ЗАШТО ЈЕ АНДРИЋ УБИО ВУКА? (НАРАТИВНА ЕМПАТИЈА У ПРИПОВЕЦИ „АСКА И ВУК” ИВЕ АНДРИЋА)

Наслеђе 49 (2021), стр. 253-265

АУТОР(И): Мирјана М. Бечејски

Е-АДРЕСА: becejskim@gmail.com

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/NasKg2149.253B

САЖЕТАК:

Два су основна циља овога рада. Први, општији и једним делом књижевнотеоријски, јесте да у оквиру ауторовог шире заснованог проучавања наративне емпатије, a на примеру Андрићеве приповетке „Аска и вук”, покаже да за ову појаву није важно то да ли је реч о документарним или фикционалним причама него да ли нас је и којим средствима писац убедио у животну истинитост коју носе, односно да ли су и у којој мери естетска форма и представљено искуство њихових јунака активирали неуролошке регионе читалаца одговорне за емпатију. Методолошки приступ „тексту као свету” једнако се примењује на фикционални и на документарни наратив, јер су, суштински, у оба случаја светови замишљени. Као што реалност представља оквир за разумевање текстуалних универзума, тако нам и свет фикције може бити телескоп за разумевање реалности. Други циљ рада је да коначно постави питање зашто су ловци, тј. зашто је Андрић морао да убије вука. Судбина вука – и то не само у овој причи-параболи, где је наративна емпатија оправдање за сурову руку правде – постаје парадигматична за један поглед на свет у коме за крвника праштања и искупљења нема.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

Андрић, Аска, вук, наративна емпатија, чита- лац, симпатичка разлика, фикција, дивљење, уметност, живот

ЛИТЕРАТУРА:

Извори

  • Andrić 1981a: I. Andrić, Aska i vuk, Deca, Sabrana dela Ive Andrića, knj. deveta, Beograd: Prosveta – Zagreb: Mladost – Sarajevo: Svjetlost – Ljubljana: Državna založba Slovenije – Skopje: Misla – Titograd: Pobjeda, 187–196.
  • Andrić 1981b: I. Andrić, Istorija i legenda, Sabrana dela Ive Andrića, knj. dvanaesta, Beograd: Prosveta – Zagreb: Mladost – Sarajevo: Svjetlost – Ljubljana: Državna založba Slovenije – Skopje: Misla – Titograd: Pobjeda.
  • Andrić 1981c: I. Andrić, Znakovi pored puta, Sabrana dela Ive Andrića, knj. šesnaesta, Beograd: Prosveta – Zagreb: Mladost – Sarajevo: Svjetlost – Ljubljana: Državna založba Slovenije – Skopje: Misla – Titograd: Pobjeda.
  • Литература
  • Bojanić Ćirković 2017: M. Bojanić Ćirković, Tipologija čitalaca u romanima Milorada Pavića u kontekstu savremenih teorija čitanja, Doktorska disertacija, Univer- zitet u Nišu, Filozofski fakultet.
  • But 1976: V. But, Retorika proze, Beograd: Nolit.
  • Bortolusi, Dikson 2003: M. Bortolussi and P. Dixon, Psychonarratology: Foundations for the Empirical Study of Literary Response, Cambridge and New York:  Cambridge University Press.
  • Da Vinči: L. da Vinči, Basne i legende, <https://belegbg.wordpress.com/2019/02/09/ leonardo-da-vinci-lav-i-jagnje/>, 18. 3. 2020.
  • Esop2 1961: Esop, Basne, Beograd: Narodna knjiga.
  • Ezop 2020: Ezop, Basne, Sa starogrčkog preveo i prilagodio Ivan Filipović, eLektire. skole.hr, <http://gimnazija-sb.com/portal/wp-content/uploads/2015/02/ ezop_basne.pdf>, 18. 3. 2020.
  • Fludernik 2003: M. Fludernik, Metanarrative and Metafiction Commentary: from Metadiscursivе to Metanarratиве and Metafiction, Poetica 35 (2003): 1–39.
  • Hofman 1984: M. L. Hoffman, Interaction of affect and cognition on empathy, In: C. Izard R. B. Zajonc (eds.): Emotions, cognition and behavior, Cambridge: Cambridge University Press.
  • Hofman 2003: M. Hofman, Empatija i moralni razvoj: Značaj za brigu i pravdu, Beograd: Dereta.
  • Ivanović 2006: R. Ivanović, Andrićeva mudronosna proza: Znaci života i znaci umet- nosti, Novi Sad: Zmaj.
  • Kiš 2006: D. Kiš, Homo poeticus, Sabrana dela Danila Kiša: u redakciji Mirjane Mioči- nović, Beograd: Prosveta.
  • Kin 2006: S. Keen, А Theory of Narrative Empathy, Narrative, Vol. 14, No. 3 (October 2006), 207–236.
  • Kin 2007: S. Keen, Empathy and Novel, New York: Oxford University Press. Krilov 1945: I. A. Krilov, Basne, Beograd: Kosmos.
  • La Fonten 1981: Ž. La Fonten, Basne, Beograd: Rad.
  • Lodž 2002: D. Lodge, Consciousness and the Novel: Connected Essays, Cambridge, MA: Harvard University Press.
  • Milosavljević Milić 2016: S. Milosavljević Milić, Virtuelni narativ: Ogledi iz kogni- tivne naratologije, Niš: Filozofski fakultet – Sremski Karlovci / Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
  • Nusbaum 2005: M. C. Nussbaum, Pjesnička pravda: Književna imaginacija i javni život, Zagreb: Deltakont.
  • Obradović 1996: D. Obradović, Basne, Beograd: Blic.
  • Rajan 2001: M.-L. Ryan, Narrative as Virtual Reality, Immersion and Interactivity in Literature and Electronic Media, Baltimore and London: The Jones Hopkins University Press.
  • Ršumović 2013: Lj. Ršumović. Bio jednom jedan vuk. Poezija. <https://marijajakovl- jev.files.wordpress.com/2013/01/ljubivoje-rsumovic-poezija.pdf>, 5. 2. 2020.
  • Saltikov-Ščedrin 1965–1977: М. Е. Салтыков-Щедрин, Бедный волк, В: С. А. Макашин (Гл. ред.). Собрание сочинений в 20 томах, Том 16, књига 1, Москва: Художественная литература, 39–44.
  • Tolstoj 1961: L. Tolstoj, Basne, Beograd: Narodna knjiga.
  • Trajković 2015: P. Trajković, Crvenkapa… i vuk i vuk, Svakog petka, utorkom u sredu, Novi Sad: Međunarodni centar književnosti za decu.
  • Vujčić 2006: N. Vujčić (prir.), Srpska narodna književnost za decu, Beograd: Zavod za udžbenike.