Ugovor o osiguranju života – pojam i osnovne karakteristike

Европска ревија за право осигурања 2  (2024), (стр. 30-50) 

АУТОР: Darija Martinov

Е-АДРЕСА: 

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/ERPO2302.30M

САЖЕТАК: 

Ugovor o osiguranju života je jedan od najznačajnijih ugovora iz oblasti osiguranja. Njegovi koreni sežu u antički period, a razvoj se veže za različita religijska ali i profesionalna udruženja i ustanove. U modernom pravu evropskih zemalja, ugovor o osiguranja života se najčešće ne definiše zasebno, već se njegov pojam podvodi pod opšti pojam ugovora o osiguranju. Kako bi se gde je neophodno istakle posebne karakteristike pravnog režima ugovora o osiguranju života, zakonski se ističu njegove specifičnosti u odnosu na generalna pravila o ugovoru o osiguranju. Tako je učinjeno i u srpskom Zakonu o obligacionim odnosima, ali i u pozitivnom pravu brojnih država u regionu. Ugovor o osiguranju života je aleatorni, imenovan, formalan, adhezioni, svotni ugovor u privredi sa naglašenom obavezom savesnosti i
poštenja. Kroz temeljnu analizu zakonske defincije, ali i različitih aspekata njegove pravne prirode, u ovom radu ćemo predstaviti jednu celovitu sliku pojma i osnovnih karakteristika modernog ugovora o osiguranju života.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

ugovor o osiguranju, ugovor o osiguranju života, pojam, pravna priroda, definicija

ЛИТЕРАТУРА:

  • Carić, S., Kapor, V. (2007). Ugovori robnog prometa. Novi Sad: Privredna akademija.
  • Glušac, D. (2023). Ugovor o osiguranju života. Doktorska disertacija. Novi Sad: Pravni fakultet u Novom Sadu.
  • Jovanović, S. (2021). „Negativna kamatna stopa i mogućnost raskida ugovora o osiguranju života zbog promenjenih okolnosti”, Tokovi osiguranja, 37(4), 57–86.
  • Jovanović, V. (1962). Osiguranje u privredi. Zagreb: Informator.
  • Labudović Stanković, J. (2007). „Ugovori o osiguranju života i njihov uticaj na politiku plasmana sredstava”, Revija za pravo osiguranja, 7(4), 30–36.
  • Marić, D. (2021). Očigledna nesrazmera u ugovornom pravu. Doktorska disertacija. Novi Sad: Pravni fakultet u Novom Sadu.
  • Marjanski, В. (2006). Pravna priroda ugovora o osiguranju. Magistarski rad. Novi Sad: Pravni fakultet u Novom Sadu.
  • Martinov, D. (2023). „Ugovori u privredi i prekomerno oštećenje – specifičnosti ugovora o osiguranju s obzirom na njegov aleatorni karakter”, Evropska revija za pravo osiguranja, 22(2), 11–27.
  • Ogrizović, D. (1983). Ekonomika osiguranja. Sarajevo: ZOIL.
  • Pak, A. (2016). Zaključenje i prestanak ugovora o osiguranju. Doktorska disertacija. Novi Sad: Fakultet za evropske pravno-političke studije.
  • Preložnjak, B. (2011). „Pravna priroda ugovora o osiguranju života vezanog uz investicijske fondove”, Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu, 61(3), 967–1010.
  • Rochrbach, W. (2012). „Problemi i šanse životnog osiguranja –‚kraljevske’ vrste osiguranja”, Evropska revija za pravo osiguranja, 11(2), 8–18.
  • Romštajn, I. (1990). „Zakon o obveznim odnosima i forma ugovora o osiguranju”, Glasnik Advokatske komore Vojvodine, 62(6), 4–11.
  • Salaj, T. (2006). „Pojam, pravna priroda i dejstva ugovora o osiguranju” Pravo – teorija i praksa, 23(7-8), 32–50.
  • Slavnić, J. (1989). „Pravna priroda polise osiguranja u jugoslovenskom pravu”, Anali pravnog fakulteta, u Beogradu, 31(4), 336–351.
  • Stevanović, N. (2012). „Ugovor o osiguranju života (polisa) i klauzule koje štite osiguranike”, Tokovi osiguranja, 28(4), 44–50.
  • Uzelac, O. (2011). „Pravni aspekti ugovora o osiguranju života posmatrani u odnosu na druge slične ugovore”, Pravo – teorija i praksa, 28(7-9), 97–106.
  • Vitez, M. (2008). „Pojam i pravna priroda ugovora o osiguranju”, Pravni život, 57(11), 873–889.