Куга у Јагодини и Пироту у 19. Веку

АУТОР(И): Предраг Б. Ћирић, Марко M. Јеремић, Дарко Б. Ћирић, Нинослав С. Станојловић, Ана П. Вуковић

Е-АДРЕСА: marko.m.jeremic@gmail.com

Download Full Pdf 

DOI: 10.46793/Uzdanica18.II.011C

САЖЕТАК:

Ова студија је описно истраживање појаве куге у Србији и Јагодинском и Пиротском округу. Као методе коришћени су анализа доступне документације и прикупљање и анализа секундарних података. Историјски подаци су прикупљени кроз историографску анализу постојеће документације из архива Републике Србије, постојећих монографија и систематски и фактуелно анализирани

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

куга, становништво, зараза, карантин.

ЛИТЕРАТУРА:

1. Марковић (2013): С. Марковић, Инфективне болести, Нови Сад: Медицин- ски факултет.
2. Протић, Павловић (1972): М. Протић, Б. Павловић, Како је куга годи- не ушла у Србију, Архив за историју здравствене културе Србије, 2, Београд.
3. Стојичевић (1973): В. Стојичевић, Велика епидемија куге у крајевима југоисточне Србије, Лесковачки зборник, XIII, Лесковац.
4. Михајловић (1937): В. Михајловић, Борба против куге у Србији пре 100 година, Државни савет, 2063, Београд.
5. Катић (1967): Р. Катић, Српска медицина од XI до XIX века, Београд.
6. Драгић (1971): М. Драгић, Здравствено просвећивање у Србији у XIX веку – 700 година медицине у Срба, Београд: САНУ.
7. Катић (1952): Р. Катић, Куга у Србији и 1814. године, Српски архив, LXXXIII, 12, Београд.
8. Стојанчевић (1968): В. Стојанчевић, Делатност Кнеза Милоша на организа- цији санитетске службе у Србији 1830–1839. године, Acta historica, VIII, 1–2, Београд, MCMLXVIII.
9. Живановић (1964): С. Живановић, Два интересантна документа о Земун- ском карантину, Acta historica, 1–2, Београд, MCMLXIV, 195,
10. Петковић (1971): С. Петковић, Карантини у Србији за доба кнеза Милоша – 700 година медицине у Срба, Београд: САНУ
11. Илић (1971): Т. Ж. Илић, Санитетски кордон Хабсбуршке монархије поред државне границе према османлијској царевини – 700 године медицине у Срба, Београд: Српска академија наука и уметности, 322.
12. Архив Србије, Књажева канцеларија I, 179,
13. Архив Србије, Збирка Мите Пантића, 5,
14. Архив Србије, Књажева канцеларија, I, 252,
15. Архив Србије, Књажева канцеларија, I,
16. Архив Србије, Књажева канцеларија, I,
17. Ђорђевић (1983): Т. Ђорђевић, Из Србије кнеза Милоша: културне прилике од 1815. до 1839. године, Београд: Просвета.
18. Куниберт (1988): Б. Куниберт, Српски устанак и прва владавина Милоша Обреновића, I–II, Београд: Просвета.
19. Лилић (1994): Б. Лилић, Историја Пирота и околине, 1, Пирот.
20. Перуничић (1975): Б. Перуничић, Град Светозарево 1806–1915, СО Светозарево.
21. Архив Србије, Књажева канцеларија, XII, 814, 821,
22. Архив Србије, Књажева канцеларија, I,
23. Архив Србије, Књажева канцеларија, XIX,
24. Архив Србије, Књажева канцеларија, VI,
25. Селимовић (2020): С. Селимовић, Овако се Кнез Милош борио против куге и осталих епидемија, https://www.in4s.net/ovako-se-knez-milos-obrenovic-borio-protiv-kuge-i-ostalih-epidemija/, преузето 20. 4. 2020.
26. Дедић (2009): Д. Дедић, Куга у Јагодини године, е-издање, Јагодина: Историј- ски архив, http://www.arhivja.org.rs/images/kuga_u_jagodini_1837.pdf, преузето 20. 4. 2020.
27. Архив Србије, Књажева канцеларија, XII,
28. Архив Србије, Књажева канцеларија, XII, 870,
29. Михаиловић (1928): С. Михаиловић, Мемоари 1813–1867, Београд: Српска краљевска академија.
30. Архив Србије, Књажева канцеларија, XII,
31. Архив Србије, Књажева канцеларија, XXXI, 983, 994, КК, XXV,
32. Архив Србије, Књажева канцеларија, I,
33. Архив Србије, Књажева канцеларија, XII, 901, КК, XXXI, 1019,
34. Архив Србије, Књажева канцеларија, XXXI, 1026. КК. XII,
35. Архив Србије, Књажева канцеларија, XII, 202. СВК, 687
36. Архив Србије, Књажева канцеларија, XII, 912, 913. АС, СВК, 716
37. Митић (2006): Б. Митић, Здравствене прилике у Средњем Поморављу, Ре- сави и Левчу, од 1804. до 1915. године, Ћуприја: Општина Ћуприја.
38. Архив Србије, Књажева канцеларија, XI,
39. Архив Србије, Књажева канцеларија, I,