Гласник права 2 (2018), (стр. 87-107)
АУТОР: Јован Вујичић
Е-АДРЕСА: jvujicic@jura.kg.ac.rs
DOI: 10.46793/GP.0902.087V
САЖЕТАК:
Интерес за решавање проблема промењених околности у уговорним односима показују не само правници, већ и привредни субјекти и њихова удружења. Због веома уске примене међународних и националних извора у судској и арбитражној пракси, стране, да би отклониле неизвесност да ли ће, када и у ком правцу промењене околности утицати на правно дејство уговора, најчешће изричито расподељују ризик њиховог наступања. У циљу ослобађања од рутинерства које води слепом подражавању и преписивању, тј. уношењу у уговор уобичајених заштитних клаузула, без потпуног разумевања њиховог значаја, потребно је упознати се са врстама, садржином и дејством ових клаузула. Проучавањем унапред ових питања и уговарањем одредаба које одговарају околностима и потребама конкретне трансакције могу се избећи многе штете и недостаци који post factum могу настати у пословној пракси.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
hardship клаузула, clausula rebus sic stantibus, промењене околности, међународни трговински уговори, Међународна трговинска комора.