ОТКРИВАЊЕ НОВИХ СТРАНИЦА КОЛЕКТИВНОГ  СЕЋАЊА НА ЗАБОРАВЉЕНЕ ЈЕВРЕЈСКЕ МУЗИЧАРЕ

Музички Талас 54 (2025) (стр. 104-114) 

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Мирко Јеремић

Download Full Pdf   

DOI: https://doi.org/10.46793/MT54.032S

САЖЕТАК / ABSTRACT:

У научној студији Јеврејски музичари у Београду: од Балфурове декларације до Холокауста Маја Васиљевић је начинила значајан и изазован задатак који се заснива на њеном посвећеном, али изузетном дугом и исцрпном процесу проналаска извора и докумената, њиховом сакупљању, селекцији и обради јеврејских музичара у Београду у периоду од 1917. до 1943. године. Ауторка овим чином обогаћује сазнања у области историје музике и културне историје на простору Београда у периоду од преко двадесет година. Сагледавајући важност деловања јеврејских уметника на разним пољима: игра, балет, певање (у хоровима или у Опери Народног позоришта), џез и народна музика, подједнако у државним институцијама (Радио Београд, Коларац) и ван њих, она вешто повезује знања о јеврејској култури, политичким опредељењима и ситуацијама, религији и различитим културним праксама са музичком и културном историјом Београда. Нарочит допринос ове студије чини систематизација музичара као извођача и стваралаца, те приказивање њихове асимилације у рад водећих музичких и сценских институција Београда. Поред текстуалне грађе драгоцен материјал студије чине и табеларни прикази јеврејских уметника, пописи њихових стваралачких опуса и фотографије. На крају, ова студија отвара питање јеврејског идентитета, његовог карактеристичног испољавања у једном истом граду у ком су се током година мењали различити политички и друштвени утицаји, а који су условили и различите односе према Јеврејима.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

јеврејски музичари у Београду, Јевреји, јеврејски идентитет, јеврејски уметници, јеврејско наслеђе, Балфурова декларација, Холокауст, историја, композиторски опуси, музичко-поетски трагови

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Аџић, Драшко (2016): „О музици Ладислава Гринског: идиоматски и компаративни осврт“, Музички талас бр. 45, Clio, Београд, 2–17.
  • Vasiljević, Maja (2021): Jevrejski muzičari u Beogradu: od Balfurove deklaracije do Holokausta, Beograd: HERAedu, Muzikološki institut SANU.
  • Vajs, Albert (1954): „Jevreji u Novoj Jugoslaviji“, Jevrejski almanah, br. 2, Beograd, 5–47.
  • Гаон, Александар (2011): Знаменити Јевреји Србије: биографски лексикон, Београд: Савез јеврејских општина Србије.
  • Jurkić Sviben, Tamara (2016): Glazbenici židovskog podrijetla u sjevernoj Hrvatskoj od 1815. do 1941. godine (doktorska disertacija, rukopis), Zagreb: Sveučilište u Zagrebu.
  • Јеремић, Мирко (2021): „О музици Ериха Елише Самлаића и новооткривеној композицији Песник и пролеће, за мушки глас и клавир“, Српски језик, књижевност, уметност – Зборник радова са XV међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, књига III (ур. др Биљана Мандић и др Јелена Атанасијевић), Крагујевац: 77–98.
  • Mihalek, Dušan (2018): Muzika i reč, Novi Sad: Prometej.
  • Mosusova, Nadežda (2006): „Kompozitori u Srbiji i balet današnjeg trenutka – iz istorije srpskog baleta“, Historija i misterija muzike: U čast Roksande Pejović (ur. Ivana Perković Radak, Dragana Stojanović Novičić i Danka Lajić), Beograd: Fakultet muzičke umetnosti.
  • Sremac, Radovan (2019): Holokaust u Sremu: građa, Šid: Izdanje autora.
  • Сремац, Стеван (2020): Јевреји централне Бачке током прве половине 19. века, Нови Сад: Архив Војводине.
  • Сремац, Стеван (2020а): Јеврејске породице у Земуну и околини, Нови Сад: Архив Војводине.
  • Fogel, Danilo (2007): Jevrejska zajednica u Zemunu: hronika (1739–1945), Zemun: Jevrejska opština Zemun.
  • Freund, Michael (2013): David Albala: Serbian warrior, Zionist hero, The Jerusalem Post.
  • Hofman, Ivan (2004): Srpsko-jevrejsko pevačko društvo (Hor „Braća Baruh“) – 125 godina trajanja, Beograd: Hor „Braća Baruh“.

Интернет извор: