Шумадијски анали 11 (2021) (стр. 12-35)
АУТОР(И) / AUTHOR(S): Живојин Р. Андрејић
Е-АДРЕСА / E-MAIL: mitcentar@mts.rs
DOI: 10.46793/SAnali17.11.012A
САЖЕТАК / ABSTRACT:
Уочава се да су после аустро-турских ратова, 1688-1699. и 1716-1718. године, Србија и Шумадија личиле на пустош. Пре сеоба и ратова 1684-1718. године у Шумадији је било 429 насеља а после 1718. године више од половине је напуштено /243/ а жива су 186 места од којих само двадесетак броји више од десет кућа. Од 1718. до 1740. године, под аустро-српском влашћу простор Србије и Шумадије, градови, вароши, села и манастири, оживљавају се насељавањем становништва са јужних и југозападних српских простора.
КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:
Шумадија, Београдски пашалук, Краљевина Србија, нахије, дистрикти, пустошење, обнављање
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:
Извoри и литература
- Веселиновић Р. (1994). Србија под аустријском влашћу 1718-1739. У: Историја српског народа, IV-1, Београд.
- Вујовић Б. (1986). Уметност обновљене Србије, Београд.
- Грујић М. Р. (1920). Писма пећских патријарха из другог и трећег деценија XVIII века. У: Споменик LI, Београд.
- Димић Ж. (1990). Велики Бечки рат и Карловачки мир, Београд.
- Ђорђевић Т. (1924). Из Србије кнеза Милоша, Београд.
- Ивић А. (1923). Миграције Срба у Хрватску током столећа, Суботица.
- Ţivković S. (1990). Jugoslovenske zemlje na starim geografskim kartama,
- Зиројевић О. (1974). Турско војно уређење у Србији 1459-1683, Београд.
- Јашовић Г. (2009). Историја, митологија и фолклор у микротопонимији Горње Топлице и Косанице. У: Митолошки зборник 20, Рача.
- Katić Т. (2012). Tursko osvajanje Srbije 1690. godine,
- Костић Ђ. (1998). Престоница књаза, господара, Крагујевац.
- Павловић М. Д. (1901). Администрација и црквена политика аустриска у Србији (1718-1739). У: Глас LXII, Београд.
- Павловић М. (2017). Смедеревски санџак 1739-1788, Нови Сад.
- Пантелић Д. (1948). Попис пограничних нахија Србије после Пожаревачког мира. У: Споменик XCVI, Београд.
- Петковић В. (1950). Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Београд.
- Поповић Д. (1950). Србија и Београд од Пожаревачког до Београдског мира, Београд.
- Протић Д. (1889). Путовања кроз Србију 1719-1720. године. У: Отаџбина XXII, Београд.
- Радивојевић Т. (1930). Насеља у Лепеници, Београд.
- Радовановић Б. (1996). Стари Крагујевац, Крагујевац.
- Руварац Д. (1905). Митрополија београдска око 1735. године. У: Споменик СКА XLII, Београд.
- Самарџић Р. (1994). Срби у Турском Царству од Београдског мира до првог устанка 1739-1804. У: Историја српског народа IV-1, Београд.
- Станојевић Г. (1976). Србија у време Бечког рата, Београд.
- Тричковић Р. (1968). Организација управе у Београдском пашалуку после Београдског мира 1739. године /Магистарски рад, Библиотека одељења за историју Филозофског факултета у Београду/, Београд.
- Тричковић Р. (2013). Београдски пашалук 1687-1739. године, Београд.
- Трифуновић В. (1988). Крагујевачко утврђење из периода 1718-1739. године. У: Станишта, Крагујевац.
- Чубриловић В. (1974). Историја Београда, 1, Београд.
- Шкаламера Ж. (1991). Картографија Србије и југословенских земаља од XVII до XIX века, Београд.