Шумадијски анали 15 (2025) (стр. 44-55)
АУТОР(И) / AUTHOR(S):Живојин Р. Андрејић
DOI: 10.46793/SAnali21.15.044A
САЖЕТАК / ABSTRACT:
Полазећи од натписа о спахији Јовану у рудничкој цркви Ђурине ћелије, сведочењу Гаје Пантелића Воденичаревића о спахијама Јовану Бакићу и Петру Млатишуми и на основу података о Србима турским спахијама од XV до XVII века, у раду се антиципира да је спахија Јован – отац Петра Млатишума и предак Станише Марковића Млатишуме, аустроугарског оберкапетана Краљевине Србије, 1718-1739. године. Млатишуме су једно време боравиле око Новог Пазара где су се доселили из Бјелопавлића.
КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:
Турска власт, Срби, Шумадија, спахије, Јован спахија, Петар Млатишума.
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:
Извори и литература
- Андрејић, Ж. (2014). „О српским феудалним породицама Бакића у Шумадији од прве половине XV до XVIII века“. У: Митолошки зборник 33, Рача. – Андрејић, Ж. (2024). „Историјски натписи и записи на живопису, књигама, фасадама и надгробницима цркве манастира Драче“. У: Митолошки зборник 49, Крагујевац.
- Bojan,i D. (1974). Тurski zakoni i zakonski propisi iz XV i XVI veka za smederevsku, kruševačku i vidinsku oblast, Beograd.
- Ђурђев, Б. (1952). „Хришћани спахије у северној Србији у XV веку“. У: Годишњак Историјског друштва БИХ IV, Сарајево.
- Ђурђев, Б., Лебл, А. (1960). „Срем, Бачка и Банат“. У: Историја народа Југославије, књ. друга, Београд.
- Зиројевић, О. (1974). Турско војно уређење у Србији, Београд.
- Ивовић, Ј. (1957). „Три натписа у селу Петровићима“. У: Историјски записи XIII, Цетиње.
- Костић, М. (1938). „Станиша Марковић-Млатишума оберкапетан крагујевачки“. У: Гласник Скопског научног друштва XIX, Скопље.
- Миливојевић, В. (2016). „Ђурине ћелије на Руднику“. У: Тополски записи V, Топола.
- Мијушковић, С. (1954). „Неколико досада непознатих података о црногорском спахији Драгу Николичићу“. У: Историски записи X, 1, Титоград.
- Петковић, С. (1965). Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије 15571614, Нови Сад.
- Петковић, С. (1974). Манастир Света Тројица код Пљеваља, Београд. – Петковић, С. (1982-1983). „Манастир Пећка патријаршија и његове спахије“. У: Balcanica XIII-XIV, Београд.
- Петровић, Р. (2005). „Помен ктитора из Ибарског Колашина и записи из века у цркви Св. Јована у селу Црколезу“. У: Косовско-метохијски зборник 3, Београд. – Поповић, Ј. Д. (1958). „Војводина у турско доба“. У: Војводина I, Н. Сад 1939B. Djurdjev, „Prodaja crkava i manastira“ za vreme vlade Selima II. У: Godišnjak istorijskog društva BIH IX, Sarajevo.
- Самарџић, Р. (1994). „Српски народ под турском влашћу“. У: Историја српског народа III-1, Београд.
- Станић, Р. (1975). „Зидно сликарство цркве манастира Црне Реке“. У: Рашка баштина 1, Краљево.
- Стојановић, И. (1849). „Шта Милош Воденичаревић о србској историји прича“. У: Гласник Друштва србске словесности, II, Београд.
- Стојановић, Љ. (1902/1982). Стари српски записи и натписи 1, Београд.
- Ћоровић, В. (1936). „Херцеговачки манастири“. У: Старинар X-XI, Београд.
- Филиповић, Н. (1940). Манастир Удрим или Гостовић у Босни, Сарајево. – Filipović, N. (1955). „Odţakluk timari u Bosni i Hеrcegovini“. У: Prilozi za orijentalnu filologiju V, Sarajevo