Узданица XXI I (2024) (стр. 73-78)
АУТОР(И) / AUTHOR(S): Јелена Ђ. Марићевић Балаћ
DOI: 10.46793/Uzdanica21.1.073MB
САЖЕТАК / ABSTRACT:
Роман Небо, тако дубоко Весне Капор прочитан је у контексту Метаморфоза круга Жоржа Пулеа. У фокусу је било уводно поглавље, сегмент о барокном добу и Рилкеовом песништву. Компаратистички оријентисаном интерпретацијом су обухваћени кључни лајтмотиви романа: вода, сузе и круг. Циљ рада је да се кроз анализу доминантних мотива понуди и одговор на питање како се они схематизују и систематизују. Сусрети са Таром Сеницом, умрлом девојком, обележени су мотивима из овог регистра: киша, снег, пахуље, лед, роса, сузе, крштење. У том контексту су анализирани њено име и презиме, али и време и простор у роману, који су се хомогенизовали. Религиозна мисао и метафизички аспекти искристалисали су се као кључни. Мисао о Богу супротстављена је ништавилу пред смрћу и бесмислом.
КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:
Весна Капор, роман, небо, метаморфоза, круг, вода, суза, смрт, Бог.
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:
ИЗВОР
- Весна Капор (2021): Небо, тако дубоко: Писма за Тару, Београд: Српска књижевна задруга.
ЛИТЕРАТУРА
- Пуле (1993): Жорж Пуле, Метаморфозе круга, прев. Јелена Новаковић, Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
- Гура (2005): Александар Гура, Симболика животиња у словенској народној традицији, прев. Људмила Јоксимовић и сарадници, Београд: Бримо – Логос – Глобосино.