„ФУТУРИСТИЧКА” ФАНТАЗМАГОРИЈА: „ЛУЧЕ НОВОГ ЈЕРУСАЛИМА 2999”

Липар 72 (2020), стр. 47-63

АУТОР(И): Јасмина А. Теодоровић

Е-АДРЕСА: jasminateodorovic@filum.kg.ac.rs

Download Full Pdf  

DOI: 10.46793/LIPAR72.047T

САЖЕТАК:

Већина студија које су написане о последњој Пекићевој причи у Новом Јерусалиму исту најчешће разматрају у контексту: поетичке/наративне аутореференцијалности, готске хронике, хибридног жанра, метатекстуалности, историографске метафикционалнсти, есхатолошке визије, негативне утопије, духа хилијазма, постапокалиптичне визије итд. Међутим, истаћи ћемо да Пекићева реторика све време инсистира на истој антрополошкој матрици, онолико колико она инсистира на човеку као врсти. Пекићева и наша готска хроника јесте апокалиптика антропоса, те се у раду бавимо истим реверзибилним процеом археолошког ископавања „апокалиптике будућности”, како у контексту Деридине „апокалипсе апокалипсе”, тако и у контексту Милићеве тезе о Апокалипси као перманентној инвенцији Тајне. Уколико, у наведеном контексту, закључка може бити, свео би се на фантазмагорични простор Пекићеве реторичке маске подједнако фантазмагоричног апокалиптично- атемпоралног дискурса.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

Нови Јерусалим, апокалипса, археологија „будућности”, антрополошка матрица, фантазмагорија

ЛИТЕРАТУРА:

Бодријар 1991: Ž. Bodrijar, Simbolička razmena i smrt, preveo Miodrag Marković, Gornji Milanovac: Dečje novine.

Де Ман 1975: P. de Man, Problemi moderne kritike, prevod i predgovor Sreten Marić, Beograd: Nolit.

Дерида 1995: Ж. Дерида, О апокалиптичном тону увојеном недавно у философији, Подгорица: Октоих.

Лиотар 1991: Ž. F. Liotar, Raskol, prevela Svetlana Stojanović, Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Dobra Vest.

Милић 2003: N. Milić, „Istina apokalipse: književnost i filosofija na ’poslednjem sudu’, u: Gradac, ur. Branko Kukuić, Čačak, Beograd: Umetničko društvo Gradac, Zuhra, 5–73.

Радуловић 2007: О. Радуловић, „Урушавање митске стварности у Пекићевом Новом Јерусалимуу: Зборник са Научног састанка Слависта у Вукове дане 36/2, Књижевност и стварност, Београд: Чигоја штампа, 495–505.

Пекић 1997: Б. Пекић, У трагању за Златним руном, приређивач и аутор поговора Љиљана Пекић, предговор Јасмина Лукић, Београд: БИГЗ.

Пекић 1989: Б. Пекић, Аргонаутика: фантазмагорија, Београд: Српска књижевна задруга.

Пекић 2004: Б. Пекић, Нови Јерусалим: готска хроника, Београд: Политика, Народна књига.

Пекић 1996: B. Pekić, Rađanje Atlantide, Beograd: BIGZ. Пекић 2006: B. Pekić, Atlantida: epos, Beograd: Solaris.

Пекић 2001а: B. Pekić, Filosofske sveske, Novi Sad: Solaris, Stylos. Пекић 2001б: B. Pekić, Političke sveske, Novi Sad: Solaris, Stylos.

Пекић 1993: B. Pekić, Vreme reči, priredio Božo Koprivica, Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod, Srpska književna zadruga.

Речник српскохрватскога књижевног језика (РМС) 1990: друго фототипско издање.

Рикер 1993: P. Riker, Vreme i priča I, prevod Slavica Miletić i Ana Moralić, Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.

Серлот 1971: J. E. Cirlot, A Dictionary of Symbols, USA: Dover Publications, Inc.

Џејмсон 1984: F. Džejmson, Političko nesvesno: pripovedanje kao društveno-simbolični čin, prevod Dušan Puhalo, predgovor Muharem Pervić, Beograd: GRO „Kultura”, OOUR „Slobodan Jović”.

Хаксли 1983: O. Haksli, Krasni novi svet, prevod Boris M. Verbič, Ljubljana: Tehniška založba Slovenije.

ИНТЕРНЕТ ИЗВОРИ

Encyclopaedia Brittanica, [http://www.britannica.com]

New World Encyclopedia, [http://www.newworldencyclopedia.org/entry/hieros_ gamos]

„Serbia Between Utopia and Dystopia”, Zorica Đergović Joksimović, Utopian Studies, Vol.11, No.1 (2000), pp. 1-21 [https://www.jstor.org/stable/25702454] (приступљено 21. 4. 2020.)