Гласник права 2 (2020), (стр. 17-29)
АУТОР: Бобан Видојевић
Е-АДРЕСА: bobanvidojevic73@gmail.com
DOI: 10.46793/GP.1101.17V
САЖЕТАК:
Примарни циљ овог рада је да укаже на низ предности вансудског решавања радних спорова у односу на судско, а првенствено арбитраже, коју карактерише мериторно, брзо и компромисно решавање радних спорова. Усклађивање интереса социјалних партнера представља полазну основу у развоју овог начина решавања радних спорова. Стране решавају спор уз помоћ неутралног субјекта (арбитра), експерта у области радног права, који испуњава све законом прописане критеријуме, што доприноси, између осталог, брзом и правичном решавању ове врсте спора. Арбитража се сматра неформалним „цивилизованим методом“ који омогућава постизање социјалне правде јер доводи до решења спорова на добробит обе стране. Ефикасност, страначка аутономија, економичност, добровољност, неформалност и бесплатност, само су неке од предности овог метода. У раду се анализирају релевантни правни извори Републике Србије, настојећи да се да одговор због чега је арбитража за индивидуалне радне спорове најадекватнији миран метод решавања радних спорова, које су њене предности у односу на судско решавање спорова и на примену метода притиска (штрајк, lock-out), a који су недостаци у односу на упоредно-правна решења.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
арбитража, арбитар, неформалност, страначка аутономија, добровољност.