МОГУЋИ СВЕТОВИ У РОМАНУ „НЕ ДАЈ МИ НИКАДA ДА ОДЕМ“ КАЗУА ИШИГУРА

Липар 72 (2020), стр. 179-190

АУТОР(И): Наташа М. Милојевић

Е-АДРЕСА: natasa.milojevic@outlook.com

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/LIPAR72.179M

САЖЕТАК:

Постхумана поставка света у коју Ишигуро смешта своје протагонисте указује се погодном за анализу у светлу постулата наративне семантике Мари-Лор Рајан, како због својих жан- ровских одређења, тако и због саме структуре наративног универзума која је заснована искључиво на сећањима. Анализа међусобних релација потенцијалних текстуалних светова има за циљ да укаже на заједнички мотив који фигурира као стожер испреплетености и сукоба унутартекстуалних светова, али и да назначи да безизлаз и недостатак алтернативе не произлазе искључиво из пасивних усмерења Ишигурових клонова већ су последице унутрашње структуре наративног универзума

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

Казуо Ишигуро, Мари-Лор Рајан, могући светови, наративна семантика, постхуманизам

ЛИТЕРАТУРА:

Бел, Рајан 2019: A. Bell and M. L. Ryan, Introduction, Possible Worlds Theory and Contemporary Narratology, A. Bell and M. L. Ryan (ed.), Lincoln: University of Nebraska, pp. 12–51.

Блек 2009: S. Black, Ishiguro’s Inhuman Aesthetics, Modern Fiction Studies, Volume 55, Number 4, pp. 785–807.

Камачо, Перез 2018: M.B. Camacho and M. R. Perez, Un-Belonging and Death Vanished by Storytelling: Ishiguro’s Kathy H. As a Dystopian Scheherazade, Revista Canaria de Estudios Ingleses, Santa Cruz: University of Laguna, pp. 243–253.

Рајан 1991: M. L. Ryan, Possible Worlds, Artificial Intelligence and Narrative Theory, Bloomington: Indiana University Press.

Рикер 1981: P. Ricoeur, L’histoire comme récit et comme pratique, Esprit, No 54, pp. 155–165.

Хачион 2006: L. Hutcheon, Theory of Adaptation, New York: Routledge.