ИДЕНТИТЕТИ НЕМАЦА И СРБА У ДРАМИ УГЉЕШЕ ШАЈТИНЦА „БАНАТ“

Липар 75 (2021), (стр. 129-145)

АУТОР(И): Николина Н. Зобеница

Е-АДРЕСА: nikolina@ff.uns.ac.rs

Download Full Pdf 

DOI: 10.46793/LIPAR75.129Z

САЖЕТАК:

У драми Банат (2007) Угљеша Шајтинац приказује Немце (Јозеф, Ервин и Магдалена Волф) и Србе (Добривоје, Ђуђа, Светислав) у Банату током Другог светског рата. Под утицајем историјских преврата и политичких сукоба ликови у драми настоје да сачувају стари или изграде нови колективни идентитет и одрже његову кохезију помоћу категорија пола (полни идентитет), територије (територијални идентитет), класе и политичких убеђења (друштвено- економски и политички идентитет), вере (верски идентитет), нације (национални идентитет), као и културе (културни идентитет). Полазећи од теорије британског историјског социолога Антонија Смита (1939–2016), једног од зачетника проучавања национализма, у раду се истражују различите манифестације колективног идентитета у Шајтинчевој драми, у контексту хронотопа окупираног Баната, са циљем да се утврди кохезивна снага наведених категорија. Резултати анализе су показали да пол, територија, класа, вера и нација немају довољно снажан степен кохезије, за разлику од политике и културе који надилазе границе времена и простора и успостављају снажнију повезаност међу појединцима.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

Банат, Други светски рат, хронотоп, колективни идентитет, подунавске Швабе, Срби

ЛИТЕРАТУРА:

Алексић 2014: T. Aleksić, Šajtinac: Učestvujem u promenama kroz literaturu. ‹http:// www.b92.net/mobilni/kultura/915420›. 22. 11. 2020.

Бахтин 2008: M. Bachtin, Chronotopos, Stuttgart: Suhrkamp.

Бошковић 2007: D. Bošković, Kako se kalio Banat. ‹https://www.danas.rs/kultura/ kako-se-kalio-banat/›. 22. 11. 2020.

Енгелс, Хојнаки 2007: B. Engels, S. Chojnacki, Krieg, Identität und die Konstruktion von Geschlecht. ‹https://www.fu-berlin.de/sites/gpo/int_bez/ frauenmenschenrechte/kriegidentitaetmenschenrechte/engels_chojnacki. pdf›. 13.2. 2021.

Комијери 2009: K. Komijeri, Kulture i strategije, ili hiljadu načina prilagođavanja, u: K. Halpern, Ž-K. Ruano-Borbalan (ured.), Identitet(i): Pojedinac, grupa, društvo, Beograd: Clio, 105–112.

Марк 2009: E. Mark, Identitetska izgradnja pojedinca, u: K. Halpern, Ž-K. Ruano- Borbalan (ured.), Identitet(i): Pojedinac, grupa, društvo, Beograd: Clio, 41–50.

Меденица 2007: I. Medenica, Obična razvučenost,  Beograd:  Vreme, 840,  Beograd. ‹http://www.vreme.com/cms/view.php?id=487282›. 22. 11. 2020.

Пајић 2014: I. Pajić, Identitet – prostor – granica – strano: identitet migranta, Banja Luka: Filolog, 9, Banja Luka, 299–312.

Радојичић 2015: М. Radojičić, Andrićeva nagrada za 2014. godinu: Uglješa ŠAJTINAC. ‹https://bgedtculture.blogspot.rs/2015/10/andriceva-nagrada-za-2014- godinu.html›. 22. 11. 2020.

Руано-Борбалан 2009: Ž-K. Ruano-Borbalan, Izgradnja identiteta, u: K. Halpern, Ž-K. Ruano-Borbalan (ured.), Identitet(i): Pojedinac, grupa, društvo, Beograd: Clio, 5–16.

Смит 2010: A. D. Smit, Nacionalni identitet, Beograd: Biblioteka XX vek. Франческини 2001: R. Franceschini, Sprachbiographien randständiger Sprecher, in:

Biographie und Interkulturalität: Diskurs und Lebenspraxis, Tübingen: Stauffenburg, 111–125.

Шајтинац 2004: U. Šajtinac, Život je melodrama. ‹http://www.plastelin.com/ content/view/96/89/›. 22. 11. 2020.

Шајтинац 2014: У. Шајтинац, Банат, у: 4 комада, Панчево: Мали Немо, 63–122. Шевалије, Гербран 2009: Ž. Ševalije, A. Gerbran, Rečnik simbola, Novi Sad: Stilos.

Штрауб 2011: J. Straub, Identität, in: F. ]aeger, B. Liebsch (Hrsg.), Handbuch der Kulturwissenschaften: Grundlagen und Schlüsselbegriffe, Stuttgart: Verlag J . B. Metzler, 277–303.