Узданица XXI I (2024) (стр. 79-87)
АУТОР(И) / AUTHOR(S): Милан Д. Алексић
DOI: 10.46793/Uzdanica21.1.079A
САЖЕТАК / ABSTRACT:
У раду је анализиран роман Весне Капор и указано је на природу приповедачког поступка којим је ово књижевно дело обликовано. Роман Небо, тако дубоко припада типу лирског романа јер у њему нема нарације у класичном смислу. Блискост постоји и са традицијом епистоларног романа јер се преко записа, који су у поднаслову романа названи писмима, заправо представља прича. У раду је указано и на одабир композиције, структуру, приповедачке инстанце и конкретна књижевна средства коришћена у обликовању романа.
КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:
Весна Капор, Небо, тако дубоко, лирски роман, поетика, приповедачки поступак.
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:
ИЗВОР
- Весна Капор (2021): Небо, тако дубоко: Писма за Тару, Београд: Српска књижевна задруга.
ЛИТЕРАТУРА
- Букумировић (2022): Л. Букумировић, И роман је грцао, Летопис Матице српске, књ. 509, св. 3, Нови Сад: Матица српска, 476‒480.
- Гвозденовић (2021): А. Гвозденовић, Нема реквијема, док се сећамо, у: В. Капор, Небо, тако дубоко, Београд: Српска књижевна задруга.
- Кецојевић (2023): М. Кецојевић, Лирско ткање романа Небо, тако дубоко Весне Капор, Радови Филозофског факултета, бр. 24, Пале: Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, 101‒118.
- Маринковић (2021): Н. Маринковић, Приповедање и смрт, Повеља, бр. 2, Краљево: Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, 106‒110.
- Попа (2001): В. Попа, Сабране песме, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства – Вршац: Друштво „Вршац лепа варош”.