ЈЕЗИЧКО-СТИЛСКЕ ДОМИНАНТЕ У РОМАНУ „НЕБО, ТАКО ДУБОКО“

Узданица XXI I (2024) (стр. 141-152)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Илијана Р. Чутура, Виолета Јовановић

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/Uzdanica21.1.141C

САЖЕТАК / ABSTRACT:

У раду се анализирају специфични стилски поступци у роману Небо, тако дубоко Весне Капор, који у основи имају гомилање и издвајање лексичких елемената. Уз њих, разматрају се и понављања истих или варираних конструкција или реченица, контактна и дистантна, као једно од значајних стилских обележја романа. Посебно је карактеристична маркирана, ненормативна употреба интерпункције, превасходно запете. Иако роман у основи има полифонијску структуру, а као уводни текст „документˮ – белешку преминуле девојке Таре Сенице – у језичко-стилском погледу текст романа није диференциран. Од почетка до краја њиме доминирају умножавање и комбиновање различитих стилогених поступака који, у збиру, изграђују изразито емоционални, испрекидани језик искиданог ритма, доминантно обележен болом и тугом.   

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

кумулација, понављања, фрагментизација, парцелација, ритам, роман Небо, тако дубоко.

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

ИЗВОРИ
  • Весна Капор (2021): Небо, тако дубоко: Писма за Тару, Београд: Српска књижевна задруга.
  • Весна Капор (2019): Венац за оца, Београд: Српска књижевна задруга (друго издање).
ЛИТЕРАТУРА
  • Багић (2012): K. Bagić, Rječnik stilskih figura, Zagreb: Školska knjiga.
  • Букумировић (2022): Л. Букумировић, И роман  је грцао (Весна Капор, Небо, тако дубоко, Српска књижевна задруга, Београд 2021), Летопис Матице српске, 509, св. 3, 476‒480.
  • Гвозденовић (2021): А. Гвозденовић, Нема реквијема док се сећамо, предговор у: Весна Капор, Небо, тако дубоко, Београд: Српска књижевна задруга, IX–XXIX.
  • Деспотовић (2022): Ј. Деспотовић, Синтаксостилистички поступци у роману Дневник друге зиме Срђана Ваљаревића, у: М. Ковачевић, Ј. Петковић, Српски језик, књижевност, уметност, зборник радова, књ. I, Језик и стил српскога романа. Крагујевац: ФИЛУМ, 151–162.
  • Јањушевић Оливиери (2018): А. Јањушевић Оливери, Интензификаторске партикуле у савременом српском језику, Косовска Митровица – Никшић: Филозофски факултет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици – Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Одјељење за српски језик.
  • Јовановић Симић (2017): Ј. Јовановић Симић, О унутарисказним и међуисказним односима у поетском вербативу романа Кукавичја пилад Лабуда Драгића, Узданица XIV/2, 43–72.
  • Катнић-Бакаршић (1999): M. Katnić-Bakaršić, Lingvistička stilistika, Open Society Institute.
  • Клајн (2003): И. Клајн, Творба речи у савременом српском језику II. Суфиксација и конверзија, Београд: Завод за уџбенике и наставна средстава – Институт за српски језик САНУ.
  • Ковачевић (2018): М. Ковачевић, О односу реченице и исказа, Научни састанак слависта у Вукове дане, 48/1, 63–70.
  • Ковачевић (2019): М. Ковачевић, Стилске доминанте српских прозних писаца, Андрићград: Андрићев институт.
  • Ковачевић (2000): М. Ковачевић, Стилистика и граматика стилских фигура (треће измењено и допуњено издање), Крагујевац: Кантакузин.
  • Кордић (2009): Р. Кордић, Полиморфно читање, http://www.radomankordic.com/POLIMORFNO_CITANJE,   преузето 11. 10. 2023.
  • Николић (2022): М. Николић, Поетизми и прозаизми (Лингвостилистички поглед на језик српских писаца), Андрићград: Андрићев институт.
  • Новокмет (2014): С. Новокмет, Придевски супстантиви – на маргини лексичког система
  • српског језика, у: B. Mišić Ilić, Vesna Lopičić (ur.), Jezik, književnost, marginalizacija: jezička istraživanja, Niš: Filozofski fakultet, 387–399.
  • Принс (2011): Dž. Prins, Naratološki rečnik, Beograd: Službeni glasnik.
  • Прћић (2011): Т. Прћић, Фразне именице: и синтагме и речи, у: В. Ружић, С. Павловић (ур.), Лексикологија, ономастика, синтакса: Зборник у част Гордане Вуковић, Нови Сад: Филозофски факултет, 59–71.
  • Шипка (2011): М. Шипка, Стандарднојезичка преиспитивања 3, Нови Сад: Прометеј.