Гласник права 2 (2018), (стр. 119-132)
АУТОР: Милица Соврлић
Е-АДРЕСА: msovrlic@jura.kg.ac.rs
DOI: 10.46793/GP.0902.133S
САЖЕТАК:
Према правилима римског права неодржавање спољњих делова објеката или постављање различитих предмета на њима било је санкционисано. Примењујући принцип одбјективне одговорности одговорно лице се за створено стање опасности кажњавало новчаном казном. Ни данас нису ретке ситуације да приликом проласка градским улицама уочавамо необезбеђење саксије на терасама, фасаде које прете да отпадну, неучвршћење рекламе и слично. Из тог разлога, питање одговорности за угрожавање безбедности грађана и њихове имовине не губи на актуелности.
Аутор у раду полази од правила римског права како би указао на историјско-правни аспект одговорности, а потом анализира законске и подзаконске акте домаћег права, који су окосница теме.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
римско право, Српски грађански законик, позитивно право Србије, зграда, одржавање, санкције.