„КАД БИХ БИО ИСТОРИЧАР“: ВУЛКАНИ И ИСТОРИЈА У РОМАНУ „КОД ХИПЕРБОРЕЈАЦА“ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ

Наслеђе 50 (2021), стр. 371-388

АУТОР(И): Часлав В. Николић

Е-АДРЕСА: caslav.nikolic@filum.kg.ac.rs

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/NasKg2150.371N

САЖЕТАК:

Понављајући са Слотердијком Дилтајево питање о могућности историјске спознаје, наше тумачење осветљава перспективу јунака романа Код Хиперборејаца Милоша Црњанског. Тај јунак о себи као историчару мисли у вези са оним што је претходило записаној историји. Али не тек с обзиром на оно што у људском постојању није забележено, већ пре свега с обзиром на оно што представља заснивајуће вредности планетарног амбијента. Зато би свеобухватно историјско поимање Италије и Рима, какво Црњански испитује у фикцији, подразумевало и геолошко разумевање италског полуострва, пошто би се увидима у генезу тла сагледало оно што припрема услове у којима настаје култура. Зато Црњански каже да вулкани дефинишу почетак италске цивилизације. Када прича о почетку постане прича о вулканима, приповедање трансформише историјско мишљење. Из историјске, антропогонијске и политигонијске свести то се мишљење отвара космогонијским феноменима. У овом раду приповедни и симболички аспекти геолошке драме нашег света испитују се и као елементи апокалиптичне слике Рима пред почетак Другог светског рата.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

вулкани, историја, почетак, језик, Италија, Рим

ЛИТЕРАТУРА:

Извори
  • Plinije Mlađi 1982: Г. Плиније Млађи, Писма, превео Албин Вилхар, редакција превода, предговор и објашњења Бранко Гавела, Београд: Српска књижевна задруга.
  • Stefanović Karadžić 1999: Нови завет и Псалми, превео Нови завет Вук Стефановић Караџић, превео псалме Ђуро Даничић, Ветерник: Ldij, 1999.
  • Crnjanski 2008I: М. Црњански, Код Хиперборејаца, књига 1, Београд: „Штампар Макарије”, Подгорица: Октоих.
  • Crnjanski 2008II: М. Црњански, Код Хиперборејаца, књига 2, Београд: „Штампар Макарије”, Подгорица: Октоих.
Литература
  • Bašlar 1996: G. Bašlar, Psihoanaliza vatre, prevela s francuskog Vesna Cakeljić, Čačak: Gradac.
  • Bašlar 2004: G. Bašlar, Zemlja i sanjarije volje: ogled o imaginaciji materije, prevela s francuskog Mira Vuković, Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavačka knjižar- nica Zorana Stojanovića.
  • Blanšo 1960: М. Бланшо, Есеји, превели с француског Велимир Н. Димић и Живојин Ристић, Београд: Нолит.
  • Vernan 2002: Ž. P. Vernan, Vaseljena, bogovi, ljudi, prevela s francuskog Aleksandra Mančić, Čačak – Beograd: Umetničko društvo Gradac.
  • Vilkinson 2010: D. Wilkinson, Christian Eschatology and the Physical Universe, London: T&T Clark International.
  • Evdokimov 2009: P. Evdokimov, Pravoslavlje, preveo s francuskog Pavle Rak, Beograd: Službeni glasnik.
  • Jerkov 2010: А. Јерков, Разумети пропаст. Постмодерно доба у апокалиптичкој визури, Крагујевац: Наслеђе, 16, Крагујевац, 89–98.
  • Keri 2014: G. Carey, Early Christian Apocalyptic Rhetoric, The Oxford Handbook of Apocalyptic Literature, Oxford: University Press, 218–234.
  • Kermoud 2000: F. Kermode, The Sense of an Ending: Studies in the Theory of Fiction, Oxford: University Press.
  • King 1987: H. Küng, Postoji li Bog?, prevela Truda Stamać, Zagreb: Naprijed.
  • Kolins 1998: J. J. Collins, The Apocalyptic Imagination: An Introduction to Jewish Apocalyptic Literature, second edition, Grand Rapids, Michigan: William B. Eerdmans Publishing Company.
  • Krcunović 2017: Д. Крцуновић, Проблем стварања у Платоновом Тимеју и у Шестодневу Василија Великог, Београд: Православни богословски факултет, Службени гласник.
  • Loma 2012: М. Лома, Рајско време и историјско невреме. Схватање времена у Библији, у: Л. Делић (уред.), Аспекти времена у књижевности, Београд: Институт за књижевност и уметност, 137–161.
  • Lompar 2004: М. Ломпар, Аполонови путокази, Београд: Службени лист СЦГ. O’Her i O’Her 2015: N. O’Hear and A. O’Hear, Picturing the Apocalypse: The Book of Revelation in the Arts Over Two Millennia, Oxford: University Press.
  • Petković 1996: Н. Петковић, Лирске епифаније Милоша Црњанског, Београд: Српска књижевна задруга.
  • Ransijer 2008: Ž. Ransijer, Politika književnosti, preveli sa francuskog M. Drča i drugi, Novi Sad: Adresa.
  • Sloterdijk 1991: P. Sloterdijk, Tetovirani život, с немачког превео Милан Соклић, Gornji Milanovac: Dečje novine.
  • Sloterdijk 2013: P. Sloterdijk, Gnev i vreme: psihopolitičko istraživanje, preveo s nemačkog Božidar Zec, Beograd: Fedon.
  • Haris 1999: S. L. Harris, Archeology and Volcanism, in: Encyclopedia of Volcanoes, Editor in Chief H. Sigurdson, San Diego, San Francisco, New York, Boston, London, Sydney, Toronto: Academic Press, 1301–1314.
  • Hilman 2013: Dž. Hilman, San i Donji svet, prevela s engleskog Mirjana Sovrović, Beograd: Fedon.