ПЕРСОНАЛИСТИЧКО-РЕЛИГИЈСКИ ПОЈМОВИ СЛОБОДА, ДУХ, ЛИЧНОСТ У ФИЛОЗОФИЈИ НИКОЛАЈА БЕРЂАЈЕВА

Липар 74 (2021), (стр. 145-170)

АУТОР(И): Александра М. Цветковић

Е-АДРЕСА: aleksandrablagojeviccvetkovic@gmail.com

Download Full Pdf 

DOI: 10.46793/LIPAR74.145C

САЖЕТАК:

У раду се представља побуна Николаја Берђајева против „крајње објективизације људскога суштаствовања” под „екстремним идеалима комунизма и анархизма”. Та побуна, у филозофији, односно теозофији Николаја Берђајева биће обухваћена анализом Берђајевљеве верзије хришћанског персонализма утемељеног кроз његово схватање личности, духа, слободе, љубави и стваралаштва, и њихових међусобних односа, с акцентом на дела Филозофија слободног духа. Проблематика и апологија хришћанства (1928) и О човековом ропству и слободи. Оглед персоналистичке философије (1939). Феноменолошким и херменеутичким методом, посебна пажња посвећује се, наизглед, парадоксалној позицији самог аутора, Николаја Берђајева, између јеретика и апологете православне цркве. Филозофија Берђајева биће позиционирана између хеленизма, хришћанског персонализма и западне филозофије, те рад оцртава и потрагу за одговором: Шта је оно што Берђајевљево учење чини јеретичким, осим учења о Ungrundu? Може ли се јерес Берђајева тражити и посматрати ван тог учења? И на крају, кроз однос личности и историје биће предочена константна савременост Берђајевљеве мисли.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

хришћанска персонологија, личност, слобода, дух, стваралаштво, историја, Бог, човек, Ungrund

ЛИТЕРАТУРА:

Берђајев 1998: Н. Берђајев, Дух и слобода, Београд: Logos, Ant.

Берђајев 2003: Н. Берђајев, Јаков Беме, Београд: Бранко Кукић и Уметничко друштво Градац.

Берђајев   1991:   Н.   Берђајев,   О   човековом   ропству   и   слободи.   Оглед      о персоналистичкој филозофији, Нови Сад: Будућност.

Берђајев 1998: Н. Берђајев, Самоспознаја, Београд: Zepter Book World.

Берђајев 2007: Н. Берђајев, Филозофија слободног духа. Проблематика и апологија хришћанства, Београд: Дерета.

Бодријар 2009: Ж. Бодријар, Пакт о луцидности или Интелигенција Зла, Београд: Архипелаг.

Вукадиновић 2013: М. Букадиновић, Звезде супермаркет културе, Београд: Clio.

Даничић 1956: Ђ. Даничић, преводилац, Свето писмо, Београд: Издање британскога и иностранога библијскога друштва.

Данилевски 2007: Н. Данилевски, Русија и Европа, Београд: Досије, Нолит. Дебор 2003: Ги Дебор, Друштво спектакла, Београд: А Голијанин.

Зафрански 2005: Р. Зафрански, Зло или Драма слободе, Београд: Службени лист СЦГ.

Ивановић 2007: М. Ивановић, Филозоф слободе: Филозофија сободног духа. Проблематика и апологија хришћанства, Београд: Дерета.

Јевремовић 2011: П. Јевремовић, Патрологија у огледалу херменаутике, Београд: Отачник.

Јеротић 2006: В. Јеротић, Савременост руске религиозне философије, Београд: Службени лист СЦГ.

Коплстон 2001: Ф. Коплстон, Историја филозофије, Београд: Београдски издавачко-графички завод.

Лоски 1963: V. Lossky, The vision of God, London: Faith Pres.

Лубардић 2002: Б. Лубардић, Николај А. Берђајев између Ungrunda и Оца, Београд: ПБФ.

Мајендорф 1996: Џ. Мајендорф, Псеудо-Дионисије Ареопагит, Врњачка Бања: Отачник.

Мајендорф 2008: Џ. Мајендорф, Византијско богословље, Крагујевац: Каленић. Тилих 2009: P. Tilih, Teologija kulture, Sarajevo: Ex libris.

Фром 1966: Е. From, Čovjek za sebe.Istraživanje o psihologiji etike, Zagreb: Naprijed.

Шмеман 2014: А. Шмеман, Литургија смрти и савремена култура, Крагујевац: Каленић.

Сикутрис 1998: Сикутрис, Ј. Платонски ерос и хришћанска љубав. ‹http://www. oocities.org/athens/sparta/6701/plat_er.html›. 16.5.2018.

Радио емисија:

Христос у светској књижевности, 90.5мгх, 2012.