АУТОР(И): Марко Паовица
Е-АДРЕСА: cyprian@gmx.at
DOI: 10.46793/Uzdanica18.2.137P
САЖЕТАК:
У предстојећем критичко-публицистичком коментару расправља се о националном раду књижевника Јована Радуловића крајем осамдесетих и почетком деведесетих година двадесетог века у ширем пишчевом завичају, према изворима његове мултижанровске књиге посвећене животу Срба у Далмацији. Прво се сажето говори о Радуловићевим биографско-антрополошким есејима о тројици српских писаца из Далмације упоредо са представљањем његове најновије документарне завичајне прозе, а затим анализира Радуловићево критичко становиште о актуелном положају српског народа у Хрватској, формулисано у низу пишчевих интервјуа и полемика окупљених у средишњој композиционој целини књиге. Потом се прелази се на завршну деоницу, коју, под насло- вом „Зрнцад (1989–1984)”, сачињава петнаестак Радуловићевих јавних обраћања, беседа и новинских чланака о културно-историјској повесници српског народа у Далмацији и о културној асимилацији Срба у Хрватској као федералној јединици авнојевске Југосла- вије. Из тог документарног културно-историјског мозаика Радуловићевог националног деловања међу завичајним сународницима, или у њихову корист широм српског наци- оналног простора, издвајају се, према методу узорка, три зрнца, два јавна обраћања и један значајан новински чланак. У првом предавању, одржаном у УКС поводом забране оснивања СКД „Зора” и истоименог листа у Книну, односно Бенковцу, јула 1989, Јован Радуловић компаративном анализом документује националнокултурну дискриминацију Срба у комунистичкој Хрватској у односу на њихово културно и привредно стање по- четком истог века под Аустроугарском. У другом, свечаном обраћању, поводом обнове листа Истина, гласила Далматинске епархије, годину дана касније, Радуловић у оптими- стичком расположењу излаже скраћену историју одбране духовног и општенацоналног идентитета Срба тога поднебља. И најзад, у чланку „Крајина данас”, објављеном у НИН-у октобра 1991, Радуловић стрепи за судбину САО Крајине, о чијем се политичком статусу одлучује управо тога дана далеко од ње и од непоправљиво напукле Југославије, и пледира за безусловно јединство српског народа и руководства новоформиране аутомомне области у Хрватској. Анализирајући политичке и националне погледе Јована Радуловића из тих дана, аутор изражава уверење да се, упркос поразу и масовном прогону, Срби из Хрватске нипошто не смеју одрећи идеје о повратку у свој завичај.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
српска Далмација, Хрватска, неоусташки режим, САО Крајина, Срби, национална дискриминација, анестезија јавне свести, критички глас, културни идентитет, повратак.
ЛИТЕРАТУРА:
ИЗВОР
Радуловић (1995): Јован Радуловић, По српској Далмацији, Топуско: СКД „Сава Мркаљ”.