Glasnik prava 1 (2021), (str. 89-101)
AUTOR: Ružica Kijevčanin
E-ADRESA: ruzicakijevcanin@yahoo.com
DOI: 10.46793/GP.1201.089K
SAŽETAK:
Pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja je uslov za uživanje ostalih fundamentalnih ljudskih prava i sloboda, a pre svega slobode mišljenja, prava na informisanje, biračkog prava, itd. Čovek je biološko, psihičko, pravno, ekonomsko, ali i informaciono biće, pa je razmena informacija svakodnevna rutina koja mu omogućava da saznaje, nadograđuje i širi različite intelektualne proizvode, odnosno da funkcioniše u svetu. Demokratija i slobodno društvo, kao ideali današnjice, podrazumevaju neumornu borbu u cilju nesmetanog ostvarivanja prava na slobodan pristup informacijama, čiji se značaj ogleda u dva osnovna razloga. Jedan razlog se odnosi na to da čovek rođenjem dobija pravo da zna, a drugi razlog se nalazi u njegovoj političkoj prirodi. Učešćem na izbore, pojedinac bira svog predstavnika kome poklanja poverenje, pa najmanje što zauzvrat može očekivati jeste da bude obavešten o svemu što ga zanima i u njegovom je interesu, a čime raspoložu izabrani organi. Značaj prava na slobodan pristup informacijama je od nemerljiv, pa ga drugačije nazivaju i „kiseonikom demokratije“
KLJUČNE REČI:
informacije od javnog značaja, Poverenik za informacije od javnog značaja, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, demokratija.