О МОГУЋНОСТИМА УСВАЈАЊА ПРОЗОДИЈСКОГ СИСТЕМА ДРУГОГ ТИПОЛОШКИ РАЗЛИЧИТОГ ВАРИЈЕТЕТА

Наслеђе 56 (2023) (стр. 89-102)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Александра Р. Лончар Раичевић

Е-АДРЕСА / E-MAIL: aleksandra.loncar.raicevic@filfak.ni.ac.rs

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/NasKg2356.089LR

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Акценат и интонација у дијалектима српског језика који су удаљени од стандарда нису много обрађивани у нашој лингвистичкој литератури, а радови који се баве овом проблематиком најчешће су били засновани на слушној перцепцији. Посебан изазов у науци представља проучавање наглашавања у варијететима из староштокавских средина, у којима се од професионалних говорника очекује овладавање двама кодовима, односно прелазак са локалног на стандардни код, који су у овом случају у струк- турном смислу потпуно другачији.  Основни  циљ истраживања је да се утврди у којој мери говорници са призренско-тимочког терена могу да усвоје елементе тонског акценатског система. У истраживању су учествовали студенти Департмана за србистику Филозофског факултета у Нишу, који су одслушали и положили предмет Акцентологија срспког језика.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

усвајање језикa, прозодијски систем, артикула- циона база, динамичка акцентуација, тонска акцентуација, стан- дардни језик, супстандард

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Bakran1986: J. Bakran, Ortoepija na drugi način, Jezik, 33, 5, 143–148.
  • Belić 1905: A. Belić, Dijalekti istočne i južne Srbije, Srpski dijalektološki zbornik I, Beograd: Srpska kraljevska akademija nauka.
  • Boersma, Vinik 2016: P. Boersma, D. Weenick. Praat: Doing Phonetics by Computer (Version6.0.14) [Computerprogram], <http://www.praat.org>, 2. 5. 2016.
  • Božović 2020: Đ. Božović, Lingvistički markeri regionalnog identiteta: pogled iz što- kavskog (Linguistic markers of regional identity: A wiewfrom Serbo-Croa- tia), u: V. Polovina i B. Kovačević (ur.), Aplied Linguistics Today: Language, Literature and Interdisciplinarity, Bеograd, Filološki fakultet, 47–76.
  • Božović: 2016: Đ. Božović, Artikulacione baze u kontaktu: sociofonološki aspekti, Anali Filološkog fakulteta 28 (1), 305–326.
  • Fres 1974: P. Fraisse, La psihologie du Rytme, Paris: P.U.F.
  • Gros 2000: J. Gros, Samodejno tvorjenje govora iz besedil, Ljubljana: Azložb ZRC.
  • Gudurić 2006: S. Gudurić, Artikulaciona baza i učenje jezika, Višejezični svet Melanije Mikeš, (ur.) Plemenka Vlahović, Ranko Bugarski i Vera Vasić, Novi Sad, 2009, 97–106.
  • Ivić 1985: P. Ivić, Dijalektologija srpskohrvatskog jezika: Uvod i štokavsko narečje, drugo izdanje, Novi Sad: Matica srpska.
  • Ivić, Lehiste 2002: P. Ivić, I. Lehiste, O srpskohrvatskim akcentima, Sremski Karlovci – Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
  • Kašić, Djordjević 2009: Z. Kašić, J. Đorđević, Ostaci automatizma  artikulacione baze kao forenzički markeri, ETRAN 2009 Zbornik radova, Vrnjačka banja, AK4.1-1-4.
  • Kašić: 2000: Đ. Kašić, Segmentna i supresegmentna organizovanost govora, Segmentna i suprasegmentna organizovanost govora i poremećaji fluentnosti, ur. Slavica Golubović i Zorka Kašić, Beograd: Društvo defektologa Jugoslavije, 9–62.
  • Klark, Jelop 1995: J. Clark, C. Yallop, An introduction to phonetics and phonology, Blackwell Publishing.
  • Lehiste 1977: I. Lehiste, Suprasegmentals, Cambridge, Massachusetts i London, Eng- land: M.I.T.
  • Lehiste, Ivić 1996: I. Lehiste, P. Ivić, Prozodija reči i rečenice u srpskohrvatskom jeziku, Sremski Karlovci – Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
  • Lipi Grin: 1997. R. Lippi Green, English with Accent. Language, ideology and discrim- ination in the United States, London, New York: Routledge.
  • Lončar Raičević 2020a: A. Lončar Raičević, Uloga kvantiteta u približavanju književnom jeziku kod govornika sa prizrensko-timočkog terena, Aktuelna pitanja fonetike i fonologije srpskog jezika, Andrićgrad – Višegrad: Andrićev institut, 209–227. [orig. na ćirilici].
  • Lončar Raičević, Sudimac 2017: A. Lončar Raičević, N. Sudimac, Akustički opis naglaska u govorima prizrensko-južnomoravskog dijalekta, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku LX/2, Novi Sad, 209–225. [orig. na ćirilici].
  • Lončar Raičević, Sudimac 2018: A. Lončar Raičević, N. Sudimac, Akustički opis naglaska u govorima timočko-lužničkog dijalekta, Philologia Mediana, X/10, Niš: Filozoski fakultet, Univerzitet u Nišu, 423–439. [orig. na ćirilici].
  • Lončar Raičević2020b: A. Lončar Raičević, Akustička analiza prozodije reči u srp- skom jeziku, Niš: Filozofski fakultet. [orig. na ćirilici].
  • Mićanović 2004: K. Mićanović, Hrvatski s naglaskom, Rasprave Instituta hrvatskog jez. jezikoslovlja, knj. 30, 121–130.
  • Mušamer, Harrington 2005: C. Mooshammer, J. Harrington, Linguistic prominence and loudness: a systematic comparison between lexical word stress, sentence accent and vocal effort, Between Stress and Tone, IIAS Conference, Leiden, The Netherlands, 15–18. jun 2005, 37-39.
  • Pajk 1948: K. L. Pike, Tone languages, Ann Arbor: University of Michiga Press. Persel, Sater 1980: E. Purcell, R. Suter, Predictors of Pronunciation Accuracy: A Reexamination, Language Learning, A Journal of Research in Language Studies.
  • Pletikos 2005: E. Pletikos, Percepcija sličnosti prozodije reči stranih jezika s hrvat- skim naglascima, Govor XXII, Zagreb, 89–126.
  • Pletikos 2008: E. Pletikos, Akustički opis hrvatske prozodije riječi. Doktorska disertacija Filozofski fakultet, Sveučilište u Zagrebu, <https://bib.irb.hr/…/337326. Pletikos_2008_Akustički_opis_hrvatskih_naglasaka>, 20. 5. 2016.
  • Škarić 2007: I. Škarić, Fonetika hrvatskog književnog jezika, S. Babić, D. Brozović, M. Moguš, S. Pavešić, I. Škarić i S. Težak (ur.), Povijesni pregled, glasovi i oblici hrvatskoga književnoga jezika: nacrti za gramatiku, Zagreb: HAZU, Globus, 71–378.
  • Škarić 2009: I. Škarić, Hrvatski izgovor, Zagreb: Nakladni zavod Globus.
  • Sovilj-Nikić 2010: S. Sovilj Nikić, Trajanje vokala kao jedan od prozodijskih elemenata u sintezi govora na srpskom jeziku, Novi Sad (Rukopis magistarskig rada, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu).