ОБЛИК ТУГЕ: ДУХОВНО-ЕСТЕТСКИ АГОНИ У КЊИЗИ „НЕБО, ТАКО ДУБОКО“

Узданица XXI I (2024) (стр. 31-44)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Јана М. Алексић

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/Uzdanica21.1.031A

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Роман Небо, тако дубоко Весне Капор тематизује исходишта и емотивне и духовне импликације преране смрти деветнаестогодишње девојке Таре Сенице. С обзиром на тематско-мотивски опсег романа у коме се уметнички разрађују интерференције живота и смрти, у раду се, из угла религијске философије, афективне наратологије и метапоетичких проучавања именују и анализирају облици религијске и естетске духовности и тумаче формуле за одгонетање људске судбине. Најпре се раслојавају модели религијске духовности: православно хришћанство, елементи митско-симболичких и фолклорних матрица, као и назнаке модерног осећања света, иманентно антагонистичког. На крају се у естетском слоју романа издвајају два домена духовности. Први је већ препознатљив на поетичком обзору Весне Капор, а то је суматраизам, као семантички преиначени и преобликовани наслеђени књижевни ток, док се други огледа у поетичкој самосвести, односно у откривању приче као обликотворне силе, сведочанства и мнемотехнике која живот претпоставља смрти. Долазимо до закључка да је у овом роману религиозна духовност надомештена естетском духовношћу и крунисана животодавним принципом приче.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

роман, православно хришћанство, молитва, митско-фолклорна матрица, модерност, време, вечност, метапоетика.

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

ИЗВОР
  • Весна Капор (2021): Небо, тако дубоко: Писма за Тару, Београд: Српска књижевна задруга.
ЛИТЕРАТУРА
  • Бјелановић (2022): Н. Бјелановић, Наративни сентименти: појмовно одијевање прозне емотивности, Београд: Институт за књижевност и уметност.
  • Гвозденовић (2021): А. Гвозденовић, „Нема реквијема, док се сећамоˮ, предговор у: Весна Капор, Небо, тако дубоко, Београд: Српска књижевна задруга, IX–XXIX.
  • Гуревич (1994): А. Ј. Гуревич, Категорије средњовековне културе, превела Радмила Мечанин, Нови Сад: Матица српска.
  • Ђорђевић (1984): Т. Ђорђевић, Наш народни живот 4, Књига једанаеста, Београд: Просвета.
  • Ђурић (2021): Д. Ђурић, Предзнаци смрти у народној култури Срба, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, 87, 19–32, https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/12433
  • Кецојевић (2022): М. Кецојевић, Лирско ткање романа Небо, тако дубоко Весне Капор, Радови Филозофског факултета: часопис за хуманистичке и друштвене науке, бр. 24, Пале, 101–118.
  • Крестјанкин (2006): Архимандрит Ј. Крестјанкин, О бесмртности душе, превод Јања Тодоровић, Манастир Велика Ремета, https://svetosavlje.org/o-besmrtnosti-duse-2/
  • Кулишић, Петровић, Пантелић (1970): Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић, Српски митолошки речник, Београд: Нолит.
  • Мелетински (1983): Е. М. Мелетински, Поетика мита, превео Јован Јањићијевић, Београд: Нолит.
  • Радуловић (2012): Н. Радуловић, Усуд у веровањима и приповеткама, у: Бошко Сувајџић (ур.), Српско усмено стваралаштво у интеркултурном коду, зборник радова, Београд: Институт за књижевност и уметност, 311–402.
  • Русе (1993): Ж. Русе, Облик и значење: Огледи о књижевним структурама од Корнеја до Клодела, превео Иван Димић, Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
  • Свети Јован Шангајски (2012): Живот после смрти, превод Биљана Вићентић, са https://svetosavlje.org/zivot-posle-smrti/, преузето 3. 11. 2023.
  • Чајкановић (1973): В. Чајкановић, Мит и религија у Срба, приредио Војислав Ђурић, Београд: Српска књижевна задруга.
  • Пастирско писмо: Молитва за упокојене (Б. Чолић), https://crkvauobrenovcu.rs/misija/molitva-za-upoko%D1%98ene, преузето 3. 11. 2023.