РАЗВОЈ МЕТОДА РЕФЕРЕНЦИЈАЛОСТИ У САВРЕМЕНОЈ ПРОЈЕКТАНТСКОЈ И ДИДАКТИЧКОЈ ПРАКСИ АРХИТЕКТУРЕ

Наслеђе 55 (2023), стр. 255-270

АУТОР(И): Тијана Ј. Мачкић

Е-АДРЕСА: mackic.tijana@gmail.com

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/NasKg2355.255M

САЖЕТАК:

Рад има за циљ разумевање процеса трансформације пројек- тантског приступа при употреби референце у контексту различи- тих стилских одредница и културолошких околности које прате развој архитектуре у централној Европи од средине XX века до данас, као и улоге рационализма као обједињујућег  карактера  који се проналази у постмодернистичком и савременом стилском изразу. Предмет рада заснован је на анализи употребе референци  у процесу архитектонског пројектовања, кроз паралелно сагледа- вање пројектантских, теоријских и дидактичких приступа у радо- вима Алда Росија, Мирослава Шика и Валерија Олгијатија. Мето- долошки приступи наведених аутора посматрају се истовремено у односу на континуитет при употреби аналошког метода у ментор- ском раду (Росија и Шика) и специфичних дислокација у односу на дате позиције у њиховом теоријском и пројектантском раду. Истраживање прати три методологије развијене на ETH универзи- тету у Цириху у периоду од 1972. године до данас: аналошка архи- тектура Алда Росија, аналошка старанова архитектура Миро- слава Шика и не-реферабилна архитектура Валерија Олгијатија. Унутар ове тематике намера је разумевање различитих приступа при одабиру извора референци, а затим и њене улоге и значења у интертекстуалном односу који се остварује. Рад полази од основне претпоставке да се структура извора референце у савременој архи- тектури трансформише у односу на постмодернистички; и да се ова трансформација огледа у помаку од референтно-ауторских ка свеобухватно-културолошким изворима.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

референцијалност, процес пројектовања, аналошка архитектура, савремена архитектура, методологија

ЛИТЕРАТУРА:

Листа референци
  • Brajdšmit 2018: M. Breitschmid, Non-Referential Architecture. Ideated by Valerio Olgiati, Basel: Park Books
  • Karuso 2009: A. Caruso, Whatever Happened to Analogue Architecture, AA Files, 59, London, 74-75.
  • Davidoviči 2017: I. Davidovici, Reiterations: Cliché and Interpretation in Contempo- rary Swiss Architecture, Critiques, Project Journal no. 6, 10-19.
  • Dženks 1998: C. Jencks, The Language of Post-modernist architecture, London: Rizzoli.
  • Moravanski 2007: Á. Moravánszky, Concrete Constructs: The Limits of Rationalism in Swiss Architecture, Architectural Design, 77/5, Special Issue: Rationalist traces, 30-35.
  • Olgiati 2006: V. Olgiati, Iconographic Autobiography, 2G, 37, Barselona, 134-143.
  • Rosi 1976: A. Rossi, La Citta Analoga: Tavola / The analogous city: Panel, Lotus Inter- national 13, 4-9.
  • Rosi 1981: A. Rossi, A Scientific Autobiography, London: The MIT Press. Rosi 1982: A. Rossi, The Architecture of the City, London; The MIT Press.
  • Šik 2019: M. Šik, et al., Analogue Oldnew Architecture, Luzern: Quart Publishers.
Додатна литература
  • Biljani, Penačijeti 2019: F. Billiani, L Pennacchietti, Architecture and the Novel under the Italian Fascist Regime, Cham: Palgrave.
  • Bodrijar 2007: J. Baudrillard, Why Hasn’t Everything Already Disappeared?, London: Seagull Books.
  • Džejmson1991: F. Jameson, Postmodernism, or The Cultural Logic of Late Capitalism, Durham: Duke University Press.
  • Harvi 1991: D. Harvey, The Condition of Post-modernity: An Enquiry into the Origins of Cultural Change, Cambridge: Blackwell Publishers.
  • Šacka 1976: L. Case Study E08, Aldo Rossi, Bruno Reichlin, Fabio Reinhart, Eraldo Consolascio, ETH Zurich, 1976, Radical Pedagogies, <https://radical-pedago- gies.com/search-cases/e08-eth-zurich/>, 27. 2. 2022.