Гласник права 1 (2018), (стр. 3-11)
АУТОР: Јелена Вучковић
Е-АДРЕСА: jvuckovic@jura.kg.ac.rs
DOI: 10.46793/GP.0901.03V
САЖЕТАК:
У раду је извршена анализа постојећег уставног стања у Републици Србији и датe су назнаке предстојеће фазе уставног развоја. Уставноправни положај председника Републике Србије отвара бројна питања у погледу система власти који функционише на нивоу Републике Србије, његове функционалности, ефикасности, и делотворности. Аутор указује на атрактивност потенцијалне измене уставног решења институције председника Републике. Уставно решење положаја председника Републике имплицира однос унутар саме егзекутиве у смислу односа председника и премијера као доминантних фигура извршне власти, јер стабилност унутар ове гране власти пресудно утиче и на однос према легислативи и судству, а тиме и на стабилност политичког и правног система уопште. Методолошки оквир креће се у распону од догматско-нормативне анализе постојећих уставних решења, упоредо са коришћењем историјског метода, када је у питању претходни период уставног развоја Србије. Употреба политиколошког приступа током спроведеног истраживања је у функцији истицања додатне аргументације, којом се желе оправдати изнети ставови и учињени предлози.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
уставне промене, извршна власт, председник Републике Србије, Влада, политичка моћ.