Липар, 71 (2020), стр. 47-62
АУТОР: Емина С. Перић Комненовић
Е-АДРЕСА: eminaperic1993@gmail.com
DOI: 10.46793/LIPAR71.047PK
САЖЕТАК:
Oсновни циљ истраживања представљеног у раду јесте откривање релацијa између обликовања сижеа, ликова и мотива у апокрифу Житије и подвизи праведног Јова и у старозаветној Књизи о Јову; специфичности тих релација и њихових међусобних утицаја. У раду се смењују хер- менеутичко-интерпретативни, дедуктивни и компаративни метод, при чему компаративном методу дајемо примат. Посебна пажња посвећена је начину на који жанровско опредељење утиче на тематику и мотивику, као и томе на који начин апокрифни текст заснива своју легитимност. Главни закључци тичу се разлике у моделирању општих места у делима, као и присутности априорне карактеризације ликова у тексту апокрифног житија и индивиду- ализације ликова у библијском тексту.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
апокриф, канон, Стари завет, интертекстуалност, Јов
ЛИТЕРАТУРА:
- Анђелковић 2009: Маја Анђелковић, „Интеркултурна структура света апокрифа”, у: Драган Бошковић, Српски језик, књижевност, уметност : зборник радова са научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу 31. октобра и 1. новембра 2008. год. Књ. 2, Јужнословенске/европске парадигме и српска књижевност : интеркултурни хоризонти, 39−45.
- Анђелковић 2013: Маја Анђелковић, „(Не)византијски апокрифни излет на онај свет”, у: Драган Бошковић, Византија у (српској) књижевности и култури од средњег до двадесет и првог века, Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет, 2013, 101‒109.
- Анђелковић 2019: Маја Анђелковић, „Савино житије и интертекстуалност”, у: Драгиша Бојовић, Црквене студије, Број 16, Ниш: Центар за црквене студије; Универзитет у Нишу; Центар за византијско-словенске студије; Међународни центар за православне студије, 2019, 329‒346.
- Арсенијевић Митрић 2018: Јелена Арсенијевић Митрић, „Седам дана ћутања у Књизи о Јову”, у: Драгиша Бојовић, Црквене студије, Број 15, Ниш: Центар за црквене студије; Универзитет у Нишу; Центар за византијско-словенске студије; Међународни центар за православне студије, 2018, 723−731.
- Јовановић 2005: Томислав Јовановић, Апокрифи. Старозаветни, Београд: Просвета, Српска књижевна задруга.
- Кубат, Драгутиновић 2018: Родољуб Кубат, Предраг Драгутиновић, Лексикон библијске егзегезе, Београд: Православни богословски факултет: Библијски институт: Службени гласник.
- Милосављевић Милић: Снежана Милосављевић Милић, „Виртуелна претприповест и феномен урањања”, у: Ирена Арсић, Philologia medianа, год. VI, Број 6, Ниш: Филозофски факултет, 2014, 17‒39.
- Свето писмо или Библија Старога и Новога завјета 1973: (Ђ. Даничић, В. Караџић, прев.), Београд: Издање британског и иностраног библијског друштва.
- Тодоровић Васић 2018: Јелена Тодоровић Васић, „Модел искушавања у библијској и апокрифној приповести о Јову са освртом на Гетеовог Фауста”, у: Драган Бошковић, Наслеђе, Број 41, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 2018, 189‒200.
- Трифуновић 1974: Ђорђе Трифуновић, Азбучник српских средњовековних књижевних појмова, Београд: Вук Караџић.
- Шевалије 2009: Žan Ševalije, Alen Gerbran, Rečnik simbola, Beograd: Stylos Art.