О ВАЖНОСТИ ЈЕДНОГ ПИСМА КЊАЗА МИЛОША ОБРЕНОВИЋА ЗА СРПСКО ПРАВО И КУЛТУРУ

Serbian Studies Research (2022)  (стр. 149-158)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Драгана Ћорић

Е-АДРЕСА / E-MAIL: d.coric@pf.uns.ac.rs

Download Full Pdf  

DOI: 10.46793/SSRXIII1.149C

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Право, језик и култура једне државе су нераскидиво повезани. У сазвежђу међусобних утицаја, они стварају истовремено и политички и друштвени систем, и огледало су народа и друштва у којима се примењују. У контексту наших истраживања, посебно је значајан период прве половине 19. века у Србији. Устаничка Србија, тежећи да се ослободи вишевековног јарма туђина, покреће борбу не само за физичко, већ и умно, интелектуално, језичко и свако друго ослобођење. Тај процес се на моменте успорава; бежећи од једног туђина, приклања се другом, посебно у праву, јер се више ослања на успешне правне концепте и акте који долазе из других земаља. У том периоду, тачније 1834. године Милош Обреновић, књаз српски, пише писмо Лазару Теодоровићу и Димитрију Давидовићу. Почео је рад на стварању Српског грађанског законика (који се обнародује 1844. године), и различити најумнији људи тог доба су ангажовани да раде на пројекту Законика. Књаз Милош, који је у овом моменту упознат са једним делом написаног предлога Законика, исказује своје огромно незадовољство због језика коришћеног у изради као и начина објашњавања одређених правних института. У нашем раду се бавимо садржином, тачније анализом овог писма, сматрајући га изузетно важним за српску културу и право и за оно што можемо назвати српским правним идентитетом. Наведено писмо је значајан манифест за српску језичку и правну културу, која се почела градити управо у 19. веку и садржи основна номотехничка правила (правила за писање прописа) која су у примени и данас.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

право, језик, српски језик, књаз Милош Обреновић

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Bugarski, Ranko. Uvod u opštu lingvistiku. Beograd: Čigoja štampa, 1996.
  • Visković, Nikola. Jezik prava. Zagreb: Naprijed, 1989.
  • Вотсон, Алан. Правни транспланти. Београд: Народна књига, 2000.
  • Јовановић, Слободан. „Јован Хаџић”, у: Политичке и правне расправе. Београд: Геца Кон, 1908.
  • Лукић, Радомир. Уставност и законитост. Београд: Савез удружења правника Југославије, 1977.
  • Радовановић, Зоран. „Народно здравље, јавно здравство или јавно здравље”. Српски архив за целокупно лекарство, год. 139, св. 3/4, 2011, 262–265.
  • Тасић, Ђорђе. „Значај језика при тумачењу”. Архив за правне и друштвене науке, бр. 3, 1938, 1–6.
  • Šipka, Milan. Kultura govora. Sarajevo: Institut za jezik, 2006.