‘АЛИ ГДЕ ЈЕ ОПАСНОСТ, РАСТЕ И СПАСОНОСНО’ – ЈЕДНО ВИЂЕЊЕ ОПАСНОСТИ ОД ДИГИТАЛНОГ ТОТАЛИТАРИЗМА И ЊЕНО МОГУЋЕ ПРЕВАЗИЛАЖЕЊЕ

Годишњак Међународне филозофске школе Феликс Ромулијана, Бр.2 [118–129]

AUTHOR(S) / АУТОР(И): Софија Мојсић

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/FelixR25.118M

ABSTRACT / САЖЕТАК:

Ауторка у овом раду, ослањајући се на релевантну литературу као што је Уски коридор Дарона Асемоглуа и Џејмса Робинсона и на Хараријеву студију 21 лекција за 21. век, најпре излаже и образлаже могуће опасности од злоупотребе модерних информационих технологија, вештачке интелигенције, свеопште и свуда присутне дигитализације у смислу да се ми лако можемо да преметнемо у њен производ који ће она у потпуности контролисати и манипулисати нама, а не обрнуто. Ауторка такође показује и могуће суштинско спутавање или чак потпуно укидање људске индивидуалне слободе и достојанства, односно оне институције која се још од Хегелове Филозофије права назива ‘грађанско друштво’ у којем се фундаментално испољавају и задовољавају човекови  индивидуални интереси, права и широк дијапазон људских личних слобода као и могућности формирања организација независних од државе. Хараријева студија врло убедљиво и аргументовано излаже могућности дигиталног тоталитаризма, али, што ја желим да нагласим, истиче да је могући излаз из такве незавидне ситуације управо проучавање и упознавање са стварним функционисањем и могућностима нашег ума, који је управо онај фактор који је уопште и створио вештачку интелигенцију и изазвао информатичку револуцију. Дакле, и он види решење у оној универзалној спасоносној моћи људског ума која је нарочито и произведена у модерном добу и карактеристична и специфична за њега почевши од Декартове револуције – реч је о самокритичкој саморефлексији људског ума.

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

информационе технологије, дигитализација, дигитални тоталитаризам, самокритичка саморефлексија, грађанско друштво.

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА:

  1. Acemoglu, Daron, Robinson, James A. (2019). The Narrow Corridor – States, Societies and the Fate of Liberty (New York: Penguin Press).
  2. oldman, Lisjen (1980). Skriveni Bog (Beograd: BIZ).
  3. oldmann, Lucien (1967). Introduction à la Philosophie de Kant (Paris: allimard).
  4. Harari, Juval Noa (2019). 21 lekcija za 21. vek (Beograd: Laguna).
  5. Hegel, . . F. (1967). Philosophy of Right (Oxford: Oxford University Press).
  6. Heidegger, Martin (1972). Uvod u Heideggera (Zagreb: Centar za društvene djelatnosti omladine RK SOH).
  7. Хелдерлин, Фридрих (1993). Хлеб и вино (Београд: Српска књижевна задруга).
  8. Koire, Aleksandar (2012). Uvod u čitanje Platona; Razgovori o Dekartu (Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića).
  9. Locke, John (1978). Dve rasprave o vladi (Beograd: Mladost).
  10. Paskal, Blez (1980). Misli, I tom (Beograd: BIZ).