СМИСАО НАСЛЕЂА: ОСТАВИТИ СВЕ ЗА СОБОМ. НЕШТО И О КИШУ, ПЕКИЋУ И ПАВИЋУ, КАО ДА СЕ УОПШТЕ НЕ ОЧЕКУЈЕ ДА УВЕК БУДЕ РЕЧИ И О ЊИМА

Наслеђе 50 (2021), стр. 95-114

АУТОР(И): Александар Јерков

Е-АДРЕСА:  aleksandar.jerkov@gmail.com

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/NasKg2150.095J

САЖЕТАК:

Шта је основни проблем наслеђа и традиције скривена је тема ове расправе. О томе постоји огромна литература, али је она недовољна да проблем разреши, док се, међутим, питање јавља у неким од најзначајнијих дела савремене српске књижевности и то није нимало случајно. Напротив, управо је то један од оних поетичких односа који делима Киша, Пекића и Павића даје посебну вредност. Текст, после више општих напомена везаних за прилике код нас и историју идеја, говори о Кишовој Гробници, Пекићевом Златном руну и Павићевом Хазарском речнику. Даје и једну парадоксалну мисао по којој треба наследити само оно што имаш, и оставити у наслеђе оно што немаш. Уз то се текст игра речима око назива часописа Наслеђе и разумевања наслеђа као могућности прихватања, стицања традиције и односа према њој.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

Наслеђе, традиција, Киш, Пекић, Павић, савремена српска књижевност, поетика, постхерменеутика

ЛИТЕРАТУРА: