СТИЛ И ЈЕЗИК КНЕЖЕВОГ ДНЕВНИКА У РОМАНУ „БЕЗДНО“ СВЕТЛАНЕ ВЕЛМАР-ЈАНКОВИЋ

Липар 75 (2021), (стр. 229-239)

АУТОР(И): Ивана С. Живанчев

Е-АДРЕСА: jaricivana@gmail.com

Download Full Pdf 

DOI: 10.46793/LIPAR75.229Z

САЖЕТАК:

У овом раду бавили смо се специфичним стилом и језиком којим је писан „Дневник” кнеза Михаила Обреновића у роману „Бездно” Светлане Велмар-Јанковић. Фокус нашег истраживања био је на славеносрпским одликама Кнежевих дневничких записа. Тежили смо  да укажемо на славеносрпске стилско-језичке елементе као и на историјско-политичке прилике које су условиле употребу овог хибридног и некохерентног књижевног језика код нас крајем 18. и почетком 19. века. Значајна пажња посвећена је и архаизмима, којима обилује овај текст а који помажу да се дочара дух Кнежеве епохе. Како бисмо издвојили и објаснили славеносрпску страну „Дневника”, ослањали смо се, пре свега, на учење Александра Младеновића. У настојању да утврдимо којим типом ћирилице би био писан овај текст позвали смо се на Петра Ђорђића, док у циљу да разумемо друштвене околности које су биле плодно тло за стварање овог језичког идиома осврнули смо се на теорију наше књижевности 18. века Јована Скерлића. Дошли смо до закључка да je Kнежев језик доситејевски – народни са примесама славеносрпског које су већински присутне на лексичком а мање на морфолошком и фонетском нивоу. Његови стил и језик се током „Дневника”мењају и славеносрпске карактеристике бледе, те му писање све више наликује живом народном језику. Сагледавајући архаизме и састављајући њихову листу, увидели смо да по учесталости, након рускословенских, руских и српскословенских речи, долазе турцизми, иако би се очекивало да то место припада германизмима, романизмима и хунгаризмима, услед Кнежевог готово дводеценијског боравка у Европи.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

„Бездно”, „Дневник” кнеза Михаила Обреновића, доситејевски језик, славеносрпски стилско-језички елементи, архаизми

ЛИТЕРАТУРА:

Извор

Велмар-Јанковић 1995: С. Велмар-Јанковић, Бездно, Београд: Време књиге.

Литература

Ђорђић 1990: П. Ђорђић, Историја српске ћирилице, Београд: Завод за уџбенике и наставне средства.

Ивић 1998: П. Ивић, Преглед историје српског језика, Сремски Карловци: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.

Младеновић, А. Типови књижевних језика код Срба у другој половини 18. и почетком 19. века. Реферат за 7. међународни конгрес слависта у Варшави. ‹https://kovceg. tripod.com/am_tipovi_knj_jez_srba_u_18.htm›. 07.03.2021.

Младеновић 2008: А. Младеновић, Историја српског језика, Београд: Чигоја штампа.

Пантић 1996: М. Пантић, Историчност и поетичност: Светлана Велмар-Јанковић, Бездно, Време књиге, Београд 1995, Нови Сад: Летопис Матице српске, 457, Нови Сад: Матица српска, 751–756.

Скерлић 1909: Ј. Скерлић, Српска књижевност у 18. веку, Београд: Државна штампарија Краљевине Србије.

Стакић 2014: М. Стакић, Поетски језик као одлика стила књижевне прозе, у:    Р. Арсић (уред.), Зборник радова учитељског факултета, књ. 8, Приштина: Универзитет у Приштини, 123–137.

Стефановић 2009: М. Стефановић, Лексикон српског просветитељства, Београд: Службени гласник.

Шапоња 2001: Н. Шапоња, Романсирање пустоши, Нови Сад: Летопис Матице српске, 467, Нови Сад: Матица српска, 916–917.