument for the Need for a Cognitive Theory of Media Literacy, The American Behavioral Scientist, 48 (2), ABI/INFORM Global, 266.
  • Потер (2018): W. J. Potter, Media literacy, Sage Publications.
  • Ристић, Тодоровић (2020): M. Ristić, S. Todorović, From Cures to Curses, Ma- nipulation Flourishes in the Digital Environment, BIRN, доступно на: https://bird.tools/wp- content/uploads/2020/06/From-Cures-to-Curses-Manipulation-Flourishes-in-the-Digital- Environment-1.pdf, приступљено 9. 9. 2021.
  • Синели, Кватрочоки, Галеаци, Валенсизе, Бруњоли, Шмит, Скала (2020): Cinelli, W. Quattrociocchi, A. Galeazzi, C. M. Valensise, E. Brugnoli, A. L. Schmidt, Scala, The COVID-19 social media infodemic, Scientific Reports, 10(1), 1‒10. Соломон, Букала, Каплан, Нигровић (2020): D. H. Solomon, R. Bucala, M. J.
  • Kaplan, P. A. Nigrovic, The “Infodemic” of COVID-19, Arthritis Rheumatol, 72(11), 1806‒1808.
  • Трнинић (2021): D. Trninić, Manner of usage and evaluation of information on the COVID-19 pandemic by citizens of Bosnia and Herzegovina within the context of five core concepts of media literacy, Media Studies, 12(23), 57‒77.
  • Хобс (2010): R. Hobbs, Digital and Media Literacy: A Plan of Action, Washington, C.: The Aspen Institute.
  • Џанг, Чо, Хуанг (2012): S. H. Jeong, H. Cho, Y. Hwang, Media literacy interven- tions: A meta-analytic review, Journal of Communication, 62, 454‒472.
  • ОНЛАЈН-ИЗВОР
  • Светска здравствена организација (2021): World Health Organization, WHO public health research agenda for managing infodemics, доступно на: https://www.who. int/publications/i/item/9789240019508, приступљено 30. 8. 2020.